Vest
Sve nelogičnosti četvorominutne konferencije tužioca Stefanovića
26.02.2025. Milica Ljubičić i Stefan Kosanović Foto: N1 / Tužilac Nenad Stefanović
U vrlo kratkom i nesigurnom izlaganju, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović najavio je predistražni postupak protiv određenih nevladinih organizacija zbog navodnih zloupotreba i pranja novca od donacija američke organizacije USAID. U obraćanju koje je trajalo tek nešto više od četiri minuta, bez mogućnosti novinarskih pitanja, Stefanović je izneo nekoliko netačnih tvrdnji.
Nema udružene akcije sa SAD – srpsko tužilaštvo samo vodi istragu
Iako se posle Stefanovićeve konferencije stvorio utisak da Srbija i SAD zajedno istražuju, po nalogu FBI-a, kako se troše sredstva USAID-a u nevladinom sektoru, to nije tačno.
On je i lično saopštio da je predmet formiran na osnovu izjava pojedinih državnih zvaničnika nove Trampove administracije o trošenju novca USAID-a i da tužilaštvo sada nastoji da utvrdi da li postoje elementi krivičnih dela, konkretno zloupotrebe položaja odgovornog lica i pranja novca.
Međutim, za sada ne postoji nijedan konkretan dokaz o nenamenskom trošenju tih sredstava, a što se moglo zaključiti iz samog obraćanja Stefanovića.
Štaviše, kako je objasnio, poslali su „zamolnicu” ministarstvu pravde SAD-a uz molbu da im se dostave podaci i saznanja.
„Od Ministarstva pravda SAD-a konkretno se traži pomoć radi pribavljanja dokaza, dostavljanja informacija ili eventualnih nalaza veštaka, dostavljanja finansijskih, privrednih ili poslovnih evidencija (ugovora, računa) podataka od banaka ili drugih finansijskih institucija, te identifikovanja ili pronalaženja dobiti od kriminala ili drugih stvari koje mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku u Republici Srbiji, pred nadležnim sudom”, rekao je Stefanović.
Državni zvaničnici pominjali baš ove organizacije – gde i kada?
U jučerašnjem obraćanju javnosti Stefanović je saopštio da je VJT formiralo predmet na osnovu izjava koje su u vezi sa radom USAID-a izneli Donald Tramp, državni sekretar SAD-a Marko Rubio, portparolka Bele kuće Karolina Levit, Odsek za efikasnost vlade na čijem je čelu Elon Mask i direktor FBI-a Keš Patel.
Odmah nakon toga je dodao: „U tim izjavama pomenute su nevladine organizacije, kao i ugovarači iz SAD-a koji su dobijali projekte u Srbiji”.
Nije precizirao kada i ko je tačno pomenuo nevladine organizacije – CRTA, Građanske inicijative, Fondaciju TRAG i Centar za praktične politike.
U naknadnom odgovoru Raskrikavanju iz ovog tužilaštva kažu da zapravo ne postoje izjave u kojima se konkretno ove organizacije pominju. I sada tvrde da to tužilac Stefanović nije ni rekao.
„Tužilac nije saopštio da su oni pominjali ove četiri nevladine organizacije”, piše u odgovoru koji je Raskrikavanju stigao iz VJT-a.
„Tužilac je saopštio da je zbog ozbiljnosti iznetih optužbi od strane zvaničnika USAID, (…) Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije uputilo policiji zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u cilju utvrđivanja da li postoje osnovi sumnje da je neko lice izvršilo krivično delo iz nadležnosti ovog odeljenja”, navodi se u odgovoru VJT-a.
„Naloženo je da se, za sada, od četiri nevladine organizacije izuzme sva dokumetacija u vezi sa donacijama USIAD-a, kao i da se obave razgovori sa odgovornim licima tih NVO na okolnost trošenja sredstava iz donacija, unapred utvrđenih procedura trošenja sredstava USAID, kao i da li je postojala obaveza obaveštavanja donatora o namenskom trošenju tih sredstava i drugo”, stoji u današnjem odgovoru VJT-a Raskrikavanju.
Ovo praktično znači da je ovo tužilaštvo samoinicijativno odabralo baš ove organizacije za „češljanje”. Od njih je jedna, Centar za praktičnu politiku, organizacija koja je neaktivna više od pet godina. Njen zastupnik Dragan Popović je sa druge strane, vrlo aktivan u javnosti, naročito u kritici poteza vlasti.
Inače, juče kasnije tokom dana je policija ušla i u prostorije Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), kako su saopštili iz te organizacije.
U svim pregledanim izjavama i intervjuima zvaničnika koje je Stefanović juče pomenuo nismo mogli da pronađemo niti jedno pominjanje organizacija u koje je policija ušla. One nisu spomenute ni na sajtu Bele kuće, koja je u prethodnom periodu objavljivala informacije o donacijama koje je dodeljivao USAID.
Srbiju je početkom februara zaista pomenula portparolka Bele kuće, Karolajn Levit govoreći da je Bajdenova administracija utrošila milion i po dolara za programe promovisanja različitosti, pravičnosti i inkluzije na radnim mestima u Srbiji. Nije precizirala o kom projektu u Srbiji je reč, ali ga je navela kao primer „zloupotrebe i beskorisnog trošenja novca”. Ista informacija je objavljena i na sajtu Bele kuće, a kako je pisao Dejli mejl, reč je o projektu „Grupe Izađi”, koja se zalaže za prava LGBT osoba.
