Analiza
Kriza na Kosovu: Obostrano propagandno potpirivanje vatre
02.08.2022. Marija Vučić Foto: Raskrikavanje
Čitajući izveštaje domaćih tabloida o sukobima na Kosovu poslednjih dana, može se saznati da su „naoružani Albanci pucali na goloruke Srbe“, da je Kurti imao nameru da sprovede „etničko čišćenje“ ali da je „podvio rep“ nakon što su mu Amerikanci rekli da „nema vojsku“ i da će ga „Vojska Srbije sravniti sa zemljom“. Na drugoj strani, ako čitate kosovske medije na albanskom jeziku, saznaćete da je Srbija planirala koordinisanu akciju napada na sever Kosova u dosluhu sa Rusijom, da su napadači zapravo Srbi, da će Vučić, ako napadne Kosovo, u roku od 48 sati dobiti odgovor od NATO avijacije, te da Srbija „nema ni vozače tenkova ni pilote“. I jedni i drugi za političare suprotne strane koriste niz uvreda, poput „fašisti“ i „poremećeni“.
Do tenzija na Kosovu je došlo uoči 1. avgusta, kada su kosovske vlasti planirale da počnu sa sprovođenjem odluke da se građanima, koji imaju dokumenta Republike Srbije, izdaju potvrde prilikom ulaska na teritoriju Kosova, kao i da se registarske tablice koje izdaje Srbija preregistruju u tablice Republike Kosovo (RKS). Odluka nije došla iznenada - doneta je još krajem juna i datum početka implementacije je bio poznat.
Tokom večeri 31. jula, oglasile su se sirene za uzbunu u Kosovskoj Mitrovici, a srpska strana je postavila barikade na magistralnim putevima po Kosovu. Na barikade je došla i kosovska policija, u pripravnosti je bio i KFOR, a prema izveštajima medija, u više navrata su se čuli pucnji.
Iste večeri je odluka kosovske strane o primeni novih mera suspendovana do 1. septembra nakon konsultacija premijera Aljbina Kurtija sa Amerikancima, barikade su uklonjene i tenzija se, bar za sad, primirila.
Paralelno sa tenzijama na terenu, koje su pratile neutemeljene tvrdnje i dezinformacije na društvenim mrežama, tekli su i politički i medijski sukobi - o dešavanjima su mediji u Beogradu i Prištini izveštavali iz dva potpuno različita ugla.
Napadači i napadnuti
Domaća štampa je u ponedeljak 1. avgusta na naslovnim stranama gotovo unisono o ovim dešavanjima izvestila prenoseći Vučićeve reči da će „Srbija pobediti“ (Informer, Kurir, Alo, Objektiv). Večernje novosti i Srpski telegraf su na naslovnicama istakle reč „TEROR“, a Srpski telegraf je objavio da su „specijalci ROSU pucali na Srbe“. Informer tvrdi da je Kurtijev plan bio da „krene u etničko čišćenje Kosova“.Kosovski ministar policije Dželal Sveča je istog dana saopštio da je u konfliktima povređeno 11 državljana Kosova kao i da je „nekoliko automobila građana i kosovske policije oštećeno od strane kriminalnih, nelegalnih oružanih struktura“.
Te strukture su, sudeći po rečima Aljbina Kurtija, upravo srpska strana.
„Nelegalne strukture Srbije su kriminalna banda, agresivne kao nikada dosad. Našoj zemlji nije lako jer ih podržava ceo aparat našeg severnog suseda. Juče su počinjene desetine teških kršenja zakona kojima se bave policija i tužilaštvo“, rekao je Kurti.
Dok kosovske vlasti i policija tvrde da su napadači upravo Srbi, a portal Gazeta Metro da su na kosovsku policiju Srbi pucali iz kalašnjikova, štampa u Srbiji navodi da je na barikadama bio „goloruki srpski narod“.
Ni kada je reč o povređenima nije do kraja jasno šta je istina i ko je sve povređen. Večernje novosti su izvestile da su povređeni Srbi i da su zbrinuti u KBC Kosovska Mitrovica. Direktor ovog zdravstvenog centra je, međutim, iste večeri izjavio da niko do tog momenta nije primljen sa povredama.
Ko je kriv
Ono što prorežimski mediji u Srbiji nazivaju terorom, pokušajem „konačnog obračuna“ i čak „etničkim čišćenjem“, kosovska štampa naziva merama reciprociteta na slične ili iste mere koje je Srbija imala prema Kosovu prethodnih godina. Pojam reciprociteta se u domaćim tabloidima ne spominje.
Postoje i različite tvrdnje o tome kako je do formiranja barikada došlo.
