Prištinski teatar obmanuo medije ironičnim saopštenjem
04.07.2024. Marija Vučić, Milica Ljubičić Foto: Unsplash/ Kilyan Sockalingum
Juče je na adrese medija stiglo saopštenje prištinskog teatra Qendra o tome da je sa Narodnim pozorištem dogovoreno održavanje „Nedelje kosovskog pozorišta u Beogradu” u novembru. Vest je tako završila na sajtovima poput N1, Novog magazina, kosovske Gazete Ekspres. Kako se ubrzo ispostavilo, saopštenje je bilo napisano ironično, a tekst je pun sumnjivih tvrdnji koje medijima nisu upalile „lampicu” - na primer, da će jedna od predstava biti bazirana na knjizi o Banjskoj, čiji je autor „Milan Radoičić”. Šta je bila ideja ovoga nije poznato, jer direktor Qendra Multimedije Jeton Neziraj nije odgovorio na pitanja Raskrikavanja.
U međuvremenu je Novi magazin vest uklonio sa sajta, ali N1 nije - u zasebnom tekstu su naveli da im je Neziraj plasirao lažnu vest, objavili su i printskrin mejla sa saopštenjem, i izvinili se čitaocima.
Šta je sve sumnjivo?
Iako se u saopštenju nigde ne navodi da je reč o ironiji, neki „motivi” iz samog teksta su na to mogli da ukažu ili bar probude sumnju.
Pre svega sam kontekst ovog saopštenja - pitanje je da li bi zaista bilo moguće da se „Nedelja kosovskog pozorišta” odigrava u beogradskom Narodnom pozorištu, ustanovi Republike Srbije koja ne priznaje Kosovo kao nezavisnu teritoriju. Teško je zamisliti i da bi državno Narodno pozorište stalo iza zajedničkog saopštenja u kome se o Kosovu sve vreme govori kao drugoj državi.
Osim toga, trebalo bi da bude sumnjivo i to da je direktor Narodnog pozorišta Svetislav Goncić (čije je prezime pogrešno napisano u saopštenju), inače blizak vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, još i lično priznao Kosovo kao nezavisnu državu sledećim rečima:
„Svestan sam kulturne i političke težine koju ima ovaj poduhvat, ali sam spreman da snosim posledice. Krajnje je vreme da naše dve zemlje okrenu pogled ka budućnosti, a ovo otvaranje vrata za pozorišnu svenu susedne zemlje predstavlja najcivilizovaniji mogući čin”.
Očekivano, Goncić je sve ovo i demantovao za Danas.
Osim ovog šireg konteksta, i najava samog programa je gotovo komična: navedeno je da će biti prikazana predstava „Banjska - naš bol i ponos”.
„Predstava će biti napravljena od iskaza svedoka, arhivske građe, fotografija, snimaka dronovima, sadržaće i odlomke iz knjige „Dnevnik Banjske” čiji je autor Milan Radoičić”, piše u saopštenju koje su mediji preneli.
Nije im bio sumnjiv ni sinopsis još jedne „predstave”, koja prati albansku odžačarsku porodicu „od 43 članova” u Beogradu pedesetih godina.
„Posle premijere, da bi se odalo poštovanje svim vrednim Albancima koji su nekada sekli drva za ogrev i čistili dimnjake po kućama u Beogradu, Narodno pozorište iz Beograda će podići spomen-odžak u obliku obeliska”, stoji na kraju saopštenja.
Šta je bila ideja iza ovoga, nije poznato, jer Jeton Neziraj nije odgovorio na pitanja Raskrikavanja.
Neziraj je, inače, vodeći scenarista sa Kosova, poznat u umetničkim krugovima i van regiona, a njegov kredibilitet je verovatno bio jedan od razloga što su se portali „upecali”.
U domaćim medijima se poslednjih dana oglašavao i u vezi sa otkazivanjem festivala „Mirdita dobar dan” u Beogradu. Reč je o festivalu koji već deceniju jednom godišnje okuplja i spaja umetnike iz Srbije i sa Kosova, u cilju razmene i pomirenja. Trebalo je da bude održan krajem juna i ove godine, ali je otkazan odlukom države i desničarskih organizacija.
Na festivalu je trebalo da bude prikazana i jedna njegova predstava, a po otkazivanju Mirdite, Neziraj je naveo da je srpska politika uložila puno da stigmatizuje kulturnu saradnju između Kosova i Srbije, a da bi ona „najviše služila srpskom društvu koje nastavlja da živi u nacionalističkom ludilu”.
Ažurirano 5. jula 2024.
Jeton Neziraj nam je naknadno poslao mejl i uputio nas na intervju koji je juče dao za Radio Slobodna Evropa (RSE) u kome je izjavio da je saopštenje Qendre bilo deo umetničkog projekta.
„Ono što je medijima u regionu preneto u formi saopštenja, deo je istraživačko-umetničkog projekta, koji realizuje grupa umetnika u Prištini, na čelu sa Qendra Multimedia. Metodologija rada uključuje i takve oblike intervencije, da kažemo „subverzivne”, gde se kroz osmišljavanje naizgled realnih situacija testiraju i analiziraju reakcije javnosti ali i medija”, objasnio je Neziraj za RSE.
