raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Greška
Izvorni članak je objavljen 07.02.2020. (Danas)
Hrvatska nije dozvolila gej parovima da usvajaju decu, već da budu hranitelji
07.02.2020.    Marija Vučić    Foto: Raskrikavanje
Zbog pogrešnog prevoda hrvatske reči „udomljavanje“, domaći mediji su danas izvestili da je Ustavni sud Hrvatske dozvolio gej parovima da usvajaju decu. Istina je, međutim, da je tamošnji sud odlučio da oni mogu da budu hranitelji (udomitelji). Hraniteljstvo (hr. udomljavanje) i usvajanje (hr. posvajanje) nisu isto, a na ovo drugo istopolne zajednice u Hrvatskoj još uvek nemaju prava.
Vest da su gej parovi u Hrvatskoj dobili pravo da budu usvojitelji je preko agencija Fonet, Beta i Tanjug došla do brojnih medija u Srbiji, od Danasa, Nedeljnika i Politike, do tabloida poput Informera, Kurira...

Problem je očito bio u reči „udomljavanje“, koju su novinari bez naročite provere preveli kao „usvajanje“, a zapravo se najbliže može prevesti kao „hraniteljstvo“.

Pomenuta vest se odnosi na mišljenje koje je Ustavni sud nedavno dao na hrvatski Zakon o udomiteljstvu, na koji su se žalili aktivisti za zaštitu prava LGBT zajednice.

Naime, u tom zakonu stoji da je udomiteljska obitelj (hraniteljska porodica) „zajednica koju čine udomitelj, njegov bračni ili izvanbračni drug, deca i drugi srodnici s kojima udomitelj živi u zajedničkom domaćinstvu“.

U još dva člana tog zakona se spominju samo „bračni ili izvanbračni drug“ kao mogući hranitelji, a aktivisti za zaštitu LGBT prava su od Ustavnog suda zatražili da ih upravo zbog toga ukine.

Kako navode, pomenuta definicija potpuno ignoriše gej zajednicu kao moguće hranitelje s obzirom na to da je gej parovima u Hrvatskoj omogućeno da sklapaju samo „životna i neformalna životna partnerstva“, dok se pojmovima bračna i izvanbračna zajednica, prema njihovom mišljenju, implicira da se radi isključivo o heteroseksualnim parovima.

Ustavni sud Hrvatske je ocenio da je Zakon o udomiteljstvu dobar i odbio da inicira ukidanje pomenutih članova, ali je zaključio da su sudovi u odlučivanju o tome kome će dodeliti status hranitelja dužni da poštuju Ustav koji zabranjuje diskriminaciju.

„Stoga su sudovi i druga tela dužni da osporene zakonske odredbe tumače i primenjuju na način koji će svim osobama pod jednakim uslovima omogućiti učestvovanje u javnoj usluzi udomljavanja, dakle, nеzavisno od toga da li potencijalni udomitelj živi u životnom ili neformalnom životnom partnerstvu“, navodi Ustavni sud i podseća da je apriori isključivanje (prećutkivanje) istopolnih parova diskriminatorno.

Odluku Ustavnog suda Hrvatske možete naći ovde.

„Udomiteljstvo“ nije isto što i „posvojenje“

Udomiteljstvo je, prema hrvatskom Zakonu o udomiteljstvu, definisano kao vid socijalne usluge smeštaja detetu, ali i starijim osobama. Za tu uslugu hranitelji od države dobijaju određenu novčanu naknadu svakog meseca kojom treba da pokriju troškove života osobe koja živi sa njima, kao i mesečnu platu. Udomiteljstvo može biti i zanimanje, a u tom slučaju udomitelji imaju i penziono i zdravstveno osiguranje.

Sve vreme centar za socijalni rad nadgleda boravak koji je vremenski ograničen, a sam udomitelj je u obavezi da detetu omogući da kontaktira sa svojom primarnom porodicom, rodbinom i drugim bliskim osobama u skladu sa odlukama centra za socijalni rad, pa čak i da podstiče te kontakte.

