Manipulisanje činjenicama
Večernje novosti u panici: Srpsku decu uče da odgajaju nebinarne bebe
08.11.2024. Marija Vučić Foto: Unsplash/ Kelli McClintock
Udžbenik iz engleskog jezika za četvrti razred gimnazije izazvao je moralnu paniku konzervativnih Večernjih novosti zbog lekcije čija su tema rodni stereotipi. U njoj se problematizuju muške i ženske rodne uloge, odnosno preispituju tradicionalni načini vaspitavanja dečaka i devojčica. U tome su, međutim, Večernje novosti videle ogromnu opasnost i to za „srpsku decu”: pišu kako je ovo u stvari priča o odgoju „nebinarnih beba” i put u totalnu propast. Spominje se i „NATO imperija” koja navodno stoji iza ovakvih ideja, kao i „transhumanizam” kao ultimativni cilj - zamena ljudskih bića veštačkom inteligencijom. Iz teksta nije jasno kako su svi ovi koncepti povezani.
„Srpsku decu uče kako da odgajaju nebinarne bebe”, pišu Večernje novosti na naslovnoj strani, a tekst se tiče lekcije o rodnim ulogama koja se našla u jednom od udžbenika engleskog jezika za završnu godinu gimnazije.
Reč je o petom izdanju udžbenika „Headway - advanced”, čiji je izdavač Oxford University Press, u okviru Univerziteta u Oksfordu u Velikoj Britaniji. Lekcija o kojoj je reč zove se „Rod je važan” („Gender Matters”).
Kao i sve druge lekcije u udžbenicima stranih jezika, i ova služi tome da učenici kroz diskusiju o konkretnim temama vežbaju konverzaciju i razumevanje pročitanog i slušanog teksta.
U njoj se problematizuje način na koji se tradicionalno vaspitavaju dečaci odnosno devojčice. Učenicima se prikazuje kako roditelji, kroz odabir igračaka, garderobe, aktivnosti i poruke koje šalju, deci unapred određuju šta će ih u životu interesovati, čime će se baviti i kako će se ponašati, u zavisnosti od toga kakva im je rodna uloga dodeljena.
Sve ovo Večernje novosti smatraju zlokobnom „džender ideologijom”, skuvanom u kuhinji „NATO imperije”, barem prema rečima njihovog sagovornika Vladimira Dimitrijevića, koji je čest gost konzervativnih i desničarskih medija i predsednik političkog saveta Pokreta Dveri.
Novosti parafraziraju njegove stavove i navode da „iza dženderizma stoji NATO imperija i to je ideologija čiji je cilj lomljenje porodice i država da bi se ostvarila globalizmu potčinjena planeta”.
Čovečanstvo ide dotle, navodi se u tekstu, da u najnaprednijim zemljama Zapada čovek može da se izjašnjava i ponaša kao životinja, pa je krajnji cilj svega toga - transhumanizam, „nestanak čoveka koga treba da zameni veštačka inteligencija”.
Ni na koji način se ne objašnjava kako su svi ovi koncepti povezani i kakve veze imaju NATO, veštačka inteligencija i rodne uloge.
Na internetu se mogu naći i udžbenik o kome je reč i radna sveska i audio fajlovi koji služe kao dopunske vežbe ovoj lekciji. Čitanjem i preslušavanjem svega toga zaključili smo da nema ni reči o „agresivnom nametanju” bilo čega srpskoj deci - naprotiv.
Šta piše u ovom udžbeniku?
Učenicima se na početku lekcije daje da ocene koliko su „tipično” muški ili ženski vaspitani, na osnovu toga da li preferiraju usmenu ili pisanu komunikaciju, koliko im je razvijena sposobnost empatisanja, prostorne orijentacije, kojom brzinom računaju, koliko su skloni da podele sa drugima svoje probleme, i slično.
Potom se diskutuje o tipično muškim i tipično ženskim poslovima, i prezentuju se priče o onim „netipičnim” - na primer, muškarac koji se stara o kući i deci, ili žena koja pilotira.
Od učenika se očekuje da diskutuju o ovim stvarima - pitanja na koja treba da odgovore su, na primer, kako bi se osećali da znaju da avionom upravlja žena, da li postoje poslovi koje muškarci odnosno žene bolje obavljaju i zašto, ili na koje sve načine su njihovi životni stilovi tipični za njihove polove.
