Vest
Kampanja podmetanja i diskreditacije: Foto i video snimci obeležili izbornu trku
15.12.2023. Marija Vučić Foto: Raskrikavanje
Izborna kampanja se najzad završila - u nedelju, 17. decembra, građani Srbije će odlučivati ko će ih predstavljati u republičkom, pokrajinskom i lokalnim parlamentima. I ovu kampanju je obeležila intenzivna diskreditacija opozicije, koja je osim tekstualnih poruka uključivala i puno video i foto materijala: od privatnog snimka Đorđa Miketića do videa u kome opozicija navodno kupuje glasove. Marketinški stručnjak Marko Živković za Raskrikavanje kaže da koliko god ti sadržaji izgledali neubedljivo, vlast je vrlo sofisticirano prilagodila svoje poruke pojedinačnim publikama.
Čim je početkom novembra proglašen start predizborne trke, tabloidi i vlast su pojačali anti-opozicionu aktivnost. Osim tekstualnih poruka sa naslovnih strana tabloida - o „alkos-koaliciji“, blejačima, lopovima i nasilnicima iz opozicije - na svakih nekoliko dana isplivavali su foto i video materijali. Neki su bili autentični, neki podmetnuti, ali im je svima bio zajednički cilj - diskreditacija opozicije.
Početak kampanje poklopio se sa štrajkom u Pošti Srbije, pa je novinske stupce često punio jedan od vođa štrajkača, Stefan Mitrović. Da bi delegitimisali zahteve poštara, i ujedno se razračunali sa opozicijom, tabloidi i vlast su tvrdili da je Mitrović lažni poštar i da je njegova borba u stvari usmerena protiv vlasti. Objavljeni su snimci sigurnosnih kamera sa zgrade na kojimae Mitrović ni manje ni više nego - ulazi u svoj automobil, koji je, prema procenama režimskih novina, bio previše skup za jednog poštara. Iako je u pitanju „dačija“ kupljena na kredit, Mitrović je proglašen „Đilasovim poštarom“ i tajkunom.
Snimci sa sigurnosnih kamera su uhvatile i kako opozicionar Dušan Marković navodno krade dečije paketiće, a imali smo prilike da vidimo i video u kome navodno glumac Ammar Mešić dobija novac za opoziciono delovanje.
Objavljen je i snimak na kome grupa momaka obara štandove Srpske napredne stranke, za koju su predstavnici vlasti tvrdili da su opozicioni aktivisti. Opozicija je to demantovala.
Još jedan video koji ništa ne dokazuje plasiran je i u samom finišu kampanje - nakon što je Centar za istraživačko novinarstvo objavio autentične snimke na kojima se vidi i čuje kako SNS kupuje glasove, prorežimski tabloidi su izašli sa kontra-snimkom. Na njemu se čuje nepoznata žena koja nudi po 200 evra dvojici muškaraca da glasaju za opoziciju. Glasovi su kompjuterski modifikovani, a lica se ne vide, kao ni okruženje u kome je snimljeno - takav video je mogao da snimi bilo ko.
Utisak da je u ovoj kampanji bilo više foto i video materijala nego u prethodnim, deli i marketinški stručnjak Marko Živković. Takvi sadržaji su, u marketingu pa i političkom, efikasniji od tekstualnih poruka.
„Slika vredi hiljadu reči, a video još i više, posebno kada se ljudi sve više informišu preko društvenih mreža. Jednim videom od 15 sekundi možeš da plasiraš narativ koji inače godinama gradiš“, navodi Živković.
Kako je tehnologija sve dostupnija, tako su sve veći i izazovi s kojima ćemo se suočavati - on podseća na slučaj iz avgusta ove godine kada je na Pinku objavljena izjava Dragana Đilasa u „Utisku nedelje“ koju on u stvari nikad nije izgovorio - reč je o snimku koji je napravila veštačka inteligencija, tzv. dipfejku. Takvih sadržaja će, strahuje Živković, u narednim kampanjama biti sve više.
Ipak, kako zasad stvari stoje, vlastima i prorežimskim medijima još uvek nije potrebno da ulažu preveliki trud da obmanu birače: koliko god nama snimci poput onog gde opozicija navodno kupuje glasove izgledali naivno i neubedljivo, oni ipak postižu rezultat kod publike kojoj su namenjeni.
„Ljudi kojima se ovakvim videima obraćaju su pod konstantnim „tepihom“ takvih informacija. Kad kažeš „Đilas“ i pitaš - koliko miliona, svi znaju da je 619 miliona, jer je to toliko puta ponovljeno. Isto tako, 30 godina se govori o „stranim plaćenicima“. Njima ne treba ozbiljan dokaz. Mi ćemo tome da se smejemo, ali ko se informiše iz Informera, ili gleda „Elitu“ 20 sati dnevno, on će poverovati“, kaže Živković.
SNS zapravo, prema njegovoj oceni, ima veoma sofisticirane metode političkog marketinga. Jedno su sadržaji za publiku koja prati prorežimske tradicionalne medije, ali druge platforme zahtevaju drugačiji pristup, što SNS zna i eksploatiše.
„Na TikToku su recimo njihova pojavljivanja prilagođena toj publici, poruke su drugačije. Oni nisu nimalo naivni“, kaže on. Tako je, na primer, snimkom susreta Vučića i suosnivača kompanije Epl Stiva Voznijaka, koji je tom prilikom dobio srpski pasoš, SNS „pokrio“ IT scenu u Srbiji.
„Ovog što prati Elitu baš briga za to, ali ovome ko radi u IT sektoru će tako nešto značiti, on će reći kako ćemo sada da izvozimo softvere, stvari eto idu u dobrom smeru. SNS ima jako uske „targete“, tačno znaju kako da se obrate mladima, kako ženama, kako penzionerima i slično“, kaže Živković.
Kako funkcioniše lažiranje stvarnosti, najbolje je ilustrovala sama Srpska napredna stranka u jednom od svojih reklamnih videa objavljenim u finišu kampanje. U njemu vidimo kako grupa opozicionih aktivista protestuje protiv vlasti i blokira put automobilu u kome se nalazi trudnica pred porođaj. Nakon što je vozača automobila nakon rasprave masa propustila da prođe, pred njegov auto žena iz skupa namerno pada. Učesnici protesta snimak tog pada dalje dele tvrdeći da je „na protestu opozicije SNS stoka pregazila ženu".
SNS je biračima ovim ilustrativno prikazao sopstvene mehanizme prevare - stvarnost može biti isfabrikovana, a snimci lažirani i podmetnuti samo da bi se politički protivnik diskreditovao.
