Na godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića u sredu 16. januara ulicama Beograda je u dugoj povorci od Filozofskog fakulteta do Hrama Svetog Save prošetalo na hiljade građana. Najčitaniji mediji su ovaj masovni događaj uglavnom prećutali, ali je zato Informer netačno ustvrdio da je javni servis posvetio skoro 10 minuta „Đilasovim protestima“ i duplo manje sastanku sa Putinom - istina je, međutim, da se o samim protestima u Beogradu u Dnevniku 2 govorilo oko dva minuta. Izveštavanjem RTS-a je bio nezadovoljan i Nikola Selaković koji je gostujući u jutarnjem programu rekao da je tu samo iz „poštovanja prema Putinu i Vučiću“ a da inače ne bi ni došao.

Nepostojeći Centar za medijski monitoring objavio je prošle nedelje istraživanje u kome se kaže da cenzure u Srbiji nema te da je govor mržnje samo manir opozicije. Ove podatke koji se kose sa dosadašnjim istraživanjima o pritiscima na medije međunarodnih i domaćih organizacija, prezentovao je Tomislav Lovreković, novinar nedeljnika Afera koji je krajem prošle godine bio u pritvoru zbog pretnji smrću poslanici Mariniki Tepić. Istraživačica Jovanka Matić je za Raskrikavanje analizirala ovo istraživanje i utvrdila da je ono i teorijski i metodološki nevalidno.

Šta je motiv da u prenosu govora predsednika Francuske Makrona na obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata RTS ubaci zamrznuti snimak Aleksandra Vučića nije jasnije ni nakon saopštenja te televizije. Tvrde naime da je u pitanju greška i loša procena dežurnog urednika. Sa druge strane medijski stručnjaci ovaj slučaj nazivaju krajnje neprofesionalnim.

Nakon netačne informacije koju je na Tviteru podelio jedan od lidera Saveza za Srbiju Dragan Đilas - da je REM predložio Maria Spasića iz Saveta „Transparentnost“ za mesto u Upravnom odboru RTS-a - isto je ponovio i list Danas u broju od utorka. Spasić jeste na listi kandidata, sa još četvoro njih, ali se tu našao na predlog sopstvene organizacije.

Politika, RTS, a potom i drugi uglavnom provladini mediji preneli su juče vest agencije Tanjug da je sloboda medija u Jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji. Referisali su na izveštaj o indeksu klijentelizma u medijima koji je sačinila organizacija Partnerstvo za društveni razvoj iz Zagreba. Istraživači iz Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Yucom koji su radili na istom izveštaju, demantuju ovakve tvrdnje Tanjuga.

Srpska napredna stranka potrošila je oko 1,4 miliona evra na oglašavanje na pet televizijskih stanica sa nacionalnom frekvencijom na proteklim beogradskim izborima, procena je organizacije Transparentnost Srbije (TS). Dragan Đilas je za ove namene izdvojio oko 300 hiljada evra, a kolacija Dosta je bilo - Dveri najmanje - oko četiri hiljade evra.

Od osam dnevnih listova samo je Danas pisao o novom izveštaju „Fridom hausa“ u kome se između ostalog kaže da Srbija beleži pad na polju demokratije. Tako, građani koji su u prethodna dva dana čitali samo štampu nisu mogli da saznaju da ova organizacija za Srbiju kaže da jedina u regionu beleži pad i to zbog daljeg učvršćivanja vlasti predsednika Aleksandra Vučića.

Prvim zajedničkim saopštenjem 13 opozicionih stranaka i pokreta koji će učestvovati na predstojećim beogradskim izborima zatraženo je od Radio televizije Srbije (RTS) i Regulatornog tela za elektronske medije (REM) poštovanje zakona i medijskih standarda.