Vest
Udruženje „Krokodil”: Zbog targetiranja tužimo Informer i Alo
04.07.2025. Milica Ljubičić Foto: Raskrikavanje / Milena Berić i Vladimir Arsenijević iz udruženja „Krokodil”
Negativna kampanja u provladinim tabloidima i netačne optužbe da Srbe hoće da proglase za „genocidan narod”, prethodile su ovogodišnjem književnom festivalu „Krokodil”, koji se protekle nedelje 17. put održao u Beogradu. Povodom blaćenja u tabloidima, među kojima su i optužbe da je „Krokodil” „festival mržnje” i „antisrpski skup”, organizatori su najavili da će tužiti tabloide koji stoje iza ove kampanje. Ispričali su da su, između ostalog, nakon negativnih tekstova, počeli da dobijaju i pretnje, kao i da im je dvoje učesnika festivala otkazalo prisustvo iz straha za bezbednost. „To je bila jedna vrlo koordinisana, snažna kampanja protiv nas”, ocenila je izvršna direktorka festivala, Milena Berić.
„Krokodil sve sam priznao, hoće da Srbi kleknu na Vidovdan”, „Festival „Krokodil” direktan napad na identitet dece”, „Krokodil je jedan divan antisprski skup”, „Skup najgorih antisrba na čelu sa Dinkom Gruhonjićem”, „Festival Krokodil je deo plana za razbijanje Srbije”, „Žigošu Srbe kao genocidne”. Ovo su samo neki od naslova koji su protekle nedelje osvanuli na portalima provladinih tabloida o poznatom književnom festivalu „Krokodil”.
Ovaj festival, koji se od 2009. godine organizuje u Beogradu i okuplja domaće, regionalne i svetske pisce i umetnike, ove godine se održavao uporedo sa izraženom negativnom kampanjom u provladinim tabloidima.
Portali poput Alo-a i Informera su u danima pre i tokom samog festivala objavili niz negativnih tekstova, između ostalog kvalifikujući ga kao „festival mržnje”, „blokaderski festival”, „antisrpski skup”, „genocidni festival”.
Upravo zbog ovakvih natpisa, ali i pretnji koje su usledile, organizatori festivala su najavili da će podneti tužbe. Kako je na današnjoj konferenciji za medije rekla izvršna direktorka festivala, Milena Berić, za sada će tužiti Informer i Alo.
„Imamo mnogo materijala koji moramo da pređemo kako bismo videli šta može da se iskoristi za pravni postupak, to su najčešće objave u kojima smo mi targetirani imenom i prezimenom. Mogu da kažem da će to svakako biti Informer i Alo”.
Iako je festival prvobitno bio planiran za 27, 28. i 29. jun, nakon što su Studenti u blokadi objavili da planiraju protest na Vidovdan, organizatori su odlučili da program pomere za 27. i 29. jun, kako bi i sami podržali protest.
Kampanja blaćenja krenula je par dana pre održavanja festivala, i to nakon što je objavljen program, koji je uključivao i emitovanje dokumentarnog filma o 30 godina od genocida u Srebrenici. Potom su se u medijima pojavile manipulativne optužbe da „Krokodil” ima za cilj da Srbe predstavi kao „genocidan narod”, što nije tačno.
Organizatori smatraju da je i izbor učesnika na festivalu poput Dinka Gruhonjća i Marka Vidojkovića bio dodatni „okidač" jer je reč o pojedincima koje provladini mediji neretko napadaju. Gruhonjić i Vidojković su inače učestvovali na panelu koji se ticao upravo progona pisaca i novinara, te su govorili o novinarskoj etici i stvaralaštvu u vremenu represije.
Kreativni direktor festivala „Krokodil”, Vladimir Arsenijević, ocenio je da je po njegovom mišljenju još jedan povod za targetiranje bila i namera da se zataška vest da je Viši sud u Beogradu oslobodio bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, Milenka Živanovića, optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Srebrenici jula 1995. godine.
„Mislim da je ova vrsta medijske buke (protiv festivala „Krokodil”, aut. prim.) oslobodila teren da se vest o oslobađanju Živanovića provuče mirno”, konstatovao je on.
Milena Berić je napomenula da su samo „guglanjem” pronašli preko sto objava targetiranja, blaćenja, uvreda od strane angažovanih javnih ličnosti i političara. U takvoj atmosferi su, kako je rekla, počele da im stižu i preteće poruke.
„To je bila jedna vrlo koordinisana, snažna kampanja protiv nas. (...) U tom trenutku kreću da stižu privatne poruke, još jedan niz kreativnih ideja kako nekome možete da oduzmete život i porodicu”.
Osim negativne kampanje u tabloidima, i pretnji, organizatori su se suočili i sa opstrukcijama. Kako su ispričali, dan pre početka festivala, Muzej Jugoslavije, sa kojim su imali dugogodišnjiu saradnju, obavestio ih je da po naredbi Ministarstva kulture moraju da im isključe struju. Kako nisu mogli da utiču na ovu odluku, na kraju su uspeli da nabave agregat uz pomoć prijatelja iz nevladinog sektora.
Napominju i da je dvoje učesnika, zabrinuti za sopstvenu bezbednost, ove godine otkazalo učešće na festivalu.
Govoreći o posledicama ovakvog targetiranja, Berić je rekla da se „plaši” da ćemo ih tek videti u budućnosti.
„Ponovo ćemo se pitati šta se to nama desilo, kao što smo se pitali 3. maja i 1. novembra. Moramo da radimo, svi zajedno, da promenimo donosioce odluka koji su nas doveli u ovu situaciju i da se suočimo i sa svim činjenicama, a u to ulazi i kultura sećanja i suočavanja sa prošlošću da bismo mogli da krenemo napred. Ovo se takođe odnosi i na sve nas koji smo na ulicama”, zaključila je ona, apelujući na nosioce vlasti i međunarodnu zajednicu da obustave nasilje i oslobode sve one koji su nepravedno privedeni poslednjih dana.
Poznati književni festival „Krokodil” održava se od 2009, u Beogradu, u amfiteatru i parku ispred Muzeja Jugoslavije. Okuplja lokalne, regionalne i međunarodne autorke i autore, kako se navodi na sajtu festivala „bez generacijskih, poetičkih, rodnih ili bilo kakvih drugih isključivosti”. Festival uključuje niz aktivnosti poput debata, radionica, izložbi, predstava, performansa.
Iza festivala stoji istoimeno udruženje „KROKODIL” (Književno regionalno okupljanje koje otklanja iosadu i letargiju) koje je, kako navode „posvećeno kreiranju književnih, kulturnih i društveno-političkih programa i promovisanju politike dijaloga, pomirenja i rekonstrukcije pokidanih kulturnih veza prevashodno na prostoru Zapadnog Balkana, ali i produbljivanju uzajamnog razumevanja, te prihvatanja različitosti na evropskom kontinentu i šire.”
Festival je i ove godine okupio niz autorki i autora među kojima su bile i švedska književnica Sara Stridsberg, srpska spisateljica koja piše na nemačkom jeziku, Barbi Marković, poljska književnica Dorota Maslovska, kao i pesnikinja Radmila Petrović.
