Vest
Index on Censorship: I Srbija za vreme pandemije ugrožava medijske slobode
27.04.2020. Milica Ljubičić Foto: www.indexoncensorship.org
Beležeći ugrožavanje medijskih sloboda za vreme pandemije novog virusa korona organizacija „Index on Censorship“ navela je i primere iz Srbije - privođenje dve novinarke, Ane Lalić sa portala nova.rs, kao i urednice portala KosSev, Tatjane Lazarević.
Tokom pandemije novog virusa korona, organizacija „Index on Censorship“ zabeležila je 110 slučajeva u kojima je ugrožena sloboda medija, a najveći broj slučajeva odnosi se na privođenje ili hapšenje novinara.
U ovoj kategoriji su između ostalih naveli su i hapšenje novinarke portala nova.rs, Ane Lalić, zbog objavljivanja priče o neopremljenosti Kliničkog centra u Vojvodini. Ta zdravstvena ustanova podnela je krivičnu prijavu protiv nje koja je danas i odbačena. Njeno hapšenje osudila su brojna svetska medijska udruženja i organizacije.
U istu kategoriju svrstano je i privođenje glavne urednice portala KosSev, Tatjane Lazarević iz Kosovske Mitrovice, koju je policija privela dok je bila na radnom zadatku. Ona je navodno prekršila mere kretanja u vreme policijskog časa, iako je tada kod sebe imala pres kartice koje potvrđuju da može da se kreće. Nakon saslušanja u policijskoj stanici, puštena je na slobodu.
Takođe, u kategoriji „napadi na novinare”, zabeležen je napad na dva novinara Gazete Blic u Severnoj Mitrovici, prilikom izveštavanja o pandemiji. Ovaj napad osudio je i šef misije OEBS na Kosovu.
Zanimljivo je da se Srbija nalazi i u jednoj „pozitivnoj“ kategoriji i to zbog ukidanja zaključka kojim je Vlada Srbije prethodno praktično centralizovala informacije o epidemiji virusa korona. Podsetimo, taj zaključak ukinut je tek nakon velikog pritiska javnosti.
Organizacija „Index on Censorship“ objavila je mapu sveta kojom ilustruje države koje koristeći pandemiju novog virusa korona, ograničavaju slobode medija, ali i lične slobode građana.
Objašnjavaju da vlade država često koriste vanredne krize kao priliku da utiču na lične slobode i slobode medija, a pravo javnosti da zna, može se ozbiljno smanjiti uz malo demokratskog procesa.
„Zabrinutost zbog takvog ponašanja vlada raste jer kada se slobode jednom uruše, teško ih je vratiti. Stoga je važno podizati svest o bilo kakvim napadima u ovom trenutku“, upozorava ova organizacija.
U svojoj mapi, Index on Censorship podseća i na slučajeve legalizovanja nadzora nad građanima, najpre u Rusiji i Izraelu u kojima e odobreno korišćenje mobilnih aplikacija putem kojih se može pratiti kretanje obolelih od Covid-19.
Što se tiče zemalja iz regiona, Sloveniju su svrstali u kategoriju zemalja gde „novinarima nije dozvoljeno izveštavanje” jer su u toj zemlji ukinute konferencije za medije. Ipak, u ovoj kategoriji se ne spominje Srbija, iako je odluka o ukidanju prisustva novinara na konferencijama za medije bila na snazi do 20. aprila, kada ju je vlada Srbije ukinula.
Na mapi se našla i Bosna i Hercegovina i to zbog toga što je Republika Srpska donela uredbu kojom zabranjuje širenje „panike i nereda” tokom vanrednog stanja u medijima i na društvenim mrežama, a propisane su i novčane kazne za one koji prekrše ovu uredbu. Zbog ovih mera našli su se u kategoriji zemalja u kojima postoje „zabrane na društvenim mrežama“, a tu su zabeleženi slučajevi iz Turske, Etiopije, Venecule, Kalifornije i zabrane dve aplikacije u Kini zbog širenja informacija o novom virusu korona.
Mađarski parlament usvojio je novi set mera u borbi protiv novog virusa korona, a među njima je i kazna zatvora za širenje dezinformacija. Takođe, za vreme trajanja vanrednog stanja, mađarski premijer Viktor Orban vlada pomoću dekreta, pri čemu nije definisano do kada će trajati vanredno stanje. Te mere svrstale su Mađarsku u kategoriju zemalja koje su „izmenile zakon radi sprečavanja medijskih sloboda“. Pored Mađarske, zakonske izmene zabeležene su i u Škotskoj, Gani, Španiji, Nigeriji, Južnoj Africi, Hondurasu, Brazilu i Tajlandu.
