U vrlo kratkom i nesigurnom izlaganju, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović najavio je predistražni postupak protiv određenih nevladinih organizacija zbog navodnih zloupotreba i pranja novca od donacija američke organizacije USAID. U obraćanju koje je trajalo tek nešto više od četiri minuta, bez mogućnosti novinarskih pitanja, Stefanović je izneo nekoliko netačnih tvrdnji.

Inspektori Uprave kriminalističke policije (UKP) jutros su u Beogradu izvršili pretres prostorija tri nevladine organizacije radi „provere poslovanja”, nakon optužbi u vezi s projektima finansiranim preko USAID-a, čije je delovanje obustavljeno nakon povratka Donalda Trampa na vlast. Planirana je i provera Centra za praktičnu politiku, ali je utvrđeno da njihove kancelarije ne postoje, te da je ta organizacija neaktivna. Istovremeno, tabloidi su objavili da je zakonski zastupnik Centra, Dragan Popović, „pobegao u Hrvatsku”, insinuirajući povezanost s ovom akcijom. Popović je za Raskrikavanje potvrdio da je na odmoru u Hrvatskoj i da se sutra vraća u Srbiju, što je i rekao inspektorki UKP-a. Kaže da su svi detalji tog razgovora u roku od pola sata osvanuli u tabloidima, ali i na javnom servisu.

Jutros je u više odvojenih poseta u prostorije četiri nevladine organizacije u Beogradu došlo više desetina inspektora iz Uprave kriminalističke policije radi „provera poslovanja”. To se dogodilo nakon što su nedeljama unazad ove organizacije kriminalizovane zbog projekata koje su dobijale od američke vlade kroz organizaciju USAID, a koja je od ponovnog dolaska Donalda Trampa na vlast pod suspenzijom. Prema saopštenju Višeg javnog tužilaštva, ovo je njihova samoinicijativna akcija, a ne zajednička akcija sa SAD. Međutim, predsednik Aleksandar Vučić je sinoć na televiziji Happy ovo praktično i najavio rekavši da će Srbija pomoći američkom FBI u istrazi o finansiranju nevladinih organizacija za rušenje vlasti u našoj zemlji, kako je prenela Politika. Sve organizacije koje su na meti srpskog tužilaštva poznate su po kritičnom stavu prema vlasti Aleksandra Vučića i već godinama se bave istraživanjem, novinarstvom, posmatranjem izbora i razvojem demokratije i ljudskih prava u Srbiji.

Dvadesetak nevladinih organizacija našlo se na meti vlasnika Informera, Dragana J. Vučićevića, koji ovih dana iznosi podatke o njihovim donacijama iz inostranstva, optužujući ih da tim novcem pokušavaju da izazovu haos i sruše vlast u Srbiji preko ekoloških protesta. Iako nevladine organizacije ni ne kriju ko su im donatori, Vučićević je za mnoge objavio detaljne transakcije sa iznosima koje su dobili za svoje projekte tokom prethodnih godinu i po dana, primanja zaposlenih i njihova imena, pa čak i iznose koji su plaćani za ketering ili taksi.

Uprava za sprečavanje pranja novca nema ovlašćenja da traži podatke od banaka ukoliko nema osnovane sumnje na pranje novca zaključio je Komitet Saveta Evrope MONEYVAL nakon što je u julu prošle godine naša Uprava tražila od banaka podatke o transakcijama brojnih novinara, političara i aktivista iz 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.

Šest meseci nakon što je javnost saznala za namere Uprave za sprečavanje pranja novca da „češlja“ račune brojnih javnih ličnosti, nevladinih organizacija i medija, reagovao je i FATF - međudržavno telo za sprečavanje pranja novca rekavši da je takva provera bila bez osnova. Prethodno su isto to zaključili i eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava - da Srbija zloupotrebljava zakone protiv terorizma da potkopava i ograničava rad nevladinog sektora.

Stručnjaci UN za ljudska prava zabrinuti su da vlast u Srbiji zloupotrebljava antiterorističke zakone kako bi pribavila informacije o finansiranju nevladinih organizacija, medija i aktivista. U saopštenju su naveli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost. Ova reakcija došla je nakon što su mediji otkrili da je Uprava za sprečavanje pranja novca tražila od poslovnih banaka podatke o transakcijama više do dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.

Dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK, na meti su Uprave za sprečavanje pranja novca koja prikuplja podatke o njihovim novčanim transakcijama. Dok Uprava, koja radi u okviru Ministarstva finansija na čijem je čelu Siniša Mali, tvrdi da se radi o redovnim aktivnostima, oni koji je istražuju smatraju da su razlozi - politički.

O podeli Kosova se intenzivno spekuliše poslednjih dana - nagoveštaji ovakve ideje dolaze i iz vrha države, a provladini tabloidi uveravaju čitaoce da se za ovo rešenje kosovskog pitanja zalažu i SAD i EU. Smatrajući da to ne bi bilo dobro, 39 nevladinih organizacija, među kojima su i organizacije Sonje Biserko i Nataše Kandić, tražilo je od šefice evropske diplomatije Federike Mogerini da se izjasni protiv podele ili razmene teritorija po etničkom principu. Za Srpski telegraf ovo znači da one „za Albance traže ceo Kosmet”, dok Informer piše da su se „još jednom otvoreno stavile u službu Albanaca”.