Analiza
Batut: U poslednjih 15 godina nije se povećao broj dece obolele od raka
24.07.2019. Marija Vučić Ilustracija; Foto: pxhere.com, CC
S vremena na vreme u domaćim medijima se pojavljuju dramatične priče o tome da deca u Srbiji sve više obolevaju od raka, naročito nakon NATO bombardovanja. Izvor za te tvrdnje je uglavnom preliminarno istraživanje koje sprovodi skupštinska Komisija za ispitivanje posledica NATO bombardovanja, a prema kome je 2016. godine od raka kod nas obolelo 336 dece, što je navodno duplo više od evropskog proseka. Podatke su, kažu, dobili od Instituta Batut. Iako broj obolelih od raka generalno raste i kod nas i u svetu, prema informacijama koje je Raskrikavanje dobilo od ovog instituta, to se ne odnosi i na decu do 19 godina. U Srbiji se, naime, broj obolele dece nije značajno menjao u poslednjih 15 godina.
Podaci koje u javnost od početka godine, pozivajući se na Batut, iznose predstavnici komisije formirane da istraži posledice NATO bombardovanja, kao i v.d. direktora Instituta za onkologiju Danica Grujičić, poprilično su dramatični. Kako je Informer u nekoliko navrata od početka godine preneo, „NATO nam ubija decu i posle dve decenije“, a to potkrepljuju statistikom do koje je komisija došla.
Naime, prema njihovim podacima, 1999. godine u Srbiji je od raka obolelo 167 dece uzrasta do 19 godina, a taj broj se do 2016. godine popeo na čak 334.
Evropski prosek je, navodi se, duplo manji.
Izveštaj sa tim preliminarnim rezultatima javnosti i dalje nije dostupan, a predsednik ove komisije Darko Laketić je u martu rekao za Radio Slobodna Evropu da će istraživanje biti objavljeno uskoro kada bude završeno.
U međuvremenu se navodni porast broja obolele dece, bez dovoljno dokaza, dovodi u vezu sa NATO bombardovanjem. Nije, međutim, poznato da li Komisija raspolaže podacima za period pre 1999. godine sa kojima bi novije statistike mogle da se upoređuju, s obzirom da iz Batuta za Raskrikavanje navode da ih oni nemaju.
„Ne raspolažemo podacima za navedeni period - prvi izveštaj o obolevanju i umiranju od malignih bolesti se odnosi na 1999. godinu i objavljen je 2002. godine. Od tada, svake godine, podaci se objavljuju na zvaničnoj veb strani Batuta. Vlasnik preliminarnih rezultata analize koju navodite je Republička Komisija za ispitivanje posledica NATO bombardovanja koju je formirala Skupština“, kažu iz Batuta.
Na konkretno pitanje Raskrikavanja da li Batut poseduje podatke za 2016. godinu, odnosno da li mogu da potvrde da je prema njihovoj statistici 2016. godine obolelo 334 dece, iz Batuta navode da su izveštaji za 2016. i 2017. godinu „u izradi” i da će biti objavljeni do kraja godine.
Raskrikavanje nije uspelo da dobije komentar od v.d. načelnice Instituta za onkologiju Danice Grujičić. Šta kaže statistika?
Podatke za period pre bombardovanja Batut ne poseduje, kao ni Statistički zavod Evropskih zajednica (EUROSTAT). Kako su Raskrikavanju rekli iz ove institucije koja prikuplja razne vrste statistika za područje čitave Evrope, ne raspolažu brojevima novoobolele dece, već samo stopom mortaliteta od 1994. do 2015. godine. Za Srbiju, međutim, podaci o mortalitetu datiraju tek od 2011. godine.
Statistike o raku pre 1999. godine nema ni na sajtu Evropskog sistema za informacije o raku, sajtu Evropske komisije. Njihovi podaci sežu od 1999. godine i uglavnom se poklapaju sa Batutovim statistikama.
Te statistike, međutim, ne pokazuju da je stopa obolele dece (od 0 do 19 godina) povećana od 1999. do 2015. godine, što uostalom za Raskrikavanje i potvrđuju iz Batuta.
Kako se može videti u tabeli* ispod, broj novoobolele dece i adolescenata se tokom ovih godina kretao u rasponu od 133 do 268, ali bez značajnijih pravilnosti ili tendencije rasta, s obzirom da brojevi tokom godina prelaze 200 obolelih, a onda padnu ispod toga.
*Podaci su preuzeti iz Batutovih godišnjih izveštaja „Incidencija i mortalitet od raka u Centralnoj Srbiji“.
Prema podacima Evropskog centra za informacije o raku, sličnu statistiku imaju i neke evropske države koje su po populaciji najbliže Srbiji, poput Bugarske (7 miliona), Danske (5,8 miliona) ili Austrije (8,8 miliona).
Na primer, ovaj registar pokazuje da kada je reč o broju novoobolele dece od raka, ne računajući maligni melanom, u Srbiji je od 2003. do 2007. u proseku godišnje bilo 195 slučajeva, u Austriji 285, Danskoj 201 i Bugarskoj 219. Batut: Rak je bolest starije populacije
Svuda u svetu i u Evropi u poslednjih 15 godina su se povećale stope obolevanja i umiranja od raka, kažu za Raskrikavanje iz Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut.
Za to vreme se u Srbiji stopa obolelih muškaraca povećala za 30,3 odsto (1,8 odsto godišnje), a žena za 25,6 odsto (1,5 odsto godišnje). Kako navode, maligne bolesti kod dece i adolescenata čine 1-4 odsto svih karcinoma i bitno se razlikuju od raka kod odraslih, po uzrocima, tkivu koje zahvataju i prognozi.
„Na osnovu podataka Registra, nije se povećala stopa obolevanja od malignih bolesti među decom uzrasta od 0 do 19 godina. Rak je bolest starije populacije te se od 20. godine života može očekivati veće učešće karcinoma karakterističnih za odraslu dob, što i objašnjava činjenicu da se u opštoj populaciji odraslih registruje godišnji porast obolevanja od raka u našoj zemlji“, kažu iz Batuta.
Kako objašnjavaju, kod dece se u prvoj godini života javljaju embrionalni tumori - neuroblastom, nefroblastom, retinoblastom, hepatoblastom i meduloblastom.
Osim njih, u uzrastu od 2 do 5 godina, najčešće su akutne leukemije, ne-Hodginovi limfomi i moždani gliomi. Sa starošću raste stopa obolevanja od koštanih i tumora mekih tkiva, Hodgkinovog limfoma, gonadalnih germinativnih tumora i karcinoma, navode u ovom institutu.
