Viši sud u Beogradu osudio je portal In Medija i urednicu Vericu Marinčić u prvom od sedam postupaka koje su protiv nje pokrenuli roditelji maloletnih karatista iz Inđije i naložio joj da jednom od njih isplati 100 hiljada dinara odštete i još 60 hiljada za sudske troškove. Oni su je, naime, tužili sredinom ove godine jer je objavila fotografiju njihove dece na prijemu kod predsednika opštine koji im je tom priliku podelio med za potenciju „Fruškogorski skočko”. Presuda koja je ovih dana stigla je prva, a još šest njih se očekuje. Iako njen advokat najavljuje žalbu, Marinčić za Raskrikavanje kaže da pretpostavlja da će i druge presude biti istovetne i da će, ako bude pravosnažno odlučeno da mora da isplati više od milion dinara odštete, to biti „poslednji klin u kovčegu u koji su nas saterali”, jer In Medija nema taj novac.

Telekom Srbija krajem jula ove godine obavestila je makedonsku antimonopolsku komisiju o planu da preuzme kompaniju Mondo INC, izdavača tabloida Kurir i još nekoliko medija. U Telekomu i dalje odbijaju da jasno kažu konačnu odluku, iako su očigledno krenuli u obiman posao prikupljanja dokumentacije i dozvola. „Jedno je da dobijete dozvolu regulatora, a drugo da li će doći do preuzimanja”, kratko je za Raskrikavanje prokomentarisao direktor Telekoma Vladimir Lučić. Ovoj nameri Telekoma prethodilo je, između ostalog i usvajanje novih medijskih zakona kojima je omogućeno da ova državna kompanija može da bude vlasnik medija.

U Višem sudu u Beogradu danas je nastavljen proces koji je protiv BIRN-a pokrenuo gradonačelnik Aleksandar Šapić za povredu časti i ugleda. Povod je novinarsko otkriće da je kupio vilu od skoro 400 kvadrata u Trstu, a koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. Šapić je na sudu rekao da je Agenciji dostavio kupoprodajni ugovor, ali da se nije „bavio popunjavanjem obrazaca i detaljima" već da je to radila njegova sekretarica. U sudnici je u nekoliko navrata dobacivao novinarima BIRN-a, tražio od njih da otkriju izvor i rekao da je ova tužba pokušaj da se osujete „buduće laži" o njemu.

Regionalna mreža See Check, zajedno sa svojim partnerima, poziva sve zainteresovane da se prijave na regionalni projekat „See Check Network - borba protiv dezinformacija kroz mrežu provera činjenica”. Projekat je namenjen organizacijama civilnog društva i medijima koji žele da unaprede medijsku pismenost i suprotstave se širenju dezinformacija.

Sumnjive reklame u kojima poznate ličnosti navodno građanima obećavaju brzu i laku zaradu često se pojavljuju na domaćim društvenim mrežama. Ovih dana je takva reklama aktivna na Fejsbuku, a u njoj biznismen Miroslav Mišković navodno promoviše platformu za trgovinu kriptovalutama, Immediate Matrix. Sajt je preuzeo vizuelni identitet portala N1, iako nema veze sa njim, a ni sa Miškovićem što nam je potvrđeno iz njegovog Delta Holdinga. Da sajt nije kredibilan pokazuju međutim i brojne slovne i gramatičke greške, mešanje ćirilice i latinice, citiranje zadovoljnih korisnika koji zapravo ne postoje. Na sajtu nema ni kontakta ili podataka ko stoji iza njega.

Novoosnovani portal „kopacemo.com”, koji promoviše projekat Jadar i čiji je vlasnik sakriven, nalazi se na istoj IP adresi i na istom namenskom serveru kao i sajt „jadariti.rs”, iza kojeg stoji Danilo Daničić, nekadašnji urednik Telepromptera. Ovaj kontroverzni medij se godinama isticao tekstovima protiv vlasti SNS-a, sve do izbora 2016. godine, kada je radikalno promenio uređivačku politiku i stao uz Aleksandra Vučića, a ubrzo i prestao sa radom. Daničić, koji danas navodi da se bavi digitalnim marketingom, negira za Raskrikavanje da stoji iza sajta „kopacemo.com”, već da se, štaviše, zalaže protiv rudarenja litijuma. Vezu su negirali i iz neformalnog Pokreta Kopaćemo, a Daničića u komentarima na X nazivaju „nedužnim dečkom”.

Mediji Junajted grupe ovih dana su na tapetu predstavnika vlasti i tabloida koji ih optužuju da pozivaju na ubistvo Aleksandra Vučića. Ovo je oprobani recept koji vlast godinama unazad ponavlja u periodima društvenih problema ili kriza. Preko platforme Ahrefs smo analizirali frazu „ubistvo Vučića” koja se i ovih dana može često čuti u javnosti, a analiza je pokazala da je u nekoliko navrata proteklih godina upotreba ove sintagme u višednevnim kampanjama vlasti koincidirala sa društvenim krizama i nezadovoljstvima. Drugim rečima, pažnja javnosti se sa slučajeva korupcije i organizovanog kriminala, spornih investicija ili protesta, preusmerava na priču o „atentatu” koju započinju i vrte predstavnici vlasti i tabloidi, a kojom se onda bave i kritički orijentisani mediji.

Dvadesetak nevladinih organizacija našlo se na meti vlasnika Informera, Dragana J. Vučićevića, koji ovih dana iznosi podatke o njihovim donacijama iz inostranstva, optužujući ih da tim novcem pokušavaju da izazovu haos i sruše vlast u Srbiji preko ekoloških protesta. Iako nevladine organizacije ni ne kriju ko su im donatori, Vučićević je za mnoge objavio detaljne transakcije sa iznosima koje su dobili za svoje projekte tokom prethodnih godinu i po dana, primanja zaposlenih i njihova imena, pa čak i iznose koji su plaćani za ketering ili taksi.

Mogućnost da trenutna potpredsednica SAD-a, Kamala Haris, bude kandidatkinja Demokratske stranke na američkim predsedničkim izborima u novembru izazvala je lavinu dezinformacija o njoj. Tako se ovih dana dele tvrdnje da je Haris svoju karijeru započela kao „starleta” i to na žurkama kontroverznog američkog repera Šona Kombsa, uz video koji to navodno dokazuje. Video je, međutim, nastao prilikom jednog dobrotvornog događaja i na njemu se Kamala Haris ne pojavljuje sa Kombsom, već sa sa svojim tadašnjim partnerom i njegovom ćerkom.