Manipulisanje činjenicama
Novosti i RT Balkan „zabrinuti” za demokratiju u Ukrajini
21.05.2024. Marija Vučić Foto: Unsplash/ Karollyne Videira Hubert
„Kijevom od danas zvanično vlada uzurpator”, poruka je ruskih i proruskih medija širom Evrope i u Srbiji - portal RT Balkan dovodi u pitanje legitimitet Vladimira Zelenskog kao predsednika jer mu je mandat istekao 21. maja, a novi izbori nisu održani. U pokušaju da dokažu da je Zelenski oteo vlast, citiraju i odredbe ustava koje, međutim, ne dokazuju ništa, pritom prećutkujući ključnu stvar: da je u Ukrajini od početka rata na snazi vanredno stanje tokom koga zakon zabranjuje sprovođenje bilo kakvih izbora, pa i predsedničkih.
Poruka teksta koji je juče objavljen na RT Balkan, portalu u vlasništvu ruske države, jeste da je Zelenski „pljunuo na Ustav” i da ne želi da se odrekne vlasti iako mu je mandat istekao 21. maja. Jedan od razloga što se navodno plaši izbora, spekuliše ovaj sajt, jeste „izuzetno nizak rejting”.
Kao glavni argument da ništa ne sprečava raspisivanje predsedničkih izbora, navode član 83 ukrajinskog Ustava:
„Opozicija (ili ono što je od nje ostalo) ističe da Ustav Ukrajine ima član 83 koji jasno kaže da se u vanrednom stanju mandat automatski proširuje samo Radi (parlamentu, prim. aut), ali o predsedniku nema ni reči”, piše RT Balkan, a njihov tekst prenele su i Večernje novosti.
Citiraju dodatno i član 103 ustava o tome da mandat predsednika traje pet godina, i to je u osnovi sve od argumentacije koju možete i sami pročitati u originalnom tekstu.
Šta, međutim, ne citiraju?
Ključnu stvar - ukazom od 24. februara 2022. godine, sa početkom ruske agresije, Zelenski je proglasio vanredno stanje, čime je stupio na snagu tzv. Zakon o pravnom režimu vanrednog stanja.
Države ovakve zakone aktiviraju samo u izuzetnim situacijama poput rata ili neke druge velike pretnje po stanovništvo. Njima se, u cilju zaštite bezbednosti ili zdravlja građana, privremeno suspenduju ili ograničavaju određene aktivnosti, građanska prava i demokratske procedure koje se u „mirnodopskim” vremenima podrazumevaju, poput slobodnog kretanja ili izbora.
Kada je reč o ukrajinskom Zakonu o pravnom režimu vanrednog stanja, za pitanje izbora relevantan je član 19:
„U uslovima vanrednog stanja zabranjeni su (...) sprovođenje izbora za predsednika Ukrajine, kao i izbora za Vrhovnu Radu Ukrajine, Vrhovnu Radu Autonomne Republike Krim i organe lokalne samouprave”, navodi se u ovom članu. On zabranjuje i da se tokom vanrednog stanja menja Ustav, sprovode referendumi, organizuju štrajkovi, masovni skupovi i akcije.
Oko ovog pitanja postoji i širok politički konsenzus u Ukrajini - krajem godine su poslanici vlasti i opozicije potpisali Memorandum kojim su se između ostalog saglasili da izbora neće biti.
„Takođe smo saglasni da se budući slobodni i fer izbori (parlamentarni, predsednički) održe nakon rata i ukidanja Zakona o pravnom režimu vanrednog stanja, sa dovoljno vremena za pripremu izbora (najmanje šest meseci nakon ukidanja Zakona)”, stoji u dokumentu.
Spisak razloga
Da će ovih nedelja ruski propagandni napori biti usmereni upravo na pitanje legitimiteta ukrajinskog predsednika, tamošnje obaveštajne službe su znale još u februaru.
Tada je na sajtu Centra za strateške komunikacije i informacionu bezbednost, u okviru Ministarstva kulture, saopšteno da „neprijatelj čini sve da Ukrajinci posumnjaju u legitimitet centralne vlasti posle 20. maja, a samim tim i u legitimnost njenih odluka”. Još tada je preventivno data i lista razloga zbog kojih je odlaganje izbora neophodno.
Osim pomenutog zakonskog osnova i političkog konsenzusa, Centar navodi i pitanje bezbednosti koju biračima toga dana niko ne bi mogao da garantuje.
„Ne morate biti vojni stručnjak da biste shvatili da gomile ljudi na biračkim mestima mogu postati meta neprijatelja. Nemoguće je držati u tajnosti adrese desetina hiljada biračkih mesta”, navodi se i dodaje da nije moguće obezbediti da se glasanje odvija isključivo na mestima koja mogu poslužiti kao skloništa napravljena da izdrže udar dronova ili projektila.
Nije moguće obezbediti ni fer uslove za bilo kakvu kampanju s obzirom na to da je rat zaustavio sve izborne procese i politički život izbacio iz uobičajenog ritma. Legitimitet takvih izbora bi dodatno dovelo u pitanje i to što nije moguće, kako navode, utvrditi broj građana na toj teritoriji - više miliona ljudi je napustilo Ukrajinu, a ne bi bilo moguće obezbediti glasanje ni vojnicima aktivnim na frontovima.
Na kraju, prepreka bi bila i novac - prema proceni Centralne izborne komisije na koju se ovaj Centar poziva, predsednički i parlamentarni izbori bi koštali oko 9 milijardi ukrajinskih grivni, odnosno više od 200 miliona evra.
„Ne treba objašnjavati da danas ukrajinski budžet ima mnogo prioritetnije stavke rashoda koje se odnose na finansiranje odbrane i podršku najugroženijim kategorijama stanovništva”, navode iz Centra.
Oni dodaju da Rusi „nisu uzalud počeli da brinu o našoj demokratiji”.
„Ruska propaganda se nada da će uništiti naše jedinstvo iznutra okrećući Ukrajince protiv predsednika, a idealno bi bilo da podstaknu pobunu protiv „uzurpatora Zelenskog” kako bi to iskoristila na frontu. Međutim (...) prema sociološkim istraživanjima, apsolutna većina građana veruje da rat nije vreme za raspisivanje izbora”, navodi se na njihovom sajtu.
Istraživanje na koje upućuju sproveo je Kijevski međunarodni sociološki institut prošle jeseni na oko 2.000 ispitanika, a oko 80 odsto njih je reklo da izbore treba raspisati posle rata.
