Uragani u SAD: Ponovo aktuelna teorija zavere o sistemu HAARP
15.10.2024. Milica Ljubičić Foto: Pixabay/WikiImages
Pre pandemije koronavirusa i vakcina, jedna od omiljenih tema teoretičarima zavere bio je sistem HAARP koji se nalazi na Aljasci. Godinama unazad se o tom sistemu tvrdi svašta - od toga da utiče na vreme pa do toga da kontroliše ljudske umove. Uragani koji su nedavno pogodili SAD bili su savršeni da kontroverzni domaći portal Nulta tačka piše da je „HAARP je ponovo kalibrisan za zlokobne svrhe”. Iz HAARP-a odgovaraju Raskrikavanju da sistem ne stoji iza nedavnih uragana, niti da ima mogućnost da utiče na prirodne nepogode na zemlji. Šta više, kažu, HAARP trenutno nije ni aktivan.
U svega mesec dana delove SAD-a pogodila su dva razorna uragana Helen i Milton. Uništili su brojne domove i odneli stotine života Uragan Helen je, prema medijskim izveštajima ubio preko 200 ljudi u šest američkih država, dok je prošle nedelje Floridu pogodio uragan Milton koji je odneo preko 20 života kako navodi CNN.
Ova prirodna katastrofa podstakla je korisnike društvenih mreža da ožive staru teoriju zavere o sistemu HAARP i njegovom navodnom uticaju na vremenske nepogode na zemlji.
Domaći portal Nulta tačka je tako objavio tekst u kome pišu da je HAARP „godinama korišćen na stranoj populaciji tokom rata dok je tehnologija još bila u ranoj fazi".
„Sada, sa globalistima koji su ukorenjeni na visokim funkcijama širom Amerike, HAARP je ponovo kalibrisan za zlokobnije svrhe – ciljanje domaće populacije sa razornom preciznošću”.
HAARP (High-frequency Active Auroral Research Program - Program aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije) je inače sistem postavljen na kopnu, na Aljasci. Razvila ga je američka vojska devedesetih godina prošlog veka, i upravljala njime sve do 2015. Cilj je, kako navode na sajtu, bio da istraže svojstva jonosfere koja su mogla da utiču na vojne i civilne sisteme za komunikaciju i navigaciju Od 2015. godine, istraživanja u ovoj stanici je preuzeo Geofizički institut Univerziteta Aljaske u Fairbanksu. Danas je cilj, kako navode, produbljivanje naučnih saznanja.
Sa Geofizičkog instituta su za Raskrikavanje demantovali tvrdnje da sistem HAARP utiče na prirodne katastrofe, i da je na bilo koji način uzrokovao nedavne uragane koji su pogodili delove SAD-a.
„Tragični gubici života i razaranje koje su nedavno izazvali uragani služe kao ozbiljan podsetnik na ogromnu moć prirodnih katastrofa. Istraživačka oprema u HAARP postrojenju nije sposobna da generiše ili pojača takve događaje”, navela je direktorka HAARP-a, Džesika Metjuz u mejlu Raskrikavanju.
Instutut dodatno objašnjava da HAARP postrojenje na Aljasci radi približno dva do četiri puta godišnje.
„Tipičan istraživački period može trajati jednu do dve nedelje, a do četiri takve kampanje mogu se održati svake godine”. Dodaju da se vreme i datumi rađenih istraživanja mogu pronaći na njihovom sajtu. Tako se može videti da je HAARP poslednji put bio „aktivan” od 8. do 10. maja ove godine.
Na njihovom sajtu, u odeljku „pitanja i odgovori” objašnjeno je zašto HAARP ne može da kontroliše vreme.
„Radio talasi u frekventnim opsezima koje emituje HAARP ne apsorbuju se ni u troposferi ni u stratosferi – dva nivoa atmosfere koja proizvode vreme na Zemlji. Pošto ne postoji interakcija, ne postoji ni način da se kontroliše vreme. (...) Pored toga, ako oluje u jonosferi koje izaziva Sunce ne utiču na vreme na Zemlji, nema šanse da HAARP može uticati na vreme.”
Navode i da je jonosfera veoma turbulentna sredina koja se brzo „obnavlja" zahvaljujući sunčevom zračenju. Kažu dau da veštački izazvani efekti nestaju u rasponu od sekunde do 10 minuta.
