Nedavno održani parlamentarni izbori u Srbiji definitivno su obeležili kraj godine za nama, a najveće iznenađenje na njima je napravila lista Branimira Nestorovića koja je prešla cenzus za ulazak u Skupštinu. Tim povodom smo izdvojili pet bizarnih tvrdnji koje je ovaj potencijalni poslanik iznosio tokom proteklih godina, a taj tekst bio je jedan od najčitanijih na našem sajtu. Raskrikavanje je tokom 2023. više puta upozoravalo na sajtove za finansijske prevare na internetu na čijoj su se meti nalazili građani Srbije, a otkrili smo i ko je sve u Srbiji imao pristup ruskom propagandnom sajtu Njuzfront. U nastavku se nalazi lista najčitanijih tekstova u prošloj godini.

Rat u Ukrajini je obeležio 2022. godinu, te su najčitaniji tekstovi prošle godine na našem sajtu bili upravo u vezi sa dezinformacijama o sukobu. Raskrikavanje je pisalo i o dezinformacijama u vezi sa vakcinama, majmunskim boginjama, LGBT populacijom, kao i temama o kojima se diskutovalo u javnosti. Primer je Informerov intervju sa osuđenim silovateljem, koji je doveo do protesta ispred redakcije ovog tabloida, a analiza u kojoj je Raskrikavanje ukazalo na njegove „manjkavosti” je privukla pažnju čitalaca. U nastavku se nalazi lista najčitanijih tekstova u prošloj godini.

Pre tačno pet godina smo pokrenuli Raskrikavanje.rs, prvi sajt u Srbiji za proveru tačnosti informacija u tekstovima drugih medija. Od 2017. do danas raskrinkali smo na stotine dezinformacija, svake godine tradicionalno brojali lažne vesti na naslovnim stranama najčitanijih novina, analizirali propagandne narative, pratili dešavanja na medijskom tržištu, pisali o spregama vlasnika i urednika sa vlastima, tokovima novca kroz javne nabavke i lokalne konkurse, lovili cenzuru i pritiske, ali i uranjali u opskurne svetove alternativnih kanala (dez)informisanja - poput Vajber i Telegram grupa. Evo šta je obeležilo prethodnih pet godina, po izboru Raskrikavanja.

Portal Raskrikavanje je odnedavno postao verifikovani član Međunarodne mreže za proveru činjenica (International Fact-Checking Network - IFCN). Reč je o zajednici redakcija iz čitavog sveta koje se bave proverom činjenica (fektčekingom) i za koje je u procesu verifikacije utvrđeno da to rade nezavisno i nepristrasno. Među članicama su i Washington Post Fact-checker, PolitiFact, Snopes, AFP i drugi.

Tema koronavirusa je i ove godine dominirala među člancima koje su novinarke Raskrikavanja analizirale, ali su pažnju naših čitalaca privlačile i druge teme, obično one oko kojih se vodila velika polemika u javnosti. Da li je film „Dara iz Jasenovca” zaista bila najgledaniji film, kako tablodi dobijaju informacije iz policije i kako se pisanje tabloida menja kada to zahtevaju neke stranačke odluke. U nastavku je lista najčitanijih tekstova u prošloj godini.

Časopis PC Press dodelio je portalu Raskrikavanja godišnju nagradu za najbolji Tviter nalog. Ovaj časopis svake godine dodeljuje 50 nagrada portalima, aplikacijama i nalozima na društvenim mrežama u Srbiji za „najbolje onlajn stvari u Srbiji“ u različitim kategorijama.

Nakon teksta Raskrikavanja „Fajnenšl Tajms nije rekao da Srbija munjevito ide napred“, u kome smo dokazali da su pohvalni tekst o srpskoj ekonomiji mediji predvođeni Tanjugom pogrešno pripisali FT kao i da je on plaćen, Tanjug je saopštio da je to tačno, ali da to nisu naveli  jer im nije bilo ključno. Optužujući Raskrikavanje da ne zna kako se tačno zove magazin koji je objavio izveštaj, Tanjug je napravio novu grešku: tvrde da je izveštaj objavio „FD Intelligence“, iako tako nešto i ne postoji. 

RasKRIKavanje cenzure, kao i vesti o pogibiji Šabana Šaulića, novim vlasnicima Večernjih novosti i Kurira, budžetskom novcu za prorežimske medije bile su najinteresantniji za čitaoce Raskrikavanja u prošloj godini. I u 2019. smo svakodnevno „lovili“ lažne vesti najčitanijih I gledanijih medija u Srbiji, a objavili smo i bazu opštinskih novčanih davanja medijima. Podsetite se najčitanijih tekstova.

Prenoseći izjave portparolke EU za spoljne poslove Maje Kocijančič, Tanjug je u ponedeljak u tekstu napisao da je stav EU da „nema balkanskog proleća“ i da „bojkot parlamenta nije prihvatljiv“. Nakon teksta Raskrikavanja sa izjavom Maje Kocijančič da „to nije ono što je ona rekla“, Tanjug je na Tviteru reagovao sa tvrdnjom da „niti je Kocijančič rekla da neće biti balkanskog proleća niti to stoji u Tanjugovom izveštaju“ i optužio Raskrikavanje da „falsifikuje“, i to u dva tvita. Ubrzo su ih, međutim, obrisali.