Dvadesetak nevladinih organizacija našlo se na meti vlasnika Informera, Dragana J. Vučićevića, koji ovih dana iznosi podatke o njihovim donacijama iz inostranstva, optužujući ih da tim novcem pokušavaju da izazovu haos i sruše vlast u Srbiji preko ekoloških protesta. Iako nevladine organizacije ni ne kriju ko su im donatori, Vučićević je za mnoge objavio detaljne transakcije sa iznosima koje su dobili za svoje projekte tokom prethodnih godinu i po dana, primanja zaposlenih i njihova imena, pa čak i iznose koji su plaćani za ketering ili taksi.

Uprava za sprečavanje pranja novca nema ovlašćenja da traži podatke od banaka ukoliko nema osnovane sumnje na pranje novca zaključio je Komitet Saveta Evrope MONEYVAL nakon što je u julu prošle godine naša Uprava tražila od banaka podatke o transakcijama brojnih novinara, političara i aktivista iz 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.

Šest meseci nakon što je javnost saznala za namere Uprave za sprečavanje pranja novca da „češlja“ račune brojnih javnih ličnosti, nevladinih organizacija i medija, reagovao je i FATF - međudržavno telo za sprečavanje pranja novca rekavši da je takva provera bila bez osnova. Prethodno su isto to zaključili i eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava - da Srbija zloupotrebljava zakone protiv terorizma da potkopava i ograničava rad nevladinog sektora.

Stručnjaci UN za ljudska prava zabrinuti su da vlast u Srbiji zloupotrebljava antiterorističke zakone kako bi pribavila informacije o finansiranju nevladinih organizacija, medija i aktivista. U saopštenju su naveli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost. Ova reakcija došla je nakon što su mediji otkrili da je Uprava za sprečavanje pranja novca tražila od poslovnih banaka podatke o transakcijama više do dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.

Dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK, na meti su Uprave za sprečavanje pranja novca koja prikuplja podatke o njihovim novčanim transakcijama. Dok Uprava, koja radi u okviru Ministarstva finansija na čijem je čelu Siniša Mali, tvrdi da se radi o redovnim aktivnostima, oni koji je istražuju smatraju da su razlozi - politički.

O podeli Kosova se intenzivno spekuliše poslednjih dana - nagoveštaji ovakve ideje dolaze i iz vrha države, a provladini tabloidi uveravaju čitaoce da se za ovo rešenje kosovskog pitanja zalažu i SAD i EU. Smatrajući da to ne bi bilo dobro, 39 nevladinih organizacija, među kojima su i organizacije Sonje Biserko i Nataše Kandić, tražilo je od šefice evropske diplomatije Federike Mogerini da se izjasni protiv podele ili razmene teritorija po etničkom principu. Za Srpski telegraf ovo znači da one „za Albance traže ceo Kosmet”, dok Informer piše da su se „još jednom otvoreno stavile u službu Albanaca”.