Da nedavni uragani u SAD-u nisu veštački izazvani, niti su posledica delovanja HAARP-a, za Rojters su potvrdili i iz američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA).
„Ni HAARP, niti bilo koja druga ustanova, ne mogu uticati na uragane... i ne postoji tehnologija koju ljudi poseduju koja može stvoriti, uništiti, modifikovati, intenzivirati ili usmeravati uragane ni na koji način", kazao je Hauard Dajmond, direktor Laboratorije za vazdušne resurse pri Upravi za okeane i atmosferu.
Tvrdnje da je HAARP uticao na pojavu nedavnih uragana u SAD-u širile su se prethodnih dana i na društvenim mrežama, a njih je demantovalo više fektčekerskih organizacija.
Šta je HAARP?
Kako se navodi na sajtu Univerziteta Aljaske, a o čemu je i Raskrikavanje već pisalo, HAARP je u suštini jedan veliki sistem radio-antena koje emituju talase veoma visokih frekvencija u jonosferu (sloj Zemljine atmosfere koji se prostire između 50 i 600 kilometara iznad površine).
Između 1990. i 2014. godine HAARP je bio zajednički program kojim su upravljale Vazduhoplovne snage SAD-a i Ratna mornarica SAD-a, a danas njime upravlja Geofizički institut Univerziteta Aljaske.
HAARP je godinama unazad čest predmet teorija zavere - od toga da se koristi kao tajno oružje pa do tvrdnji da utiče na ljudske umove. Sa Univerziteta Aljaske tvrde da HAARP nema uticaja na vremenske prilike na Zemlji, niti da može da utiče ni na umove ljudi ili stvaranje kemtrejlsa, kao i da ne postoje opasnosti po zdravlje povezane sa elektromagnetnim poljima koja proizvodi ovaj sistem.
Kako je Raskrikavanje ranije pisalo, u HAARP centru se istraživanja sprovode na dva načina - aktivno i pasivno. Kada je u toku aktivno istraživanje, to znači da se koriste instrumenti za istraživanje kojima se manipuliše procesima u jonosferi, dok je pasivno ono gde se koriste samo instrumenti za praćenje, odnosno procesi se samo posmatraju.
Kako se formiraju uragani?
Kako je objašnjeno na sajtu američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), uragan je vrsta oluje koja se zove tropski ciklon, koji se formira iznad tropskih i suptropskih voda.
Uragani se formiraju iznad okeana i često počinju kao tropski talas - oblast niskog vazdušnog pritiska koji se kreće kroz predele bogate vlagom, što može da poveća aktivnost pljuskova i grmljavine.
Kako se ovaj „vremenski sistem” kreće ka zapadu, preko tropskih krajeva, topao okeanski vazduh prelazi u oluju, formirajući ispod sebe područje niskog pritiska. Ovo dovodi do prodora veće količine vazduha koji se diže i hladi, formirajući oblake i grmljavinu. U oblacima se voda kondenzuje i formira kapljice čime se oslobađa još više toplote za pokretanje oluje. Kada brzina vetra unutar takve oluje dostigne 119km/h, ona se klasifikuje kao uragan.
NOAA objašnjava da tokom jednog uragana, vetrovi mogu da proizvedu upola manje energije od kapaciteta za proizvodnju električne energije celog sveta.
Foto: Prinscreen/scijinks.gov
Da pojava uragana nije neuobičajena u ovom području pokazuje podatak da se svake godine u proseku deset tropskih oluja razvija iznad Atlanskog okeana, Karipskog mora i Meksičkog zaliva, a čak šest od ovih oluja pređe u uragane. Prosečno za tri godine, čak pet uragana pogodi obalu SAD-a. Recimo, 2004. su četiri uragana pogodila Floridu za samo šest nedelja.
NOAA navodi da su postojale ideje o tome kako potencijalno modifikovati uragan, a jedna od metoda je nazvana zasijavanje oblaka i istraživana je za smanjenje intenziteta uragana. To istraživanje naučnici su sproveli od 60-ih do 80-ih godina prošlog veka, ali nije dalo rezultate.
U maju ove godine, američka Uprava za okeane i atmosferu upozorila je na nalaze Centra za predviđanje klime, da su šanse za pojavu uragana u Atlanskom okeanu od juna do novembra visoke.
Takođe, naučnici sve češće upozoravaju da klimatske promene koje dovode do porasta temperature na Zemlji i nivoa mora, utiču na intenzitet i jačinu uragana.
