Vest
HRW o medijima u Srbiji: Napadi, kampanje i neadekvatna reakcija nadležnih
17.01.2019. Marija Vučić Ilustracija; Foto: Raskrikavanje
Novinari u Srbiji nastavljaju da se suočavaju sa napadima i pretnjama, kao i neadekvatnim odgovorom nadležnih, a prorežimski mediji i dalje vode kampanje protiv nezavisnih redakcija i novinara, zaključak je godišnjeg izveštaja međunarodne organizacije Human Rights Watch (HRW), u delu o medijima u Srbiji. Kao jedan od ilustrativnih primera stanja medija koji su obeležili prethodnu godinu, HRW navodi brojne inspekcijske kontrole Južnih vesti iz Niša.
„Nezavisni portal Južne vesti u avgustu je izvestio da su poreske vlasti pokrenule proceduru kako bi ih primorale da plate 8.500 evra kazne. Južne vesti su bile predmet nekoliko inspekcijskih kontrola u prošlosti, bez ijedne naznake da su načinili bilo kakav prekršaj“, navodi se u izveštaju.
HRW podseća i na slučaj novinara Stefana Cvetkovića, čiji je nestanak prijavljen u junu, da bi se on sam ubrzo pojavio sa tvrdnjama da je bio otet. Podneta je krivična prijava protiv Cvetkovića zbog sumnje da je lažirao otmicu, a kako se podseća u izveštaju, proces je u toku.
Osim aktuelnih slučaja, HRW se osvrće i na one koje Srbija „vuče“ godinama unazad - tri nerešena ubistva novinara u poslednjih 30 godina.
„Komisija za istraživanje ubistava troje novinara - Dade Vujasinović (1994), Slavka Ćuruvije (1999) i Milana Pantića (2001) nije načinila nikakav napredak. U junu je Viši sud odbacio dokaze koji navodno „dovode“ nekadašnje pripadnike Državne bezbednosti na mesto ubistva. U julu je, međutim, isti sud odlučio da te dokaze prihvati. Ubistvo Vujasinović i Pantića ostaje nerasvetljeno“, konstatuje se u izveštaju.
Od januara do sredine avgusta prošle godine, prema statistici NUNS-a koja se citira u dokumentu, zabeleženo je 50 napada, pretnji i zastrašivanja novinara, uključujući i fizičke napade i 18 slučajeva zastrašivanja novinara od strane državnih zvaničnika.
Osim nesigurne situacije za novinare - koja pored napada i pretnji uključuje i tužbe zbog izveštavanja o osetljivim pitanjima - situacija nije naročito bolja ni u drugim oblastima.
Kao primere, ova organizacija navodi manjkavost azilnog sistema i loše uslove za tražioce azila, kao i sporo procesiranje ratnih zločina pred domaćim sudovima, za koje i dalje nema neophodne političke podrške.
Ceo izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu za 2018. godinu možete pročitati ovde.
