Zelenski sa nacistima dogovara zločine pred kamerama? Netačno.
28.04.2022. Marija Vučić Foto: Screenshot
Ovih dana je na društvenim mrežama postao viralan snimak večere i razgovora ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog sa ukrajinskim vojnicima. Video ima titlove na bugarskom jeziku, a ljudi tvrde da je reč o sastanku Zelenskog sa pripadnicima kontroverznog puka Azov, na kome se dogovara „kako da ubijaju ljude kao u Buči“. Ipak, u videu nijednom nije spomenut grad Buča kako sugeriše bugarski prevod, a snimak je nastao još 2019. godine. Na njemu su zabeleženi delovi razgovora ukrajinskog predsednika sa vojnicima ukrajinskih oružanih snaga, a ne Nacionalne garde kojoj pripada Azov.
Video se širi Vajber grupama
„Upravo sam dobio od prijatelja iz Bugarske (sa bugarskim titlom) SKANDALOZAN VIDEO SA ZELENSKIM KAKO SE DOGOVARA SA NACISTIMA DA UBIJAJU LJUDE KAO U BUČI. VIDEO JE IZ TAJNE TELEGRAM GRUPE AZOVA. PODELI OVO, NEMA DA SE VIDI NA TELEVIZIJI!!!“.
Ovo je tekst poruke koja se širi na Vajberu, Fejsbuku, Tviteru i drugim mrežama, a uz nju ide video na kome Zelenski najpre večera za stolom sa nekolicinom vojnika, a potom izlaze napolje i nastavljaju razgovor. Video traje oko minut i po, i u njega je integrisan bugarski prevod. Prema bugarskom prevodu, u jednom trenutku Zelenski kaže vojnicima:
„Kad pucaš, pucaš noću. Tako niko neće posumnjati, kao što je bilo u Buči“, glasi prevod.
Buča je, inače, naselje u Ukrajini blizu Kijeva u kome se nedavno dogodio veliki masakr civila. Snimci mrtvih ljudi čija tela leže na ulicama ovog mesta pojavili su se početkom aprila, a snimili su ih pripadnici ukrajinske vojske kada su ušli u Buču nakon ruskog povlačenja. Ruska strana sve vreme demantuje da ima veze sa masakrom, tvrdeći da je on režiran od strane Ukrajinaca.
Međutim, u samom videu o kome je ovde reč, Buča se ne spominje. Snimak je nastao još u oktobru 2019. godine, kada je Zelenski obišao mesto Zolote u Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine koja je samoproglasila nezavisnost 2014. godine i gde su se odvijale borbe protiv proruskih separatista. U vreme kada je ukrajinski predsednik posetio Zolote, tekli su mirovni pregovori, odnosno dogovarano je obustavljanje vatre i povlačenje trupa sa fronta. O ovoj poseti postoji i nekoliko saopštenja na sajtu ukrajinske vlade.
Zelenski je sve vreme bio praćen kamerom ukrajinske televizije THN koja je napravila polusatnu reportažu, a zabeležene su njegove večere i neformalni razgovori sa vojnicima i dobrovoljcima, kao i sa meštanima, nastavnicima i lekarima. Upravo su delovi iz te reportaže isečeni i uzeti za snimak koji ovih dana cirkuliše društvenim mrežama.
Ne samo da se zločin u Buči dogodio dve i po godine nakon što je nastao snimak, pa ljudi u videu nisu ni mogli da referišu na Buču u ovom kontekstu, već je i sam prevod netačan - Zelenski ne izgovara ono što piše u prevodu. Ono što je nepoznata osoba prevela na bugarski kao „Kad pucaš, pucaš noću. Tako niko neće posumnjati, kao što je bilo u Buči“, zapravo nije tačno.
Kako piše ukrajinski portal za proveru činjenica Stop Fake, doslovan prevod tih reči glasi:
„Ako pucaju, pucaju noću. Bilo bi interesantno ići tamo noću“.
Ako se pažljivije posluša, može se zaista čuti da Zelenski triput kaže reč „vnoči“, što je ukrajinski izgovor reči „noć“, a ne „Buča“.
Transkripciju celog razgovora na ukrajinskom možete naći ovde.
Kada je reč o tvrdnjama da se Zelenski ovde sastao sa pripadnicima puka Azov, ni one nisu tačne. Naime, ovaj portal je identifikovao vojnog starešinu koji se pojavljuje u videu pored Zelenskog i sa kojim ukrajinski predsednik razgovara. Reč je o Olegu Mihailoviču Mikacu, general-majoru ukrajinske vojske.
Osim toga, i drugi vojnici u videu na uniformama nose ambleme ukrajinske vojske, a ne puka Azov koji ima drugačiji amblem.
Azov je, inače, veoma kontroverzan desničarski ekstremistički pokret u Ukrajini, nastao 2014. godine nakon samoproglašenja nezavisnosti Donbasa kao dobrovoljačka parapolicijska formacija. Ubrzo su inkorporirani u zvanične snage žandarmerije, Nacionalnu gardu Ukrajine.
Kako smo i ranije pisali, pripadnici ovog puka došli su u žižu interesovanja međunarodne javnosti između ostalog zbog ksenofobičnih i ultranacionalističkih stavova, kršenju ljudskih prava, nasilju i nošenju nacističkih simbola. Bivši američki poslanik, Maks Rouz u oktobru 2019. je tražio od Stejt departmenta da grupu klasifikuje kao stranu terorističku organizaciju. Azov je, kako je otkrio portal Belingket, pokušavao da privuče ekstremiste iz čitavog sveta da usvoje njihovu agendu čiji je jedan od ciljeva i „očuvanje bele rase“.
Postojanje neonacista u redovima ukrajinskog vojnog i političkog establišmenta, ruska strana zvanično navodi kao razlog za početak rata i „denacifikaciju“ Ukrajine. Međutim, kako piše BBC, Azov ima oko 1.000 članova i predstavlja manjinu u ukrajinskim oružanim snagama. Ukrajinska vojska broji oko 250.000 vojnika, a Nacionalna garda čiji je Azov deo ima oko 50.000 članova. Kako su 2015. godine govorili predstavnici Azova, između 10 i 20 odsto njihovih pripadnika je regrutovano iz redova neonacista, a sam pokret se zvanično ograđivao od neonacističke ideologije.
Zelenski je tvrdnje ruske strane o neonacistima i takozvanoj denacifikaciji u više navrata nazvao propagandom, ističući i svoje jevrejsko poreklo i činjenicu da su njegovi preci ubijani od strane nacista tokom Holokausta. Tvrdi i da je upravo ruska strana neonacistička i da čitava retorika Vladimira Putina služi samo tome da se napad na Ukrajinu legitimizuje.
