Sedam meseci nakon što su studenti započeli blokade fakulteta, a uoči najavljenog protesta na Vidovdan, provladin tabloid Informer objavljuje trijumfalistički tekst u kojem proglašava pobedu predsednika Aleksandra Vučića nad „blokaderima”. Tabloid piše o deset Vučićevih „poteza” kojima je navodno porazio studentski pokret. U tom narativu, predsednik je uspeo da spreči građanski rat, ispuni studentske zahteve, sačuva ekonomiju i ostane imun na spoljne pritiske – dok protesti, kako tvrde, protiču mirno i bez incidenata. U nastavku teksta, Raskrikavanje razotkriva ključne manipulacije Informerovog teksta.
Nedavno održani lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru na kojima je zvanično većinu glasova osvojila Srpska napredna stranka (SNS) poslužili su Alo-u da ponovo proglasi pobedu vladajuće stranke nad obojenom revolucijom, koja je, kako tvrde „instruisana spolja”. Ovaj provladin tabloid tvrdi da su nakon poraza opozicije u Kosjeriću i Zaječaru „gazde obojene revolucije naredile haos” jer je to jedini način da dođu na vlast. Osim što ove tvrdnje bazira samo na „anonimnim izvorima”, Alo je pomenuti „haos” ilustrovao fotografijama koje nemaju veze sa Srbijom, neke od njih potiču iz Gruzije ili su veštački generisane.
Nakon što se u aprilu, zajedno sa još osamdeset kolega iz redakcije, javno suprotstavila menadžmentu Euronews-a, dugogodišnja novinarka Marija Šehić danas je dobila otkaz pod obrazloženjem da je svoje obaveze obavljala nesavesno i povredila radnu disciplinu. Šehić za Raskrikavanje negira sve to i smatra da je zapravo kažnjena zbog javnog suprotstavljanja stavu menadžmenta svoje redakcije po pitanju studentskih blokada RTS-a.
Ruska zabrana rada Britanskog saveta (British council, eng.) dočekana je uz likovanje u srpskim tabloidima, koji su tu organizaciju odmah proglasili „zloglasnom”. Iako je reč o globalnoj kulturnoj instituciji koja organizuje između ostalog i testiranje znanja engleskog jezika, za Informer i Alo je dovoljan ruski dekret da se ospori njen kredibilitet. Rusija je inače tokom poslednje decenije brojne međunarodne organizacije proglasila „nepoželjnim”, a među njima mnoge nevladine organizacije koje štite ljudska, LGBT prava kao i mnoge medijske kuće.
Policija je juče u okviru hapšenja velikog broja mladića zbog napada na Miloša Pavlovića u Studenjaku, privela i novinara portala Zoomer, Darka Gligorijevića. Po njega su došli u redakciju i rečeno mu je da će u policiji dati izjavu kao svedok. Međutim, zadržan je i osumnjičen za remećenje javnog reda i mira navodno zbog „vikanja i galame”, što on demantuje, ističući da se na snimcima uopšte ne čuje njegov glas. Gligorijevićeva advokatica Nina Nicović kaže da je dobro što je sutkinja procenila da nema osnova za hitno postupanje i ocenjuje da je reč o zloupotrebi ovlašćenja i klasičnom SLAPP napadu na novinara koji je radio svoj posao. Novinaru je u policijskoj stanici oduzet telefon jer je njime snimao sporne snimke, ali mu, i nakon što je pušten, telefon još nije vraćen. Kažu – posle veštačenja.
Sinoćni incident u Studenjaku kada je više desetina studenata izviždalo, gađalo i najurilo studenta Medicinskog fakulteta u Beogradu, Miloša Pavlovića i nekoliko njegovih prijatelja iz kafića u okviru studentskog kompleksa, danas je centralna tema u provladinim talobidima. Oni ovaj incident vide kao „fašistički napad na najbolju omladinu - studente koji žele da uče”. Slične poruke danas su poslali i predstavnici vlasti - Aleksandar Vučić je poručio da nasilje neće tolerisati, a Ana Brnabić da je ovo napad nacista i da su „studenti koji žele da uče najhrabriji jer su (u Studenjaku, aut. prim.) mogli da ih ubiju”. Tabloidi tvrde da je „sve sada prešlo na fizički progon i linč” svesno ignorišući brojne incidente i napade na studente u blokadi koji su se desili tokom proteklih sedam meseci.
Novinarima u redakciji Euronews Srbija brani se da postavljaju pitanja određenim političarima iz vlasti, i preti im se otkazima i sankcijama ukoliko odbiju da ispune neprofesionalne zahteve menadžmenta i uredništva, saopštili su danas iz Evropske federacije novinara i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Situacija se naročito zakomplikovala od kada je ova medijska kuća osudila nedavnu studentsku blokadu RTS-a protiv čega se javno ogradilo više od 80 zaposlenih. U saopštenju se navodi da pritisci dolaze pre svega od regionalne direktorke, a to je, od prošlog leta, nekadašnja novinarka N1 Minja Miletić. Iz Euronews-a ne odgovaraju na naša pitanja i ove optužbe.
Dve godine nakon dva velika masovna ubistva koja su uznemirila Srbiju, prorežimski mediji, ali i najviši državni funkcioneri podgrevaju teorije zavera u vezi sa njima. Najnovija u nizu su pisanja tabloida da su su otac maloletnog K.K. i Uroš Blažić koji je počinio ubistva u selima blizu Mladenovca navodno doputovali zajedno u Beograd, direktnim letom iz nemačkog grada Kelna, 15. aprila 2023. godine, svega dve nedelje pre počinjenih ubistava. Ovo je nedavno tvrdio otac mladića koji je stradao u masakru u Duboni, a potom je tu tvrdnju senzacionalistički prenelo više domaćih portala. Ipak, prema dostupnim informacijama o letovima iz Nemačke za Srbiju toga dana, nema dokaza da je postojala direktna linija iz Kelna za Beograd.
Prethodnih sedam dana, novinari Alo-a su kontinuirano dovodili različite ljude ili organizacije u vezu sa studentima u blokadi. Analizirali smo sedmicu za nama na portalu i u štampanom izdanju ovog tabloida i uočili plejadu „negativaca” koji se smenjuju kao na traci — cilj je, kao i uvek kada je o pisanju tabloida reč, diskreditovati studentsku borbu svim sredstvima i ubediti čitaoce, bez ikakvih dokaza, da je ona nečasna, nasilna i da njome diktiraju ili je podržavaju različiti centri moći. Evo ko je bio na tapetu danas i prethodnih dana.
„Ja mislim da je RTS neutralan, i gotovo jedino mesto na kome su akteri i jedne i druge strane mogli da razgovaraju”, imali smo prilike da čujemo od generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića u ponedeljak u emisiji „Oko”. Brojna istraživanja i monitorinzi njihovog programa pokazuju upravo suprotno: RTS je daleko i od neutralnosti, jer ne daje svim stranama isti prostor niti tretman. Pitanje koje se postavlja je i treba li mediji da naročito u vreme velikih društvenih kriza slede princip puke neutralnosti ili ipak imaju neki drugi zadatak — da budu na braniku institucija, vladavine prava i činjenica?