Sa druge strane, posvojenje odnosno usvajanje, koje definiše Obiteljski zakon, jeste zasnivanje trajnog odnosa između usvojitelja i deteta. Usvojena mogu biti samo deca do 18. godine života, a „posvojitelji“ time postaju roditelji, odnosno staratelji, dok biološki roditelji gube sva prava i dužnosti. Posle određenog vremena, ni centar za socijalni rad više nema obavezu da nadgleda tu porodicu.

Pravo na usvajanje dece u ovom momentu u Hrvatskoj imaju samo „bračni ili izvanbračni drugovi“, drugim rečima, samo heteroseksualni parovi koji jedini imaju prava da sklope ono što se zove bračna ili vanbračna zajednica (gej parovi imaju prava na životnu i neformalnu životnu zajednicu). Pred zakonom sve te zajednice imaju ista prava (sklapaju se pred matičarem, partnerima je dato pravo nasleđivanja itd) osim u delu koji se tiče upravo usvajanja dece.

Zakonska regulativa u Srbiji

U Srbiji Porodični zakon prepoznaje pojam „hraniteljstva“, koje se može zasnovati samo ako je dete maloletno i traje najduže do 18. godine života, uz mogućnost produženja ako dete ima smetnji u razvoju. I hranitelji imaju prava na naknadu, kao i dužnost da dete čuvaju, podižu, vaspitavaju i obrazuju. Hranitelji su najčešće porodice, odnosno zajednice muškarca i žene. U nekim slučajevima to mogu biti i samci.

„Starateljstvo“ je moguće zasnovati i sa decom bez roditeljskog staranja ili punoletne osobe koje nisu u stanju da se staraju o sebi. Staratelj je neko ko, osim što vodi računa o osnovnim životnim potrebama štićenika, zastupa ga, izdržava i upravlja njegovom imovinom.

U slučaju usvajanja, kao i u Hrvatskoj, formira se trajna zajednica između deteta i usvojitelja, a svako pravo bioloških roditelja prestaje.

Porodični zakon Srbije definiše da usvojitelji mogu biti samo „supružnici ili vanbračni partneri“, a može da usvoji i samac u izuzetnim slučajevima kada postoje naročito opravdani razlozi za to, o čemu odlučuje ministar.

Ni u Srbiji usvojitelji ne mogu biti pripadnici gej zajednice, s obzirom da istopolni parovi nemaju prava na sklapanje bilo kakvih zajednica pred zakonom - ni bračne ni vanbračne, jer su one definisane isključivo kao „zajednica života muškarca i žene“.

Ažurirano 12. maja 2023. godine. Kurir je 24. marta 2023. godine obavestio redakciju Raskrikavanja o tome da je vest iz februara 2020. godine - ispravljena. Pozivajući se na našu analizu, Kurir je prvobitni naslov „HRVATSKI GEJ PAROVI MOGU DA USVAJAJU DECU: Ustavni sud doneo odluku posle velikog razmatranja“ izmenio u „GEJ PAROVI U HRVATSKOJ MOGU DA UDOME, ALI NE I DA USVOJE DECU“. Navode da prvobitna vest nije bila tačna, a da je greška „nastala prevodom“.
  Lažna vest
RTL zavidno izveštava o sporazumu Srbije i EU o litijumu? Samo u montiranim video-snimcima!
Portal Informer je dva dana zaredom objavio tekstove koji govore o hvalospevima sa hrvatske televizi...
  Dezinformacija
Fijat grande panda nije prvi na Balkanu – Grci proizvodili električni automobil pre pet decenija
Nakon jučerašnjeg predstavljanja električnog automobila „fijat grande panda” u Kragujevcu, na...
  Lažna vest
Portali naseli na audio-montažu – poverovali da se Zagrebom orilo „Srbija, Srbija!”
Ubedljivo glavni favorit ovogodišnje Evrovizije prema kladionicama i mnogim specijalizovanim portal...
Mediji koji su takođe objavili ovu vest:
 Nedeljnik
 Politika
 Tanjug
 Fonet
 Beta
 Informer
 Espreso.rs
 Blic
 Telegraf.rs
 Nova srpska politička misao
 B92
 Kurir
Homoseksualci
Gej prava
Hrvatska
Usvajanje
Porodica
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011/420-43-04
Raskrikavanje na društvenim mrežama: