Uprava za sprečavanje pranja novca nema ovlašćenja da traži podatke od banaka ukoliko nema osnovane sumnje na pranje novca zaključio je Komitet Saveta Evrope MONEYVAL nakon što je u julu prošle godine naša Uprava tražila od banaka podatke o transakcijama brojnih novinara, političara i aktivista iz 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.

Građevinska kompanija „Milenijum tim” tužila je lokalne portale Info Vranjske i Jug Press, kao i Danas i N1 tražeći od njih ukupno 800.000 evra odštete - 100.000 evra po tužbi - zato što su prenosili izjave opozicionih političara sa konferencija za medije, ili njihova saopštenja. U spornim izjavama funkcioneri Narodne stranke su optuživali „Milenijum tim” za koruptivne poslove, a mediji, koji su uglavnom prenosili agencijske vesti, tuženi su jer nisu zvali kompaniju za komentar.

Šest meseci nakon što je javnost saznala za namere Uprave za sprečavanje pranja novca da „češlja“ račune brojnih javnih ličnosti, nevladinih organizacija i medija, reagovao je i FATF - međudržavno telo za sprečavanje pranja novca rekavši da je takva provera bila bez osnova. Prethodno su isto to zaključili i eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava - da Srbija zloupotrebljava zakone protiv terorizma da potkopava i ograničava rad nevladinog sektora.

Stručnjaci UN za ljudska prava zabrinuti su da vlast u Srbiji zloupotrebljava antiterorističke zakone kako bi pribavila informacije o finansiranju nevladinih organizacija, medija i aktivista. U saopštenju su naveli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost. Ova reakcija došla je nakon što su mediji otkrili da je Uprava za sprečavanje pranja novca tražila od poslovnih banaka podatke o transakcijama više do dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.

Na jučerašnjoj sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu petnaest žalbi je bilo predmet rasprave. Za većinu žalbi, među kojima je čak tri podnelo Ministarstvo kulture i informisanja - Komisija je odlučila da je Kodeks novinara prekršen. U slučaju žalbe Igora Žeželja na tekst koji je objavio N1 - Komisija je odlučila da Kodeks nije prekršen. O žalbi Draže Petrovića na Srpski telegraf i Republiku - članovi Komisije za žalbe nisu doneli odluku.

Novi izveštaj Evropske komisije nepovoljno ocenjuje Srbiju kada je reč o medijima i slobodi izražavanja: bez napretka. Napadi na novinare, isključivo promovisanje vladajuće stranke, ekonomska nesigurnost medija - neki su od najvećih problema koje ovaj izveštaj ističe. Kao jednu od retkih pozitivnih stvari navode usvajanje medijske strategije, čija primena još uvek nije ni počela.

Dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK, na meti su Uprave za sprečavanje pranja novca koja prikuplja podatke o njihovim novčanim transakcijama. Dok Uprava, koja radi u okviru Ministarstva finansija na čijem je čelu Siniša Mali, tvrdi da se radi o redovnim aktivnostima, oni koji je istražuju smatraju da su razlozi - politički.

Na lokalnim konkursima za sufinansiranje medija, prošle godine je podeljeno 1,6 milijardi dinara (oko 13,5 miliona evra), pokazuje izveštaj Saveta za štampu. Iako bi komisije koje odlučuju o projektima trebalo da poštuju preporuke Saveta i ne dodeljuju novac onim medijima koji krše Kodeks novinarske etike, sa tom praksom se ipak nastavilo. Tako je i pored ove preporuke na 86 konkursa, od ukupno 183, novac dodeljen medijima koji su jednom ili više puta prekršili Kodeks: Aferi, Alou, E-pančevu, Glasu Zapadne Srbije, Informeru, Kuriru, Ozonpressu, portalu Republika.rs i Srbija danas, i Večernjim novostima. Oni su ukupno dobili gotovo 35 miliona dinara (oko 300.000 evra).

Konačni „odlazak“ države iz medija, pre svega kroz privatizaciju Politike i pronalaženje „novog modela poslovanja“ Tanjuga, nezavisnost REM-a od uticaja politike i veća „moć“ Saveta za štampu - samo su neke od stvari koje predviđa nova medijska strategija usvojena 30. januara i konačno objavljena pre dva dana. I dok je deo medijske zajednice koji je učestvovao u radnoj grupi uglavnom zadovoljan ovim dokumentom, ima i onih koji, poput novinara Vukašina Obradovića, smatraju da je medijska strategija samo spisak lepih želja koji ništa neće promeniti.