Sneg koji je prošlog vikenda pao u Srbiji ne negira postojanje globalnog zagrevanja
01.12.2023. Milica Ljubičić Foto: Raskrikavanje
Sneg koji je u delovima Srbije pao prošlog vikenda, naveo je portal Nulta tačka, da dovede u pitanje postojanje globalnog zagrevanja na koje naučnici godinama upozoravaju. Ipak, to što je sneg pao nije dokaz da globalno zagrevanje ne postoji. Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, Vladimir Đurđević, objašnjava da globalno zagrevanje ne znači da će sneg nestati odjednom i da više nikada neće pasti, ali utiče na to da ga bude manje, da se brže otapa i da zime traju kraće.
„Globalno zagrevanje?! U Srbiji sneg i do 40 cm, neka mesta ostala i bez struje zbog snežnog prekrivača“, piše Nulta tačka, navodeći zatim da „elita kaže da su ljudi krivi za globalno zagrevanje i da su zime nestale“. U nastavku teksta ovaj portal prenosi vremensku prognozu o snežnim padavinama koje su zadesile delove Srbije prošlog vikenda.
„Na planinama u Srbiji došlo je do povećanja snežnog pokrivača, a na Goču, gde snega ima do 40 centimetara“, piše Nulta tačka navodeći zatim koliko je snega palo na Goliji, Kopaoniku i Zlatiborskom okrugu.
Sudeći po tonu teksta, Nulta tačka dovodi u pitanje globalno zagrevanje jer je u Srbiji pao sneg.
Negiranje globalnog zagrevanja zbog postojanja snežnih padavina ili nižih temperatura već nekoliko godina cirkuliše u javnom prostoru. Između ostalih i bivši američki predsednik Donald Tramp je kad bi padao sneg ili bilo hladno, na Tviteru postavljao pitanje gde je globalno zagrevanje.
Republikanski senator Džejms Inhof, takođe jedan od negatora globalnog zagrevanja je 2015. godine u Senat doneo grudvu snega kao „dokaz“ protiv postojanja globalnog zagrevanja.
Da li zaista sneg i postojanje zime negiraju postojanje globalnog zagrevanja?
„To što je povremeno hladno ili pada sneg ne znači da klimatske promene ne postoje“, kaže za Raskrikavanje profesor sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, Vladimir Đurđević.
„Osnovna metrika toga što zovemo klimatske promene ili globalno zagrevanje je porast prosečne globalne temperature. Reč je o promeni tokom dužeg vremenskog perioda, u okviru koga mogu da postoje i manji periodi hladnog vremena i periodi toplog vremena. Kada, međutim, izračunamo prosečnu globalnu temperaturu vidimo da je danas Zemlja mnogo toplija nego pre“.
Đurđević objašnjava da je pogrešno shvatanje da će zbog globalnog zagrevanja sneg da nestane odjednom i da više nikada neće pasti. Prema njegovim rečima, sneg će usled promena u proseku padati manje, kraće će se zadržavati na površini, ali to ne znači da ne može da se desi da povremeno ima više snega ili da bude hladnije.
On napominje da je za razumevanje klimatskih promena važno praviti razliku između toga šta je vreme, a šta je klima.
Meteorološko vreme je ono što se dešava iz dana u dan, varijabilno je - promene temperatura, padavine, prelasci iz toplog u hladno. Klima predstavlja dugoročne procese. „Kada dugoročno posmatramo promene, vidimo da je planeta toplija i da su godišnja doba u proseku toplija, i zime su toplije nego pre, ali u toj prosečno toplijoj zimi ne znači da ne može da se desi period kada pada sneg.“
Đurđević napominje da su nagle promene vremena - kada su recimo nekoliko dana temperature niske i padne sneg, a zatim naglo otopli i sneg se otopi - posledica promene cirkulacije vazdušne mase, koja se opet dešava kao posledica klimatskih promena. On objašnjava da se cirkulacija menja jer se smanjuje razlika u temperaturi između Severnog pola i suptropskih oblasti. Severni pol se zagreva četiri puta brže nego suptropske oblasti, a ta promena temperature utiče na promenu cirkulacije vazdušne mase koja putuje preko severne hemisfere. „Dakle, ako sneg padne naglo i padne ga puno, to je jedan od dokaza da su klimatske promene uznapredovale“, zaključuje Đurđević.
