Vest
Borba SBB i Telekoma, gledaoci Net TV ostaju bez RTS-a
14.03.2019. Jelena Đorđević Foto: Pixabay/takeapic
Zbog neuspešnih pregovora Telekoma i kompanije United Group o ceni emitovanja programa RTS-a, građani u dijaspori koji prate programe preko Net TV-a od danas ostaju bez javnog servisa. United Group, u okviru kog posluju SBB i Net TV koji emituje ex-Yu program u dijaspori, saopštila je da je Telekom Srbija danas izdao nalog da se svi programi javnog servisa uklone iz njihove ponude. Iz Telekoma za Raskrikavanje kažu da rade sa minimalnom cenom kojom samo žele da pokriju troškove za kupovinu prava za distribuciju RTS-ovih kanala. Od generalnog direktora RTS-a Raskrikavanje nije dobilo komentar.
RTS je potpisao Ugovor o distribuciji programa sa Telekomom kojim je RTS na tu kompaniju preneo pravo distribucije TV programa RTS-a ( RTS 1, RTS 2, RTS Svet i RTS Sat) nakon što je, kako Telekom tvrdi, pobedio na javnom pozivu za distribuciju RTS-ovih kanala u dijaspori.
Nakon toga kako kažu u kompaniji United Group, cene za distribuciju RTS-ovih kanala skočile su 20 puta, odnosno 1,2 evra po korisniku. Kako tvrde u ovoj kompaniji koja ex Yu kanale emituje preko platforme Net TV, nisu uspeli da se usaglase sa Telekomom oko cene emitovanja RTS-a.
“Misija javnih servisa je da svim građanima pod jednakim uslovima omoguće da gledaju program iz matične zemlje i tako očuvaju svoj jezik, kulturu i običaje. Na tu misiju zaboravio je Telekom kada je uputio zahtev sa 20 puta višim cenama mesečno po korisniku”, navode u kompaniji United Group za Raskrikavanje i dodali da na ovakav način „preprodavac Telekom diskriminiše gledaoce“.
“Koliko je cenovna politika Telekoma nekorektna prema dijaspori govori i podatak da BBC WORLD svoj program vesti naplaćuje jedan evrocent po korisniku, što znači da je Telekom odlučio da 120 puta skuplje od BBC WORLD programa”rekli su iz United Group-a.
Sa druge strane, Telekom ima potpuno drugačiju verziju događaja.
Navode da je “cena od 1,2 evra formirana za distribuciju RTS-ovih programa tržišna, jer vlasnici prava i mnogo manje gledanih kanala naplaćuju slično ili više za distribuciju svojih programa”, kao i da “SBB svoje kanale prodaje po ceni od oko 2 evra, dok istovremeno RTS-ove kanale želi da plati po 33 puta nižoj ceni, iako su RTS-ovi kanali gledaniji od kanala SBB.”
Za Raskrikavanje kažu da je da je SBB svojim korisnicima u dijaspori ugasio kanale RTS-a zbog nemogućnosti “da ostvare enormni profit”, te su odlučili da za to optuži kompaniju Telekom Srbija. Dodaju da su programi RTS-a u dijaspori dostupni su preko ostalih operatora.
Na pitanje Raskrikavanja zašto je cena prodaje programa RTS u inostranstvu veća od cena za emitovanje kakve imaju svi javni servisi u Evropi, kako navodi United Grupa, iz Telekoma kažu da je reč je o zameni teza od strane United Grupe i da je ponuda od 1,2 evra data operatorima koji u dijaspori nude isključivo ex-Yu kanale i za to naplaćuju minimalno 15,9 evra od krajnjeg korisnika.
“Pitajte United Grupu koliki im je ukupan trošak za sve ex-Yu kanale, ne uključujući kanale koji su u njihovom vlasništvu. Prostom matematikom doći ćete do zaključka da se višestruko više naplaćuje od krajnjeg korisnika, nego što iznosi trošak za ex yu kanale. Pošto je RTS najgledaniji kanal u dijaspori smatramo da je cena komercijalna i opravdana. Telekom Srbija u ovom slučaju radi sa minimalnom cenom, kojom samo želi da pokrije troškove za kupovinu prava za distribuciju RTS-ovih kanala”, navode u pisanom odgovoru.
Na dodatno pitanje kako komentarišu da program RTS u nekoj zemlji vredi 20 centi, a u nekoj drugoj 1,2 evra, odovorili su da “različita tržišta definišu različite cene”.
Direktorka za odnose sa javnošću United Group-a Jovana Lukić na ovaj komentar za Raskrikavanje kaže da ta kompanija za 15,9 evra nudi preko 200 kanala, dok je cena RTS-a od 1,2 evra veća od svake u rangu međunarodnog tržišta za emitovanje javnih servisa u dijaspori.
Raskrikavanje nije dobilo komentar od generalnog direktora RTS Dragana Bujoševića, ali ni ugovor između Telekoma i RTS-a za distribuciju programa, koji nam nije dostavio ni državni operater Telekom do objavljivanja ovog teksta.
Na ovaj način praktično je preko javnog servisa nastavljena borba dva najveća kablovska operatera u Srbiji, Telekoma i SBB. Podsetimo, kako su čelnici državnog Telekoma ranije izjavljivali njihov cilj je da dosegnu milion korisnika što će kako tvrde postići i kupovinom brojnih kablovskih operatera po Srbiji.
Raskrikavanje je već pisalo o ovim, po pravilu netransparentnim kupoprodajama.
