Moguć izbor profesora Slaviše Orlovića za dekana Fakulteta političkih nauka u Beogradu, prilično je izazvao buru u javnosti ovih dana. Danas je ispred FPN-a održan protest studentkinja i studenata, ali i sednica Saveta FPN-a, na kojoj se glasalo o izboru Orlovića za dekana. Međutim i dalje nije jasno da li Orlović jeste ili nije izabran za novog dekana. Informer je najavu ovog protesta iskoristio da iznese bizarne tvrdnje da pojedini profesori pripremaju nasilno zauzimanje fakulteta i to tako što će da zgaze srpsku zastavu i otcepe se od Beogradskog univerziteta!?

Tokom predstavljanja prvog izveštaja OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o lokalnim izborima u Srbiji, šef posmatračke misije Lamberto Zanijer pohvalio je napredak u izbornom procesu i formiranje Radne grupe za primene ODIHR preporuka. Međutim, u istom izveštaju je ukazano i na brojne probleme i nepravilnosti zabeležene na dan izbora – kupovinu glasova, nasilje, proceduralne probleme, pritisak na zaposlene u institucijama sistema, zloupotrebu resursa, pritisak na medije itd. Tabloid Informer je međutim u svom tekstu preneo samo deo ovih nepravilnosti rekavši da je ODIHR potvrdio da je izborni dan prošao maltene besprekorno.

Prošle godine su na ulazu u Istočno Sarajevo postavljene nove table koje su izazvale kontraverze u javnosti zbog ispisa koji su sadržale. Na njima je pisalo da je to „Grad 157.000 Srba koji su morali napustiti Sarajevo”. Fotografija jedne od tih tabla bila je šablon, ali očigledno i inspiracija za viralnu foto-montažu sa društvene mreže X. Na njoj softverski je kreirana tabla dobrodošlice za ulazak u opštinu Brod, koja „opominje” na zločine iz marta 1992. godine.

Kosovo je od ponedeljka postalo pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO-a, što je Informer odmah dočekao sa netačnom tvrdnjom da je „Kosovo primljeno u NATO”. Ipak, u pitanju su dve odvojene institucije, a članstvo u skupštini ne znači i članstvo u ovoj vojnoj alijansi. Da znači, i Srbija bi bila u NATO-u budući da je članica Parlamentarne skupštine još od 2007. godine.

U jeku izborne kampanje za lokalne skupštine u Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić posebnu pažnju ovog puta posvetio je Čačku. Na mitingu koji je nedavno održao rekao je da je „jedna nemačka fondacija uplatila 40 hiljada evra jednoj opozicionoj listi” i to sve zbog smene SNS-a u tom gradu. Kako bi se ta njegova tvrdnja poduprla, odmah potom osvanuo je dokument o uplati 40.000 evra portalu Ozon press iz Čačka od Evropskog fonda za demokratiju. Ali ne bilo kakav, već dokument iz banke, koji bi po pravilu trebalo da imaju samo banka i klijent. IZ OTP banke tvrde da još uvek ne znaju kako je ovaj poverljivi dokument procurio u medije, a nije jasno ni kako predsednik Vučić zna detalje o poslovnim transakcijama jednog lokalnog medija.

Novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić je, kako tvrdi, napadnut u centru Beograda - udario ga je direktor tabloida Srpski telegraf Milan Lađević. Cvijić navodi da mu se Lađević uneo u lice i udario ga pesnicom od čega je Cvijić pao, što Lađević negira i tvrdi da do fizičkog kontakta nije došlo. Šta se i kako dogodilo utvrđivaće Prvo osnovno tužilaštvo kome je naložena hitna istraga.

U nedelju su se u Beogradu dogodila dva incidenta koja su privukla pažnju medija i javnosti - jedan od njih je završio tragično, pogibijom 40-godišnjeg brata ministra razvoja i potpredsednika Vlade Federacije BiH Vojina Mijatovića. Drugi incident, napad nožem, zbio se sedam kilometara dalje, u naselju Karaburma. Ova dva odvojena događaja mediji u BiH i Srbiji su potom spojili u jedan, mešajući žrtve, napadače i mesta događaja, a u svemu tome ponešto i sami dopisali.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pred odlazak na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, gde se glasalo o Rezoluciji o Srebrenici, u tabloidima predstavljen kao superheroj koji ide na „izazovan i težak” put. On je ovu medijsku inicijativu otelotvorio tako što se ogrnuo srpskom trobojkom, nakon što je Rezolucija usvojena. Mnogi tabloidi su izvestili o ovom činu, dodajući da je predsednik Srbije to uradio uprkos protivljenju predsednika Generalne skupštine UN i obezbeđenja, kojem je navodno odbrusio kada je zahtevalo da on skine sa sebe zastavu i htelo da mu je oduzme. Iz UN su za Raskrikavanje potvrdili da se to nije desilo, navodeći da je sednica protekla mirno, bez incidenata.

Televizija, novine, portali, plakati na ulici, bilbordi, kula Beograda na vodi – sa svih strana smo prethodnih nedelja mogli da pročitamo da „srpski narod nije genocidan”. Provladini mediji i političari na vlasti su Rezoluciju o Srebrenici mesecima pre njenog usvajanja, ali i sada, predstavljali kao akt kojim će srpski narod poneti kolektivnu krivicu za genocid u Srebrenici i da će postati i baš to – genocidan. Međutim, ni u jednoj tački rezolucije ne spominju se niti srpski narod, Srbija, niti se pominje kolektivna krivica. Upravo suprotno, ističe se individualna krivica.