Da li statistika o obolelima prikazuje realno stanje stvari?
19.06.2020. Marija Vučić, Milica Ljubičić Foto: Raskrikavanje / Miodrag Ćakić
Poslednjih dana se Raskrikavanju javilo više pacijenata koji su sa temperaturom i respiratornim problemima išli kod lekara, gde tvrde da su zaticali pune hodnike ljudi sa sličnim simptomima. Neki kažu da su od lekara čuli da je situacija haotična i da je obolelih mnogo više nego što pokazuje statistika - da je trenutno nešto preko 12.600 pacijenata, kao i da se svakodnevno testira oko 6.000 ljudi. I dok nadležni zdravstvenih institucija uporno odbijaju da razgovaraju sa novinarima, neki lekari, što zvanično što nezvanično, tvrde da broj obolelih dramatično raste i da su bolnice pune. Pojedini tvrde i da se čeka da prođu izbori pa da se opet proglasi vanredna situacija, jer se zdravstveni radnici već upućuju iz domova zdravlja u zdravstvene centre gde se leče COVID pacijenti.
Kako se približavaju izbori, tako se množe spekulacije o tome da se čeka da oni prođu pa da se vrate preventivne mere koje su bile na snazi. Drugim rečima - da se statistika šteluje i da je obolelih mnogo više nego što to zvanični podaci pokazuju.
Jedna pacijentkinja koja se ove nedelje zbog simptoma testirala na prisustvo koronavirusa u kovid-ambulanti u beogradskom naselju Čukarica, za Raskrikavanje je navela da je tom prilikom veliki broj ljudi čekao u redu za lekara.
„Bilo je minimum 40-50 ljudi sa simptomima. Doktorka mi je rekla da izgleda da je krenuo drugi talas“, navodi ona.
I dok imunolog i član Kriznog štaba Srđa Janković tvrdi da nema drugog talasa, već da se pre radi o „repu epidemije“ ali da će preventivne mere biti vraćene ukoliko bude bilo potrebno, ima onih koji tvrde da epidemija uveliko hara, poput predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Radeta Panića.
„Još neće izbrojati glasove a već će biti vraćene vanredne mere. Epidemija je u naletu“, rekao je on na današnjoj pres-konferenciji i dodao da se, iako vanredno stanje nije na snazi, lekari iz domova zdravlja upućuju u ustanove tercijarne zdravstvene zaštite zbog koronavirusa.
„Iz Kraljeva, Aranđelovca, Čačka, Gornjeg Milanovca će (krenuti lekari, prim. aut) ka Kragujevcu u ponedeljak“, tvrdi Panić, inače anesteziolog Opšte bolnice Studenica u Kraljevu.
„Kolege idu u tercijarne ustanove, u novootvorene ili ponovo otvorene COVID jedinice jer je broj pacijenata takav da ne mogu da ih zbrinu sami radnici tercijarnih ustanova. Takva stvar se može raditi samo u okviru vanredne situacije. Ništa nisam pretpostavljao i ne znam šta će zvanično reći, ali na osnovu toga kažem da je u ponedeljak opet vanredna situacija“, tvrdi Panić.
Iz Kliničkog centra Kragujevac i pored pokušaja nismo uspeli da dođemo do nadležnih koji bi odgovorili na pitanja o ovome.
Na današnjoj konferenciji za novinare je i doktorka Marijana Pešić, članica Glavnog odbora ovog sindikata i lekar Studentske poliklinike, istakla da je infekcija buknula i po studentskim domovima ali da se uprkos tome odlukom od 13. juna i dalje ne testiraju asimptomatski kontakti. To može da napravi problem na kraju ispitnog roka tokom jula kada će se netestirani a zaraženi studenti (bez simtoma) vratiti kućama.
„Imamo mini epidemiju u studentskim domovima. Studenti imaju blaže kliničke slike, ali domovi su Srbija u malom. Studenti se vraćaju u zajednicu gde žive sa starijima od 65 godina ili članovima porodice koji imaju hronične bolesti“, navodi Pešić.
Problem sa nedovoljnim testiranjem ističe i epidemiolog Zoran Radovanović.
„Kriterijumi su suženi, testiraju samo ako je temperatura 38,5, ako ima promena na plućima, ili specifičan laboratorijski nalaz, dakle, uslovi za testiranje su isti kao u martu, kada nismo imali dovoljno testova, pa smo vrlo restriktivno testirali“, ističe on za Raskrikavanje.
Radovanović kaže da kriterijumi za testiranje ne bi trebalo da budu tako strogi jer bi trebalo da sada imamo dovoljno testova. Ipak, pretpostavlja da je razlog tome - održavanje predstojećih izbora. Drugim rečima, što se manje ljudi testira, manje će biti obolelih.
„Napravljena je greška početkom maja, zbog izbora je sve otvoreno, normalno je da broj zaraženih raste. Dakle, dozvoljeni su predizborni skupovi, a kada zgurate ljude u autobuse, pa se truckaju do Beograda da bi ovde stajali ispred Skupštine, pa morate da dozvolite i sportska takmičenja i neminovno je da broj zaraženih poraste, kazna uvek stiže za takvo ponašanje“, objasnio je za Raskrikavanje epidemiolog Radovanović.
Doktorka Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu, koja je insistirala na anonimnosti, za Raskrikavanje je istakla da je kod njih broj pacijenata u intenzivnoj „najveći od početka epidemije“, i da sumnja da se svakog dana testira oko 6.000 ljudi dnevno.
„Torlak može da uradi oko 900 testova dnevno. „Vatreno oko“ isto toliko. Gde može da se uradi 6.000 testova? Ako rade brze testove oni nisu pouzdani i ne mogu da budu pouzdani na početku bolesti“, ističe ona.
Ove nedelje za pacijente je otvorena i druga zgrada kovid centra VMA na Karaburmi. Za njom, po rečima naše sagovornice, nije bilo potrebe sve do ove nedelje.
Takođe, navodi ona, u poslednjih nekoliko nedelja u Vojno medicinskoj akademiji na Dedinju, jednoj od najvažnijih u zemlji, obolelo je i mnogo medicinskog osoblja.
Ipak, sve to novinari Raskrikavanja nisu mogli da potvrde. Sa VMA su tradicionalno odbili da razgovaraju sa novinarima i uputili nas na Ministarstvo odbrane, koje, pak, novinarima Raskrikavanja već neko vreme ne odgovara ni na kakva pitanja.
Odgovore o broju obolelih i situaciji sa koronavirusom smo pokušali da dobijemo i u Kliničkom centru Srbije. KCS nas je upućivao na Infektivnu kliniku, odakle su nas opet vraćali na KCS. Na naše pozive nisu odgovorili ni direktor Infektivne klinike Goran Stevanović, niti zamenica direktora Instituta Batut, Darija Kisić Tepavčević, kao ni imunolog Srđa Janković. Svo troje su, inače, i članovi Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa.
Raskriravanje je uputilo mejlove sa pitanjima i Infektivnoj klinici i Kliničko-bolničkom centru Zemun, međutim ni iz ovih institucija nismo dobili odgovore do trenutka objavljivanja ovog teksta.
