Vest o tome da je ovonedeljni NIN u noći pred izlazak na kioske promenio naslovnicu otvorio je mnoga pitanja - zašto je vlasniku medija dozvoljeno da se meša u uređivačku politiku i menja naslovnu fotografiju na kojoj se vidi nišan uperen u predsednika Republike Srbije i da li je reakcija javnosti bila preterana? Glavni i odgovornik urednik NIN-a Milan Ćulibrk za Raskrikavanje kaže da skidanje naslovnice nije cenzura, da je sve urađeno u dogovoru sa vlasnicima te da neće dati ostavku na mesto glavnog i odgovornog urednika.

Sajt Centra za istraživanje korupcije (CIK), nevladine organizacije koja napada kritičare ministra policije Nebojše Stefanovića, osnovala je firma Aleksandra Papića - biznismena bliskog upravo Stefanoviću, otkriva Raskrikavanje.

Na naslovnim stranicama Kurira, Informera, Srpskog Telegrafa i lista Alo za prvih šest meseci ove godine objavljeno je najmanje 419 lažnih, neutemeljenih ili vesti čije navode nije moguće proveriti, pokazuje analiza Raskrikavanja. Ovom analizom nisu bile obuhvaćene vesti iz sveta šou-biznisa.

Čista zarada od 12,2 miliona evra, skoro 2 i po miliona prevezenih putnika, rast prihoda od čarter letova - sudeći po saopštenju Er Srbije, ova kompanija je prošlu godinu završila uspešno, a taj zaključak je danas prenela i većina dnevnih novina. Prećutali su, međutim, da je Er Srbija tokom protekle godine od države dobila oko 21 milion evra subvencija bez kojih bi, prema rečima urednika NIN-a Milana Ćulibrka, bila gubitaš. „Lako je biti u plusu kad vam neko pokloni novac“, navodi on.

S vremena na vreme u domaćim medijima se pojavljuju dramatične priče o tome da deca u Srbiji sve više obolevaju od raka, naročito nakon NATO bombardovanja. Izvor za te tvrdnje je uglavnom preliminarno istraživanje koje sprovodi skupštinska Komisija za ispitivanje posledica NATO bombardovanja, a prema kome je 2016. godine od raka kod nas obolelo 336 dece, što je navodno duplo više od evropskog proseka. Podatke su, kažu, dobili od Instituta Batut. Iako broj obolelih od raka generalno raste i kod nas i u svetu, prema informacijama koje je Raskrikavanje dobilo od ovog instituta, to se ne odnosi i na decu do 19 godina. U Srbiji se, naime, broj obolele dece nije značajno menjao u poslednjih 15 godina.

Za tri godine, koliko traje donošenje nove medijske strategije, ništa se nije promenilo, osim nekoliko radnih grupa koje su osnivane da rade na tom dokumentu. U nedavno objavljenom izveštaju EK o napretku Srbije na putu ka EU, jedna od retkih stvari koja je ocenjena pozitivno jeste proces donošenja nove medijske strategije. Kako navode - proces je za isti sto doveo predstavnike države i medija i bio je transparentan. Ironično, demanti je stigao istog dana. Naime, Vlada Srbije je u Brisel poslala izmenjenu verziju medijske strategije bez prethodnog usaglašavanja sa radnom grupom.

Jesmo li u ratu ili ne - pitanje je koje su juče postavljali brojni građani koji su u panici slušali o „upadu Albanaca na sever Kosova“ i gledali slike kolone vojnih vozila koji su krenuli put Kosova iz kasarne u Kraljevu. „Vučić naredio punu borbenu gotovost“ vrištali su svi portali. Današnje Večernje novosti pišu da je region bio na „ivici oružanog sukoba“. Informer piše da je „Šiptare oterao MIG-29“ uz fotografiju pogrešnog aviona, a Srpski telegraf da je Putin urgirao. Šta se tačno dogodilo juče na Kosovu i da li su posledica svega samo uplašeni građani?

„Zapalio ženu jer mu nije dala insulin“, izvestio je danas tabloid Alo o tragediji u banatskom mestu Mol gde je muškarac, kako se sumnja, polio benzinom i zapalio svoju suprugu. Mimo naslova koji ukazuje da je žena dala povoda da bude ubijena, tekst obiluje neprimerenim detaljima o njenom navodnom ponašanju koje je u njemu izazivalo ljubomoru i „nesavladivi bes koji ju je koštao života“. Stručnjaci za Raskrikavanje navode da ovakvi tekstovi poručuju da je žrtva sama kriva, te da treba da se pišu potpuno drugačije, bez detaljisanja o „povodu“.

Kada je bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali 2015. najavio da će Grad subvencionisati upis mališana u privatne vrtiće jer u državnim nema mesta, brojni mediji su to sa pažnjom ispratili. Ovih dana, četiri godine kasnije, kada se ova vrsta pomoći roditeljima u Beogradu maltene ukida, mogu se na prste nabrojati mediji koji o tome pišu. Pitanja šta će se desiti sa subvencijama počela su da se javljaju tek početkom ove godine kada je postalo jasno da državni vrtići više ne daju odbijenice kao preduslov za upis dece u privatne vrtiće. Raskrikavanje je na odgovore sekretara Slavka Gaka čekalo oko mesec dana, a kada su konačno stigli postalo je jasno da novca za subvencionisanje novih upisa u privatne vrtiće - nema.