I tu dolazimo do poglavlja koje je Večernjim novostima bilo sporno a koje nosi naslov, „Odgajanje Maksa” (Bringing Up Max).
U njemu se nalazi fotografija dečaka Maksa, u košulji i pantalonama, preko kojih ima obučenu roze suknjicu. Na drugoj fotografiji, ovom dečaku roditelji osim motora sa kojim se on igra, nude i lutku. U naslovu piše da svog sina odgajaju prema tehnici poznatoj kao „rodno neutralno roditeljstvo”. U pitanju je metod vaspitavanja kojim se detetu omogućuje da samo bira, recimo, igračke ili garderobu, umesto da mu se nameće ona koja je tradicionalno „za dečake” ili „za devojčice”.
Na ovoj stranici, učenici treba da preslušaju razgovor dvoje sagovornika, Ali i Luka, pri čemu je Ali strogo protiv ovakvog odgajanja, dok Luk zauzima umereniji pristup.
Učenici potom razgovaraju o argumentima koje su čuli. Postavlja im se pitanje sa čijim se stavovima slažu i zašto, i od njih se očekuje da to obrazlože, kao i da i sami diskutuju o tome šta smatraju prednostima, a šta manama ovakvog odgajanja dece.
Drugim rečima, nema ni jedne rečenice u ovim lekcijama iz koje bi se moglo zaključiti da se učenicima bilo šta „nameće”, a ponajmanje ne „agresivno”. Štaviše, može se reći samo da im se, kroz učenje jezika, razvija kritička svest i sposobnost da samostalno promišljaju o raznim fenomenima i o njima argumentovano diskutuju sa drugima.
Treba dodati da je ovo samo jedna u nizu brojnih lekcija u udžbeniku. U nekim drugim, diskutuje se i o tome šta čoveka čini čovekom, da li možemo da verujemo svom pamćenju, koji su uticaji i posledice ratova, kako da budemo srećniji, kako radi placebo itd.
Šta je rodno neutralno roditeljstvo?
Ovakvo roditeljstvo UNICEF naziva „rodno odgovornim” i savetuje roditelje da ohrabruju decu da se igraju igračkama koje su tradicionalno namenjene suprotnom polu. I dečaci i devojčice se mogu igrati lutkama, podsećaju iz ove organizacije, kao što i očevi mogu da kuvaju i čiste. Majke, takođe, mogu da učestvuju u sportskim aktivnostima sa decom, a oba roditelja bi, savetuje UNICEF, generalno trebalo da ravnopravno dele brigu o njima.
Savetuje im se i da izbegavaju šale ili fraze u kojima se osnažuju rodni stereotipi, kao što je, na primer, reći dečaku da „plače kao devojčica”.
„Najbitnija stvar je da se suzdržite od intenzivnog nametanja rodnog identiteta svom detetu. Umesto toga, ohrabrujte svoje dete da razvija sopstveni osećaj identiteta i samostalnosti u podsticajnom, prihvatajućem okruženju”, piše UNICEF.
Ovakvo vaspitavanje nema nužno za cilj i ishod „odgajanje nebinarnih beba”, odnosno osoba koje neće osećati isključivu pripadnost muškom ili ženskom rodu. Cilj je da se deci omogući da svoje identitete i interesovanja istražuju i iskazuju slobodno, bez nametanja tradicionalnih rodnih uloga, odnosno očekivanjima koja su vezana za pol.
Treba reći i da, u svojim krajnjim manifestacijama, kako piše BBC, ovakvo roditeljstvo može značiti da se detetu, osim igračaka, hobija i garderobe, ne nameće ni zamenica „on” ili „ona”, kako bi dete samo moglo da istražuje svoj rodni identitet. Upravo u tom aspektu, piše britanski javni servis, leži najviše kontroverzi - terapeuti sa kojima su razgovarali slažu se da ovakav pristup može biti zbunjujuć za dete u okruženju u kojoj se druga deca identifikuju kao dečaci i devojčice, te da to može dovesti do osećaja nepripadanja i neuklapanja.
