Da je Moskva dala zeleno svetlo za navodno ujedinjenje Srbije i Rusije, moglo se zaključiti iz naslova objavljenih na portalu Informera i nekada kredibilnog B92. Ovi mediji su netačno naveli kako se „iz Moskve čulo „da““ za ovu ideju, koja bi, kada bi bila zvanična i realna, u najmanju ruku predstavljala razlog za zabrinutost. Bar zasad reč je o interpretaciji izjave jednog ruskog poslanika koji je govorio pod kojim uslovima bi Srbija „mogla da postane deo Rusije“, ali nije u pitanju nikakva zvanična inicijativa koju je Duma podržala. I dok je B92 za ilustraciju odabrao vozilo sa znakom „Z“ koji ruska vojska koristi u ukrajinskom ratu, Informer je odlučio da tekst ilustruje romantičnije - fotografijom ruske i srpske zastave koje se zajedno vijore na vetru.

Brojni mediji su prethodnih dana objavili da je parlament Holandije usvojio rezoluciju kojom traži da se Srbiji uvedu vize jer nije uvela sankcije Rusiji. Iako vest zvuči dramatično ali i verodostojno jer su je preneli i neki kredibilni mediji, ona ipak nije tačna. Pred Predstavničkim domom holandske skupštine se prošle nedelje jeste našao predlog o privremenom uvođenju viza Srbiji, ali je glasanje o tom predlogu odloženo, što znači da on zasad nije usvojen. Ovo su za Raskrikavanje potvrdili i iz holandskog Parlamenta. Čak i kada bi predlog bio usvojen, to i dalje ne bi značilo da Srbija automatski izlazi iz bezviznog režima, kako za Raskrikavanje objašnjava pravnik Milan Antonijević.

Medijskom carstvu Igora Žeželja, vlasnika više medija među kojima je najuticajniji dnevni list Kurir, odnedavno se pridružio i sajt Euractiv.rs. Sajt je „filijala” medijske kuće Euractiv iz Brisela koja je, nakon 12 godina saradnje sa agencijom Beta, odlučila da za novog partnera uzme Žeželjevu firmu. Reč je, inače, o portalu koji je informisao domaću publiku o dešavanjima u EU, ali i evropsku publiku o relevantnim dešavanjima iz Srbije uključujući i afere poput Savamale, korupciji, pritiscima na medije, otkrićima istraživačkih novinara. Iz centrale u Briselu za Raskrikavanje nisu želeli da odgovore na pitanje zašto su, za saradnju uzeli firmu koja u svom portfoliju ima prorežimski tabloid, a o svojim motivima za preuzimanje sajta o EU integracijama nije želeo da govori ni Žeželj.

Današnjim zasedanjem apelacionog veća u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije završeno je trodnevno javno razmatranje žalbi na presudu Višeg suda. Petočlano sudsko veće Apelacionog suda će u narednom periodu zasedati iza zatvorenih vrata i odlučivati o presudi, ali nije poznato kada će doneti pravosnažnu odluku.

Portali Kurir.rs i Pink.rs objavili su navodnu „potresnu ispovest” i „stravičan slučaj” dečaka koji je trpeo vršnjačko nasilje. Međutim, ne radi se o stvarnom slučaju - portali su iskopirali književnu priču „Šestica” spisateljice Jelene Tasić, koja je nedavno objavljena u zbirci kratkih angažovanih priča. Ipak, to nijedan od portala ne spominje, niti potpisuje ovu spisateljicu kao autorku teksta, pa izgleda kao da je reč o stvarnom događaju. Kurir je u međuvremenu obrisao tekst, dok na portalu Pink.rs on i dalje stoji u formi „stravične ispovesti dečaka”.

Danas je u Apelacionom sudu u Beogradu nastavljeno iznošenje i obrazlaganje žalbi na presudu Višeg suda kojom su četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti osuđena za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Žalbu su danas iznosili Vladimir Marinkov, advokat bivšeg šefa DB-a Radomira Markovića, kao i Stevan Protić, branilac Miroslava Kuraka koji je optužen da je Ćuruviju likvidirao. Obojica traže da Apelacioni sud otvori pretres i analizira raspoložive dokaze, te da se njihovi klijenti oslobode krivice.

Osam meseci nakon što su uložene žalbe na presudu u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije, u Apelacionom sudu u Beogradu danas je održana prva sednica. Petočlano veće će u narednom periodu odlučiti da li će potvrditi presudu Višeg suda od prošlog decembra kojom su četvorica bivših pripadnika Resora državne bezbednosti osuđena na ukupno 100 godina zatvora, ili će je preinačiti ili ukinuti. Na današnjem zasedanju je svoju žalbu obrazlagao zamenik tužioca za organizovani kriminal koji je za okrivljene tražio po 40 godina zatvora, a od sutra će to činiti odbrana okrivljenih. Predviđeno je da suđenje traje svih pet radnih dana ove nedelje.

„Evo zašto nema nafte i gasa“, piše Srpski telegraf, pozivajući se na „tajna dokumenta“, koja navodno otkrivaju da je energetsku krizu uzrokovao Zapad 2020. godine i da ona nema veze sa ratom u Ukrajini. „Tajna dokumenta“ o kojima tabloid piše su, u stvari, javno dostupna pisma Lerija Finka, direktora američke investitorske kompanije „Blekrok“, u kojima Fink najavljuje prekid ulaganja u proizvodnju „prljavih“ energenata poput uglja. Te najave je u kolumnama na svom sajtu tumačio i komentarisao američki analitičar i teoretičar zavera, Vilijam Engdal, a njegove spekulacije i zaključke - da energetska kriza nema veze s ratom već sa planovima „Blekroka“ - Srpski telegraf prenosi kao činjenicu i ubeđuje čitaoce da je „otkriven uzrok energetske krize“.

Antivakserski portal Nulta tačka koristi svaku priliku da vakcinu protiv koronavirusa predstavi ili kao smrtonosnu ili kao neefikasnu. To se najbolje vidi u tekstovima o preminulim poznatim (ili manje poznatim) ličnostima - ko god da je umro u poslednjih par godina, našao se na sajtu Nulte tačke uz spekulaciju da njegova smrt ima neke veze s vakcinom, čak i u slučajevima kada se ne zna da li je osoba bila vakcinisana. Raskrikavanje vam donosi deset slučajeva koje je zabeležio ovaj portal, netačno ili bez ikakvih dokaza sugerišući da je smrt prouzrokovana vakcinom ili da vakcina nije uspela da je spreči.