Vest
Izvorni članak je objavljen 23.02.2018. (Beta) Amnesti kritikuje Srbiju i zbog napada na novinare
23.02.2018. Vesna Radojević Foto: Amnesty International
Novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom podvrgnuti su kampanjama blaćenja od strane ministara i medija bliskih vladi, navodi se u najnovijem godišnjem izveštaju organizacije Amnesti internešenal. Ovakav zaključak između ostalih potkrepljuju i slučajevima urednika KRIK-a, Stevana Dojčinovića i naše novinarke Dragane Pećo.
„Privatno obezbeđenje vladajuće stranke fizčki je napalo šest novinara koji su izveštavali o demonstracijama održanim tokom predsedničke inauguracije 31. maja. U julu novinari koji rade za KRIK dobili su pretnje smrću, i bila je provala u stan istraživačkog izveštača Dragane Pećo“, navodi se u izveštaju.
Dodaju da je u septembru prošle godine politička stranka ministra odbrane, Aleksandra Vulina, optužila glavnog urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića da je narkoman koga plaćaju stranci. Podsećaju da su takvi napadi usledili nakon istrage KRIK-a o imovini ministra Vulina.
U delu o slobodi medija organizacija Amnesti internešenal navodi da su udruženja nezavisnih novinara prijavila desetine incidenata u kojima su novinari bili mete napada, uključujući fizičke napade i pretnje smrću. U izveštaju se navodi i da se odugovlači suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije zbog nepojavljivanja ključnog svedoka.
„Provladini mediji nastavili su da napadaju nezavisne novinare, borce za ljudska brava i kancelariju Zaštitnika građana, sprovedeno je nekoliko nasilnih iseljavanja u Beogradu, a migrantima koji su blokirani u Srbiji na putu ka EU nedostaje osnovna zaštita“.
U delu o migrantima, ova organizacija za ljudska prava navodi da je odbijanje vlasti da obezbedi smeštaj za više od 6.000 izbeglica u prolazu kroz Srbiju, imalo za rezultat da hiljade ljudi bude blokirano u improvizovanim kampovima u jako lošim uslovima na granici sa Mađarskom, napuštenim zgradama i parkovima po Beogradu i drugim lokacijama širom zemlje.
Kako se navodi, srpske vlasti podržale su suspenziju sporazuma o readmisiji sa madjarskim vlastima, ali uprkos tome hiljade ljudi je vraćeno i ostali su blokirani u Srbiji bez pravnog statusa i pristupa osnovnim uslugama.
Slučaj Savamala: Policija obaveštena, odbila da interveniše
„Više od 200 porodica je iseljeno iz centra Beograda od početka radova 2015. radi pripreme terena za izgradnju Beograda na vodi. U aprilu je tokom noći 30 maskiranih lica sprovelo prisilna iseljenja, i nasilno porušilo stambene objekte. Policija je obaveštena ali je odbila da interveniše. Zaštitnik građana i grupe aktivista osudili su ove događaje, nekoliko protesta je održano na kojima su na odgovornost pozvani gradske i republičke vlasti", navodi se u izveštaju.
Amnesti dodaje i i da je ministar unutrašnjih poslova tužio jedan nedeljnik zbog klevete, odnosno navoda da su njegovo ministarstvo i on odgovorni šro nisu reagovali tokom rušenja, i dodaje da je sud doneo presudu u korist ministra i naredio listu da plati novčanu kaznu od 300.000 dinara.
Sve priče KRIK-a o Savamali možete čitati ovde.
Specijalna izvestiteljka za UN za adekvatno stanovanje upozorila je lošu situaciju, posebno Roma, koji žive u neformalnim naseljima bez osnovnih uslova za život, navodi AI.
Procesuiranje ratnih zločina i dalje je u zastoju, ističe ta organizacija, jer tokom cele godine nije postavljen novi tužilac za ratne zločine. U izveštaju se podseća i da je u martu iz Haga pušten na slobodu lider SRS Vojislav Šešelj, koji se posle apriliskih izbora vratio u skupštinu Srbije kao poslanik.
