Dok glavni urbanista Beograda Marko Stojčić i nekoliko medija govore da je rešen problem sa stanovnicima donjeg Dorćola koji danima unazad protestuju zbog plana da se u njihov kraj izmesti čitava trolejbuska mreža, građani za Raskrikavanje demantuju da je došlo do bilo kakvog dogovora.

U konfuznom tekstu „NATO licemeri“ jučerašnjeg Informera navodi se da je NATO u poslednjih 12 godina naoružao susedne države opremom vrednom skoro 5 milijardi evra dok „nama prete sankcijama zbog pancira“. Zanemaruju da je većina zemalja u okruženju deo ove alijanse i da je svaka u obavezi da izdvaja deo nacionalnog budžeta za modernizaciju vojske. Manipulišući informacijama, Informer prećutkuje i da Srbija, sudeći prema podacima Ministarstva odbrane, ima aktivnu saradnju sa članicama alijanse koje su naši najčešći i najveći donatori. „Čista propaganda“, kaže za Raskrikavanje vojni analitičar Aleksandar Radić.

„Očigledno je da se u Novom Sadu mnogo radi na tome da grad bude evropski“, piše Informer u tekstu posvećenom rebalansu gradskog budžeta, „i to po uređenoj infrastrukturi u mnogim zapuštenim delovima, koje su neke prethodne strukture godinama i decenijama sistemski zapostavljale“. Iako se ovaj tekst ne razlikuje mnogo od drugih hvalospeva ovog tabloida vlastima, ovaj su direktno platili građani Novog Sada. Naime, deo je projekta za koji je Informer iz novosadske kase dobio 900.000 dinara. Tekst je prikaz ružičaste stvarnosti, kaže za Raskrikavanje novinar novosadskog portala 021.rs Zoran Strika, s obzirom na to da u njemu nije preneta ni reč kritike na račun lokalnog budžeta.

U štampanom izdanju Srpskog telegrafa vest o Aleksandru Obradoviću iz Valjeva koji je ovih dana postao poznat javnosti jer je uhapšen zbog navodnog odavanja poslovnih tajni počinje sa „Nije uzbunjivač, sumnja se na klasičnu špijunažu“. Pišu i da su to „nove informacije o hapšenju radnika Krušika“. Međutim, ono za šta se na prvi pogled čini da su podaci iz istrage, zapravo su stavovi nevladine organizacije bliske vlastima - Nacionalne avangarde.

Iako je BIRN pre više od godinu dana objavio istraživanje o tome da otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, prodaje oružje Saudijskoj Arabiji, priča je došla u žižu interesovanja srpske javnosti tek ovih dana nakon što je objavljena na bugarskom portalu Arms Watch. Ipak, ni sada, kao ni tad, domaći mediji nisu preneli ništa od „spornih“ informacija, osim izjave Nebojše Stefanovića da njegov otac nije vlasnik firme koja trguje oružjem iako to niko nije ni tvrdio. Tako čitaoci većine štampanih medija ili nisu mogli da saznaju baš ništa o ovome, ili su mogli da pročitaju samo Stefanovićeve reči istrgnute iz konteksta.

Svi koji su juče ujutru gledali televiziju Pink mogli su uživo da prisustvuju čitanju dokumenata sa oznakom državne tajne. Stručna javnost se ne seća da se to ikada ranije dogodilo - da predsednik države, uživo, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom iznosi navodne dokaze o tome da je prisluškivan dok je bio u opoziciji, a da u krupnom planu sa malih ekrana „vrište“ dokumenta označena kao „državna tajna“. Posle tog jutarnjeg nastupa predsednika Vučića otvorila su se brojna pitanja - da li je predsednik počinio neko krivično delo, da li je prethodno skinuo oznaku tajnosti sa dokumenata i koliko su štete njegove izjave nanele institucijama koje se bave bezbednošću. Sva ova pitanja, ali i odgovori na njih izostali su danas u gotovo svim dnevnim novinama.

Za pisanje tabloida o donošenju izmena i dopuna Krivičnog zakonika koje između ostalog podrazumevaju i uvođenje kazne doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta mogli bismo lako da uvedemo još jednu ocenu - manipulacija emocijama. Malo ko je sumnjao da će tabloidi propustiti priliku da optuže poslanike opozicije da podržavaju pedofile, odnosno ubice dece u situaciji kada je većina njih van parlamenta zbog bojkota. I zaista, provladin tabloid Alo je to već i učinio u tekstu pod naslovom „opozicija nema srca za žrtve monstruma“ - iako je činjenica da poslanici Srpske napredne stranke i njihovih koalicionih partnera mogu izglasati ove izmene bez poslanika opozicije. U istom tekstu, gotovo neopterećenim bilo kakvim činjenicama bilo je mesta samo za emocije, ali ne i za tvrdnje da su nove izmene u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

U tekstu Srpskog telegrafa o jučerašnjem protestu u Paraćinu tvrdi se da se veliki broj građana okupio ispred zgrade opštine iskazujući nezadovoljstvo radom predsednika te opštine, Saše Paunovića. Za izjave druge strane i tvrdnje da se ispred opštine zapravo nisu okupili građani Paraćina, u ovom tabloidu nije se našlo mesta.

Taman kad se pojavila vest da je Blumberg Srbiju svrstao među top deset svetskih zemalja po Indeksu bede, portal Srbija danas piše da je da je naša zemlja „nakon teških reformi dospela među vodeće zemlje u regionu“. Koliko se ova matematika Srbija danasa i njihovog jedinog izvora - Aleksandra Vučića razlikuje od statistike?