Tabloidi opet uteruju strah u kosti: slučaj „majmunskih boginja”
26.09.2018. Marija Vučić Ilustracija; Foto: Unsplash/ Andre Mouton
„SRBIJA UGROŽENA”, „PRETI NAM SMRTONOSNI VIRUS”, „NEMA LEKA”, „SVAKI DESETI UMIRE” - neki su od naslova koje su ovih dana tabloidi plasirali svojoj publici pišući o „majmunskim boginjama”, nedavno registrovanim u Evropi, uz dramatične fotografije obolelih. Stručnjaci za Raskrikavanje ocenjuju da mesta za paniku nema, da je rizik od inficiranja zanemarljiv a stopa smrtnosti niska, ali su iz preventivnih razloga i u Srbiji pojačane sanitarne kontrole na graničnim prelazima, posebno na aerodromu.
„Majmunske boginje”, zarazno virusno oboljenje, nedavno je registrovano u Velikoj Britaniji kod dvoje putnika koji su došli iz Nigerije.
Ministarstvo zdravlja Srbije je, kako prenose domaći mediji, u ponedeljak saopštilo da je zbog toga pojačan nadzor na graničnim prelazima, kao i da je formirana Radna grupa za kontrolu ovog oboljenja.
Kao što je to obično slučaj kada je reč o zaraznim bolestima, i ovog puta su domaći tabloidi iskoristili zgodnu priliku da neprimerenim napisima dezinformišu javnost i stvaraju paniku.
Jedan od takvih primera je i tabloid Kurir, čije je čitaoce juče dočekala fotografija majmuna zlokobnog osmeha na naslovnoj strani, uz dramatična upozorenja.
„
Ministarstvo zdravlja upozorava: MAJMUNSKE BOGINJE PRETE SRBIJI
Virus je jako sličan varioli veri i najčešće napada decu - SVAKI DESETI UMRE
VAKCINA NE POSTOJI 1 ”
1
Epidemiolog Bratislav Tiodorović za Raskrikavanje objašnjava da majmunske boginje (monkeypox) pripadaju istoj grupaciji virusa kao i variola vera (velike boginje), ali da su po smrtnosti daleko od njih.
U žarištima gde se epidemija odvija (sad u Nigeriji, a pre tri godine i u Kongu), smrtnost je, kaže Tiodorović, 1:10 na 100 - na sto obolelih umre svaki deseti.
„Mediji plaše narod slikama najtežih slučajeva obolelih sa boginjama koje podsećaju na variolu veru. Takav oblik je redak, od 50 ili 100 obolelih jedan može imati takvu kliničku sliku, i to najčešće deca koja još uvek nemaju razvijen imunitet, ili ljudi sa padom imuniteta. Oni su ugrožene kategorije. Majmunske boginje više liče na varičelu (ovčije boginje) s tom razlikom da izbijaju odjednom i ospe se pojavljuju i na dlanovima i tabanima”, objašnjava Tiodorović i dodaje da u najvećem broju slučajeva bolest sama prolazi, a ospe se suše i povlače.
Ovaj virus se, kako za Raskrikavanje navode i iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, prenosi na ljude ujednom ili direktnim kontaktom sa krvlju i telesnim tečnostima inficiranih životinja.
Prenošenje sa čoveka na čoveka je retko, ali moguće, i to putem respiratornih čestica tokom direktnog ili produženog ličnog kontakta, kao i direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima inficirane osobe ili kontaminiranih predmeta poput posteljine i odeće.
„Oboljenje obično traje 2-4 nedelje, simptomi su povišena temperatura, malaksalost, glavobolja. Po pravilu u roku od tri dana od pojave prvih simptoma naglo se razvija osip… U većini slučajeva radi se o samoizlečivom oboljenju sa umereno izraženim simptomima”, navode iz ovog instituta.
Prevencija podrazumeva, kažu iz „Batuta”, izbegavanje kontakta sa životinjskim rezervoarima i materijalima koji su bili u kontaktu sa potencijalno zaraženom životinjom.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti je nedavno objavio da su ova dva slučaja u Velikoj Britaniji ujedno i prvi registrovani slučajevi u EU. Ipak, kako naglašavaju, rizik za širenje virusa po EU je veoma mali s obzirom na nisku stopu prenosivosti, ali i na laboratorijske kapacitete Evrope da brzo dijagnostikuje ovo oboljenje.
„Pojedinačni rizik od infekcije kroz kontakt sa obolelim pacijentom zavisi od prirode i dužine kontakta. Članovi porodice, bliži kontakti (poput saputnika u avionu) ili medicinski radnici u kontaktu sa pacijentima, imaju umereni rizik od inficiranja. Mimo toga, rizik je zanemarljiv”, navodi se u saopštenju ovog centra.
Standardne mere opreza
Kako je za TV 02 rekao Zoran Panajotović iz Sektora za sanitarnu inspekciju Ministarstva zdravlja, pojačane kontrole graničnih prelaza na aerodromu predstavljaju preventivne mere. Zasad se, kaže on, proveravaju samo putnici iz Nigerije, koji se po sletanju upućuju na kontrole u Institut za javno zdravlje.
„Za sada nema mesta nekoj panici i strahu, ovo su standardne mere koje primenjujemo kad god je u pitanju mogući unos zaraznih bolesti u zemlju”, rekao je Panajotović.
