Vest
Izveštaj Reportera bez granica: Srbija zabeležila najveći pad u regionu
03.05.2023. Milica Ljubičić Foto: Raskrikavanje
Srbija je pala za 12 mesta u odnosu na prošlu godinu na listi medijskih sloboda Reportera bez granica koja je objavljena danas, na Svetski dan slobode medija. Srbija se sada nalazi na 91. mestu, za razliku od prošle godine, kada je bila 79. na listi 180 zemalja sveta, a svrstava se u države u kojima je situacija u medijima „problematična”. „Srbija, u kojoj provladini mediji šire rusku propagandu, pretrpela je najveći pad u regionu“, navode Reporteri.
Reporteri bez granica su u ovogodišnjem izveštaju konstatovali da se smanjio raskorak unutar same EU kada je reč o medijskim slobodama, i da je razlog tome veća ujedinjenost usled ruske agresije na Ukrajinu. Ipak, to nije slučaj u svim zemljama Evrope.
„Porast medijskih sloboda u istočnom delu Evropske unije ide ruku pod ruku sa shvatanjem da nezavisno izveštavanje može da bude zaštita od propagande Kremlja. Srbija - u kojoj provladini mediji šire rusku propagandu - pretrpela je najveći pad u regionu“.
Reporteri, u delu izveštaja o Srbiji, podsećaju da je ruska televizija RT, koju je Evropska unija inače zabranila u okviru sankcija, u novembru 2022. godine pokrenula sajt RT Balkan na srpskom jeziku.
Ruska propaganda se tokom prošle godine povećala, ali Rusija nije jedina - kako navode, ispitanici u čak 118 zemalja rekli su da su političari u njihovim zemljama uključeni u masovne kampanje dezinformisanja i propagande.
Napadi političara na novinare su problem i u Srbiji.
„Novinari su redovno izloženi političkim napadima koje podstiču pripadnici vladajuće elite, a koje pojačavaju određene nacionalne televizije. Ni političari, ni institucije, uključujući i Regulatorno telo za elektronske medije (REM), uglavnom sastavljeno od pojedinaca koje je imenovala vlada, nisu bili voljni da poprave situaciju“, ukazuje se u izveštaju.
Takođe, navode da je novinarima koji pišu kritički o vladajućoj partiji ograničen pristup intervjuima sa predstavnicima vlasti i pristup javnim informacijama.
Iako Srbija, kako se konstatuje, ima neke od najnaprednijih medijskih zakona i ustavom zagarantovanu slobodu izražavanja, novinari rade u restriktivnom okruženju, često se autocenzurišući. Ocenjuju i da pravosuđe koje se između ostalog bavi i SLAPP tužbama „tek treba da dokaže nezavisnost i efikasnost u zaštiti slobode štampe”.
Izveštaj podseća i da u Srbiji postoji fragmentisano medijsko tržište sa preko 2.500 registrovanih medija, a na tržištu se istovremeno dešava snažna koncentracija medija koja se ogleda i u borbi dve kompanije - državnog Telekoma i privatnog SBB-a koji „vode bitku oko pristupa, programa i korisnika“.
Kao najuticajnije, Reporteri izdvajaju RTS, televiziju N1 i nekoliko tabloida, dok sa druge strane istraživački mediji nemaju ni naročit uticaj ni naročit domet.
„Nagrađivane istraživačke priče novinara imaju ograničenu publiku jer su dostupne samo na internetu i u nekoliko nezavisnih medija“.
Reporteri su se dotakli i bezbednosti novinara u Srbiji koji su „još uvek daleko od osećanja zaštićenosti“. Situacija je, prema njihovoj oceni, i dalje nepovoljna i pored napora da se stvar unapredi formiranjem dve radne grupe i uvođenjem SOS linije za novinare.
U prilog činjenici da je bezbednost novinara na nezadovoljavajućem nivou, govori i to što su neki zločini i dalje nerasvetljeni kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije, 1999. godine.
Indeks medijskih sloboda za svaku zemlju se, inače, formira na osnovu pet indikatora: politički kontekst, zakonski okvir, ekonomski kontekst, sociokulturni kontekst i bezbednost. Konačan indeks medijskih sloboda se kreće u rasponu od 0 do 100, pri čemu je 100 najbolji rezultat koji pokazuje najviši stepen slobode medija. Indeks medijskih sloboda za Srbiju iznosi 59,6, čime se Srbija svrstava u „problematične“ zemlje, a istoj kategoriji je pripadala i prošle godine.
U regionu su u istoj kategoriji i Bosna i Hercegovina, Albanija, Kosovo, Mađarska iako su sve one ostvarile napredak u odnosu na prošlu godinu. Crna Gora i Severna Makedonija su ostvarile značajan skok, pa je u njima, kao i u Hrvatskoj, stanje medijskih sloboda ocenjeno kao „zadovoljavajuće”.
Na globalnoj listi najbolje su rangirane Norveška, Irska, Danska, Švedska i Finska, a Reporteri su ocenili da najmanje slobode imaju mediji u Severnoj Koreji, Kini i Vijetnamu.
