Nakon što je u utorak predsednik Aleksandar Vučić izjavio da država razmatra da opet uvede obavezni vojni rok, koji je u Srbiji ukinut 2011. godine, mediji, stručna i šira javnost su se podelili po ovom pitanju.
Među ostalim pojavilo se i pitanje novca, odnosno da li bi tako nešto bilo finansijski moguće i koliko bi uopšte koštalo.
Današnji Blic i Danas pišu da bi vraćanje obaveznog vojnog roka bilo preskupo - citiraju stručnjake iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku koji iznose cifru od 700 miliona evra za prvu godinu uvođenja vojnog roka.
„Tokom mandata prethodnog ministra odbrane urađena je interna analiza koja je pokazala da bi samo prva godina ponovnog uvođenja vojnog roka koštala tadašnjih 0,7 milijardi evra, koliko iznosi skoro čitav ovogodišnji budžet Ministarstva odbrane”, izjavila je za Blic Marija Ignjatijević, istraživačica ovog centra. Slično je ponovila i za Danas.
Kada su sinoć objavljene naslovne strane sutrašnje štampe koje najavljuju ovu temu, Alo i Informer su zaključili da je ovo dokaz da ih uređuje Dragan Đilas. Osim uobičajenih floskula „rezervisanih” za opoziciju, nikakvih dokaza za te optužbe nema, a bez pozivanja na jedan jedini izvor tvrde i da je spomenuta cifra višestruko manja.
„Međutim, kako saznajemo, uvođenje vojnog roka državu bi koštalo oko 120 miliona evra, što nije ni približno onoj cifri koju pominju mediji koje uređuje Đilas. Takođe, ovo je još jedan u nizu jeftinih pokušaja opozicije da skupi poene kod naroda tako što će da blati svaku dobru zamisao aktuelne vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer nemaju svoje ideje”, piše Alo.
Isto to, samo malo drugačije, piše i Informer:
„Kako saznajemo, uvođenje vojnog roka državu bi koštalo oko 120 miliona evra, što nije ni približno onoj cifri koju pominju mediji koje uređuje tajkun Đilas. Ovo je očigledan slučaj prljave kampanje koju vodi opozicija protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pa želi da ideju o vojnom roku unapred osudi na propast", navodi ovaj tabloid, ne precizirajući gde su saznali za sumu od 120 miliona evra.Paralelni svetovi
U nedostatku pouzdanih ispitivanja javnog mnjenja, različiti mediji koriste sopstvene ankete i sagovornike potpuno suprotnih ideoloških pozicija da dokažu da je vraćanje vojnog roka dobra, odnosno loša ideja.
Zanimljivo je, tako, da u istom danu Alo i Danas imaju potpuno suprotstavljene tvrdnje o raspoloženju javnog mnjenja o ovoj temi.
„Ideja koja se rodila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, dok je sa suzama u očima posmatrao poletanje MIG-ova, o uvođenju obaveznog vojnog roka, naišla je na opšte neodobravanje u narodu, ali i negodovanje u stručnoj javnosti”, tvrdi Danas.
Alo, pak, ima svoju verziju:
„I građani Srbije i stručnjaci podržali uvođenje obaveznog vojnog roka! Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da država razmatra da od 2020/21. godine ponovo uvede obavezni vojni rok u trajanju od tri ili šest meseci, a ova njegova ideja naišla je na odobravanje kako građana Srbije tako i stručne javnosti”, piše Alo.
Koliko bi Srbiju tačno koštalo vraćanje obaveznog vojnog roka, još uvek se zvanično ne zna. Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da Ministarstvo u ovom momentu ni nema konkretnu cifru, ali da je procena od 700 miliona evra „smešna” i da bi to koštalo mnogo manje.
Ipak, N1 podseća da je ovu „smešnu cifru” početkom novembra 2016. godine izneo bivši ministar odbrane Zoran Đorđević odgovarajući na poslanička pitanja.
„Urađena je analiza kojom je utvrđeno da bi za vraćanje vojnog roka u prvoj godini bilo neophodno 70 milijardi dinara (oko 600 miliona evra) što je dovoljno velika cifra da razmislimo da li to u ovom trenutku možemo ili ne”, rekao je tada Đorđević. Anketa na Alo-u kao slika Srbije?
Uprkos tome što finansijski i drugi aspekti tek treba da se procene nakon što Ministarstvo završi ovih dana započetu studiju o vraćanju vojnog roka, kao i da se o tome povede javna rasprava, tabloidi su ideji svesrdno dali podršku čim ju je Vučić spomenuo, potkrepljujući je rezultatima anketa na svojim sajtovima po kojima je većina građana „za”.
Ipak, osim broja učesnika u ovim anketama, nije poznata starosna, polna, obrazovna, socijalna itd. struktura, pa se ne može se sa sigurnošću utvrditi reprezentativnost tih uzoraka, odnosno da li one zaista odražavaju stavove građana Srbije.
U tvrdnji da „rado ide Srbin u vojnike” tabloidi, ali i drugi mediji poput agencije Tanjug, rado se pozivaju i na nedavne rezultate Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost po kojima uvođenje vojne obaveze podržava više od tri četvrtine građana Srbije.
Njihovu metodologiju je, međutim, već osporio portal FakeNews Tragač navodeći da je „nejasna i sumnjiva”. Detaljnije o tome možete pročitati ovde.