Prošle nedelje, prilikom obraćanja na samituitu u Majamiju i Donald Tramp je, kritikujući izdvajanja Bajdenove administracije na inostrane projekte i nazivajući ih „prevarom”, kratko spomenuo da je USAID Srbiji dao 14 miliona za unapređenje javnih nabavki. Taj projekat nije dobila nijedna od pomenutih organizacija, niti bilo ko iz nevladinog sektora.
Za razliku od američkih zvaničnika kojima naša zemlja do sada nije bila u fokusu, predstavnici vlasti u Srbiji i provladini mediji već neko vreme vode kampanju protiv nevladinih organizacija u Srbiji jer je neke od njihovih projekata finansirao USAID. Istovremeno, izbegavaju da kažu da je ipak najviše novca od USAID-a dobila sama država.
Mrežama je počeo da se deli video u kome navodno novoizabrani direktor FBI-a, Keš Patel poručuje „svima koji su krali novac Amerikanaca kroz USAID da će završiti iza rešetaka”.
Ipak, njegova izjava se nije ticala USAID-a, već nacionalne bezbednosti Amerikanaca.
Naime, reč je o segmentu njegovog prvog govora nakon što je položio zakletvu 21. februara, Patel je iznoseći statistike o silovanjima, broju preminulih od predoziranja heroinom i onih koji su izvršili samoubistvo, zaključio da su zločini van kontrole. Naglasio je da takva situacija nije održiva i da je unutrašnja bezbednost od ključne važnosti. Na kraju je u tom kontekstu upozorio da će svakoga ko pokušava da naudi Amerikancima „loviti u svakom uglu ove planete”.
U tom obraćanju Patel nije spominjao USAID.
Centar za praktičnu politiku i veza sa USAID? Popović: Nismo dobili ni dinara!
Stefanović je u svom obraćanju kao primaoca pomoći USAID-a nabrojao i Centar za praktičnu politiku.
Međutim, da ni to nije tačno, za Raskrikavanje je izjavio Dragan Popović, zakonski zastupnik Centra za praktičnu politiku.
On kaže da Centar nikada nije sarađivao na projektima USAID-a, niti primio bilo kakva sredstva od ove američke organizacije. I ne samo to, ova organizacija je više godina neaktivna, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.
Takođe je naveo da Centar pravno ima zamrznut status već više od pet godina, dok je njegova kancelarija ustupljena na korišćenje drugoj organizaciji. Zbog toga mu nije jasno šta su zapravo inspektori hteli da gledaju.
Kako svedoči, nakon telefonskog razgovora sa inspektorkom UKP-a, mnogi podaci iz tog razgovora pojavili su se u tabloidima u roku od samo pola sata. Među njima je bila i informacija da se nalazi u Hrvatskoj, što su tabloidi i javni servis iskoristili da insinuiraju kako je tamo „pobegao”.
Osim toga, manipulativno su tvrdili da kancelarija Centra i dalje postoji, ali da u njoj danas nije bilo zaposlenih, da otvore vrata inspektorima.
Narativ o netransparentnosti novca – zapravo složene procedure pravdanja
Jedna od važnih stvari koje je Nenad Stefanović izneo u svom obraćanju je i tvrdnja da su poslovi ovih organizacija netransparentni.
„Naime, prekomerna koncentracija sredstava na računima nekoliko nevladinih organizacija ili povezanih konsultantskih firmi u Srbiji, što uz netransparentan odnos dodele sredstava samo uskom krugu nevladinih organizacija i odsustvo celovitih finansijskih izveštaja ukazuju na postojanje osnovane sumnje u zakonitost trošenja sredstava USAID-a”, kazao je Stefanović.
Međutim, nevladine organizacije prolaze kroz složen sistem finansijske kontrole – kako od strane države, tako i samih donatora.
Kada organizacija dobije grant, dužna je da ga prijavi Poreskoj upravi. To podrazumeva slanje ugovora i njegovog prevoda na srpski jezik, gde se navode podaci o projektu – vrednost, trajanje i svrha finansiranja. Tako država ima uvid u to ko je dobio sredstva i kako će biti korišćena.
Donatori obavezno zahtevaju finansijske i narativne izveštaje. To znači da organizacija mora da dostavi tabelu sa troškovima i prateću dokumentaciju – izvode, ugovore, račune i slično. Njihov cilj je da provere da li su troškovi opravdani u odnosu na planirane aktivnosti. Na primer, sredstva ne mogu biti iskorišćena za lične kupovine koje nisu vezane za projekat.
Pojedini donatori, poput Evropske unije ili USAID-aizahtevaju revizorske izveštaje. Tada eksterni revizori detaljno proveravaju svaki trošak i njegovu prateću dokumentaciju, ne samo račune i izvode, već i ostale relevantne papire.
Sve organizacije na kraju godine dostavljaju finansijske izveštaje koji se objavljuju na APR-u i javno su dostupni. Pre nego što donatori uopšte odobre grant, zahtevaju detaljan plan troškova i aktivnosti. Dakle, novac se ne dobija unapred bez jasne namene. Organizacija mora unapred precizirati na šta će tačno sredstva biti potrošena. Ako kasnije želi da izvrši značajnije izmene (od 10 do 15 odsto budžetske stavke), donator mora to pisano da odobri.
Tokom sprovođenja projekta, donator prati kako se sredstva koriste. Izveštavanje zavisi od trajanja projekta – neki traže kvartalne izveštaje, neki polugodišnje, a neki godišnje. Tako osiguravaju da se novac troši namenski i u skladu s dogovorenim aktivnostima.
