Ukupno 17 godina zatvora dobili su bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović i još trojica zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, čime je okončano prvostepeno suđenje četiri godine nakon tog događaja. U obrazloženju presude kojom je Simonović dobio pet godina zatvora, sudija Luka Pantelić je istakao da je on kao tadašnji funkcioner bio dužan da trpi kritike na račun svog rada i primetio da Simonović tokom postupka „nije pokazao empatiju prema Jovanoviću”. Milan Jovanović je novinarima nakon izricanja presude rekao da je danas dobijena bitka za slobodu medija, ali ne i rat. Konačnu reč daće Apelacioni sud kome će se žaliti advokati odbrane.

Međunarodne organizacije posvećene zaštiti slobode medija i novinara u regionu i Evropi, pozvale su Apelacioni sud u Beogradu da potvrdi osuđujuću presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Presuda četvorici bivših radnika DB-a, kako navode, biće najznačajnija za slobodu medija i novinarstva u novoj istoriji Srbije - njome će najzad biti razbijen začarani krug nekažnjivosti za ubistava novinara.

U pogledu političkih i građanskih sloboda, uključujući i slobodu medija, Srbija nastavlja da pada na listi međunarodne organizacije Fridom Haus. U najnovijem izveštaju za 2022. godinu, Srbija ima nešto nižu ocenu nego godinu pre toga, ali je i dalje u grupi „delimično slobodnih zemalja”, u istom rangu sa Meksikom ili Liberijom. Glavni krivac, prema izveštaju, za narušavanje političkih i građanskih sloboda je vlast Srpske napredne stranke. Što se slobode medija tiče, prošle godine su, kako se navodi, na njih uticali i REM sa dodelom frekvencija provladinim medijima, država koja sve manje odgovara na novinarske upite, tabloidne kampanje protiv „nepodobnih”, pretnje tužbama, omalovažavanje medija od strane predstavnika vladajuće stranke i vlasti, kao i fizički i drugi napadi na novinare. Osim problema u medijima, Fridom Haus podseća i na političke i koruptivne afere u koje su bili umešani funkcioneri poput Nenada Popovića, Zlatibora Lončara, Siniše Malog, o kojima je pisao KRIK.

Nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i pripadnici „zemunskog klana“ braća Miloš i Aleksandar Simović, danas su dovedeni iz zatvora u Zabeli pred Apelacioni sud u Beogradu kako bi svedočili u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Sva trojica su, međutim, odbila da odgovaraju na pitanja suda.

Pred Apelacionim sudom, koji će uskoro doneti konačnu presudu u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije, danas je svedočila njegova partnerka i jedini svedok ubistva, Branka Prpa. Ona je pred petočlanim sudskim većem ponovila ono što godinama ističe - da Ćuruvijin ubica nije izgledao kao Miroslav Kurak koji je optužen kao neposredni izvršilac. Glavni pretres koji je Apelacioni sud otvorio kako bi razjasnio nejasnoće u ovom slučaju trebalo bi da traje do 10. marta, a do kraja nedelje se očekuje i svedočenje članova „zemunskog klana” - Milorada Ulemeka Legije i braće Miloša i Aleksandra Simovića. Nakon što budu ispitani svi predviđeni svedoci i izvedeni svi neophodni dokazi, sudije Apelacionog suda doneće pravosnažnu presudu, 24 godine od ubistva.

Građani Srbije su u jučerašnjem Dnevniku 2 RTS-a mogli da saznaju kako teku briselski pregovori, rat u Ukrajini i samit nesvrstanih u Azerbejdžanu, šta se dešava u Grčkoj nakon sudara vozova, šta je presudio Ustavni sud u BiH i koliko nezavršenih zgrada ima u zemlji. Tek nakon svega toga, oko 20. minuta, na red je došlo par reči i o tome da je u Beogradu održan skup podrške tužiteljkama Višeg tužilaštva koje su ovih dana istupile u javnost i otvorile ozbiljne sumnje da čelnici te institucije, tužilac Nenad Stefanović i njegova zamenica, kontrolišu istrage korupcije. Gotovo isto vremena koliko je određeno za vest o protestu - koja se našla na 11. mestu po važnosti u Dnevniku - određeno je i za saopštenje tužioca Stefanovića o tome kako je reč o kampanji protiv njega i tužilaštva koja je pokrenuta zbog politike i „ličnih ambicija pojedinaca”.

Kompanija Meta je u proteklom periodu obrisala hiljade bot naloga na Fejsbuku i Instagramu koji su korišćeni za promovisanje Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. U izveštaju kompanije navodi se da su „botovi” radili tako što su preko svojih naloga masovno komentarisali i „lajkovali” objave u vezi sa SNS-om i Vučićem kako bi ih učinili popularnijim nego što jesu, kritikovali opozicione lidere, ili masovno komentarisali objave drugih medija tako da budu pohvalni prema vladajućoj stranci. Ove naloge Meta je uspela da poveže sa stvarnim ljudima iz internet tima SNS-a kao i državnim službenicima.

Danas je počelo iznošenje završnih reči na suđenju bivšem predsedniku Grocke Dragoljubu Simonoviću i još trojici kojima se sudi zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića. Advokati odbrane su danas tvrdili da je reč o medijskom i političkom procesu, negirajući krivicu okrivljenih. Tužilac je zatražio ukupno 24 godine zatvora za četvoricu okrivljenih, a iznošenje završnih reči će biti nastavljeno 20. marta.

Osuđujuća presuda protiv KRIK-a po tužbi Bratislava Gašića, tužba bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, optužbe i uvrede na račun urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića neki su od primera narušavanja slobode medija koji su se našli u izveštaju Evropskog centra za slobodu medija i štampe za 2022. godinu. U Srbiji je tokom prošle godine zabeležen 41 slučaj kršenja slobode medija koji je uključivao napade na ukupno 60 novinara ili medija u Srbiji.