„Akcije na severu zemlje sinhronizovane sa zvaničnim Beogradom“, „Beograd podstiče nelegalne strukture na severu“, naslovi su u medijima poput Koha Ditore, koji se naslanjaju na zvanični stav kosovskih vlasti. Aljbin Kurti je izjavio da su za ove nerede odgovorni Aleksandar Vučić i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
Petković mu je uzvratio:
„Jedini krivac za trenutnu situaciju je Aljbin Kurti koji svojim neuračunljivim potezima izaziva novu krizu“.
Istovremeno, tabloidi u Srbiji pišu da nema ni govora o organizovanoj akciji diktiranoj iz Beograda već da je za sve kriv upravo Kurti koji je isprovocirao ljude.
„Narod je spontano reagovao i blokirao puteve kamionima, autobusima i građevinskim mašinama“, piše Srpski telegraf, dok Kurir prenosi reči Vladimira Đukanovića (SNS) da je „Kurtiju neko rekao da napravi haos“.
Mi smo pozitivci, vi ste negativci
I dok mediji u Srbiji Kurtija nazivaju provokatorom, neuračunljivim, tempiranom bombom i fašistom, rečju „fašista“ Gazeta Metro čašćava Aleksandra Vulina:
„Srpski ministar Aleksandar Vulin, poznat po nepromišljenim i ekstremnim srpskim ultranacionalističkim izjavama, hvalio je međunarodnu zajednicu ali je vređao i ismevao kosovsku stranu kako se i očekivalo od fašiste poput njega“, piše ovaj portal.
Koha Ditore prenosi tekst nemačkog FAZ-a o tome kako je Kurti „iskusan i uporan političar“, a Srpski telegraf za to vreme hvali svoje - u današnjem izdanju ovih novina glumac, pantomimičar i „stručnjak za neverbalnu komunikaciju“ Marko Stojanović analizira govor tela Aleksandra Vučića tokom konferencije povodom tenzija na Kosovu.
„Odlučnost isijava ispod mirnog tona“, piše u naslovu teksta i u nastavku se navodi da je šef države pokazao odlučnost ali i odisao velikom brigom sve vreme obraćanja. „Na kraju obraćanja je vrlo otvoreno saopštio i pokazao odlučnost i pokretom zatvaranja fascikle ispred sebe stavio je tačku na molbe“.
Ko je jači
Zanimljivo je i odmeravanje vojnih snaga kroz medije.
Nakon što je kosovska strana odložila sprovođenje mera za mesec dana posle konsultacija sa američkim ambasadorom u Prištini, mediji u Srbiji su napisali kako je Kurti „podvio rep“. Srpski telegraf donosi ekskluzivne informacije o tome šta su Kurti i ambasador Džefri Hovenijer pričali na tajnom sastanku.
Njihov „izvor iz diplomatskih krugova u Beogradu i Prištini“ ističe sledeće:
„Hovenijer je hitno pozvao Kurtija na sastanak i bez okolišanja mu rekao da smesta prestane da diže tenzije. Doslovno mu je rekao: Ako Vučić pošalje vojsku, sravniće vas. Vi vojsku nemate, a KFOR nema dovoljno ljudstva da vas zaštiti“, piše ovaj tabloid i nastavlja o tome kako je „Kurti shvatio da se zaigrao pa brže-bolje objavio vest o odlaganju jednostrane odluke“.
„SRPSKA VOJSKA ĆE VAS SRAVNITI, NI KFOR NEĆE MOĆI DA VAM POMOGNE“, naslov je ovog teksta.
Istovremeno, kosovska strana tvrdi da Srbija i nema čime da napadne. Kao što u Beogradu tvrde da je Kurti „dobio po ušima“ na sastanku sa Amerikancima, tako i u Prištini mediji prenose reči „NATO eksperta Tomasa Tajnera“ o tome da je „Vučić (na sastanku u Generalštabu) upozoren šta će biti ako napadne Kosovo“.
„Mislim da su oficiri Generalštaba Srbije sinoć objasnili Vučiću da će, ako se usudi da napadne Kosovo, ratni avioni NATO odgovoriti u roku od nekoliko sati. (...) Snage Alijanse će ih nadmašiti u vazduhu za nekoliko sati a na zemlji za nekoliko dana“, prenosi Koha Ditore reči Tomasa Tajnera.
Gazeta Metro objavljuje tekst sa naslovom „Srbija neće napasti KFOR, nema pilote, nema ni vozače tenkova“, pozivajući se na reči nemačkog novinara Mihaela Martensa.