Ironično, ali ovome svedočimo upravo ovih dana. Sneg je prošle nedelje u određenim delovima Srbije napadao i do metar u visinu, dok je za petak i subotu ove nedelje prognozirano do čak 20 stepeni.
Agencija za zaštitu životne sredine SAD-a navodi da porast prosečne temperature na Zemlji dovodi do većeg isparavanja vode iz mora i okeana u atmosferu, koja se oslobađa u vidu padavina - kiše ili snega. Na nekim mestima bi recimo moglo da dođe do porasta snežnih padavina ako je temperatura u porastu, ali ispod nule, na nekim dolazi do porasta kiše.
Naučnik i profesor geografije na Dartmutu, Džastin Menkin, je nedavno za CNN izjavio da se „verovatnoća ekstremnih snežnih padavina povećava sa globalnim zagrevanjem jer zagrevamo atmosferu čime se povećava vlažnost vazduha“.
Naučnik iz Meteorološke službe na Aljasci, Brajan Bretšnajder je za CNN objašnjavao da je u severozapadnom delu SAD-a trend snežnih padavina bio pozitivan, ali su dani u godini sa trendom padavina bili negativni. To znači da je više snega palo tokom manje dana, što bi mogao biti znak ekstremnijih snežnih padavina predviđenih uz klimatske promene.
Prosečna globalna temperatura je na Zemlji od kraja 19 veka, skočila 1,1 stepen Celzijusa. Naučnici tvrde da se ovo javlja kao posledica ljudskih aktivnosti poput sagorevanja fosilnih goriva (nafta, gas, ugalj) i seče šuma.
Foto: Printscreen/climate.gov
Grafikon pokazuje prosečnu godišnju temperaturu Zemljine površine po godinama.
Porast prosečne temperature Zemlje nanosi štetu ljudima i prirodnim ekosistemima u mnogim njenim delovima. Primećeno je topljenje leda u područjima koja su pod snegom i ledom tokom cele godine poput Antarktika, što dovodi do povećanja nivoa mora.
Na grafikonu ispod je prikazan pad količine leda na Grenlandu i Antarktiku u periodu od 28 godina.
Foto: Printscreen/epa.gov
Agencija za zaštitu životne sredine SAD-a navodi da je ukupna količina leda koju su Grenland i Antarktik izgubili od 1992. do 2018. bila dovoljna da nivo mora u svetu podigne u proseku za sedam desetina inča, što je oko 1,7 cm.
Naučnici su takođe upozorili da se na zapadnom delu Antarktika, upravo kao posledica globalnog zagrevanja topi glečer veličine Floride, što preti da dovede do velikog porasta nivoa mora za nekoliko vekova.
Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu u Koloradu, takođe ukazuje da se između 1966. i 2010. godine količina snega i leda smanjivala u delovima severne hemisfere, posebno tokom proleća u sezoni topljenja snega. Studija iz 2012. je takođe primetila ubrzanje stope opadanja snega nakon 2003. godine.
U Parizu je 2015. godine, pod okriljem Ujedinjenih nacija potpisan je globalni Sporazum o borbi protiv klimatskih promena, poznatiji kao Pariski sporazum i do sada ga je potpisalo 195 zemalja.
Zemlje, potpisnice ovog sporazuma su postigle dogovor da će nastojati da globalni porast prosečne temperature zadrže ispod dva stepena Celzijusa i nastaviti sa naporima da se povećanje prosečne temperature ograniči na 1,5 stepen Celzijusa. Ovim sporazumom, države su se između ostalog obavezale da će preduzeti aktivnosti na nacionalnom nivou kako bi smanjile emisiju gasova i time doprinele borbi protiv klimatskih promena. Srbija je Pariski sporazum potpisala 2017. godine.