Obe strane jedna drugoj poručuju - ne igrajte se vatrom. Interesantna razlika između medija u Srbiji i medija na Kosovu, barem u uzorku kojim se Raskrikavanje ovog puta bavilo, jeste da mediji na Kosovu u tekstovima bombastičnih i pristrasnih naslova prenose uglavnom nečije reči, dok se tabloidi u Srbiji pozivaju na navodne „anonimne izvore“ ili daju sopstvene tvrdnje zaodenute u činjenice.
„Aljbin Kurti je potpuno nepredvidiv i nepouzdan. Svojim potezima on bi mogao da izazove rat na celom Balkanu. Njegova opsesija jeste da bude kao ukrajinski predsednik Zelenski i očigledno je spreman da izazove ozbiljne razne sukobe u kojima bi pokušao da sebe predstavi kao žrtvu, piše u poverljivom izveštaju koji je jedna od vodećih zapadnih ambasada poslala u Brisel“, tvrdi Informer.
Slične tvrdnje, ali za drugu, srpsku stranu, iznose prištinski mediji.
„Bugarski poslanik u Evropskom parlamentu oštro reaguje: Srbija se igra vatrom, izgoreće ako Vučić ne bude kontrolisan“, prenosi Gazeta Metro reči Angela Džambazkija.
Mala Rusija i mala Ukrajina
Paralela Vučić-Putin i Kurti-Zelenski se provlači kako kroz medije tako i kroz politički diskurs.
„Prištinski režim pokušava da praveći od sebe žrtvu iskoristi raspoloženje u svetu u kome misle da je veliki Putin naredio malom Putinu, pa će novi Zelenski u liku Kurtija da spasava narod od velikosrpskog hegemonizma“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani tvrdi da je ove tenzije Srbija dugo priprema uz podršku Rusije, i poručila Putinu da će „propasti u Ukrajini i u svojim pokušajima da destabilizuje Zapadni Balkan preko svoje satelitske Srbije“. Tamošnji mediji u afirmativnom tonu izveštavaju o komentaru ukrajinskog poslanika Oleksandra Gončarenka da će Ukrajina braniti građane Kosova ukoliko Srbija napadne. U Srbiji ovo shvataju kao pretnju i nazivaju Gončarenka besramnim.
Istovremeno, podršku Rusije Srbiji po pitanju Kosova domaći mediji dočekuju sa oduševljenjem, za razliku od prištinskih. Portal Kosova Press se poziva na „anonimnu novinarku Vesnu“, srpske nacionalnosti, koja tvrdi da Kremlj pokušava da pokrene rat na Balkanu da skrene pažnju sa Ukrajine, koristeći vlast u Srbiji.
U ovim paralelama, Kosovo je takoreći „mala Ukrajina“, a Srbija „mala Rusija“ koja ima hegemonističke i agresorske namere, ili pak oslobodilačke tenzije, u zavisnosti od toga ko interpretira.
RSE: Proruski i ruski Telegram kanali širili dezinformacije o Kosovu
Propagandni rat se vodi i na društvenim mrežama, gde se, kako je utvrdio Radio Slobodna Evropa, oni koji su dosad bili fokusirani na rat u Ukrajini opravdavajući rusku agresiju, sada veoma zainteresovali za situaciju na severu Kosova.
RSE je utvrdio da ima indicija da je nekoliko Telegram kanala - koji su dosad objavali informacije o rusko-ukrajinskom sukobu na ruskom i srpskom jeziku - povezano u organizovanu mrežu.
Već 31. jula, čim su tenzije počele, u razmaku od nekoliko minuta su kanali na ruskom i srpskom jeziku objavili neutemeljenu informaciju - da je došlo do navodnog ranjavanja Srbina na Jarinju, a onda je usledilo još sličnih tvrdnji kojima su se potpirivale postojeće tenzije.
„Na ruskim kanalima je takođe objavljena slika čizme i dela uniforme neidentifikovane osobe uz navode da je Vojska Srbije u borbenoj gotovosti na (...) administrativnoj granici“, piše RSE i podseća da je Ministarstvo odbrane Srbije nešto kasnije demantovalo ovakve tvrdnje.
Ko sve stoji iza ovakvih kanala na ruskom i srpskom jeziku zasad nije poznato, ali su novinari RSE primetili da su pojedini od njih „neskriveno iščekivali da građani Srbije i predstavnici države pokrenu nasilne akcije“.
„Administrator kanala Rosič, koji ima blizu 100.000 pratilaca, u objavi 31. jula izražava nadu da će „Vučić imati odlučnost da izda naređenje za vojnu akciju“, te da će srpska vojska biti dovoljno jaka da Albance „sravni sa zemljom““, piše RSE.
Celo istraživanje Radija Slobodna Evropa možete naći ovde.
