Manipulisanje činjenicama
Štrajk advokata Informer prikazao kao zaštitu roditelja maloletnika koji je počinio ubistva u Ribnikaru
04.02.2025. Stefan Kosanović Foto: Giammarco Boscaro on Unsplash
Advokatska komora Srbije (AKS) juče je započela jednomesečnu obustavu rada, pridruživši se zahtevima studenata i protestujući protiv kako navode, narušavanja vladavine prava i ugrožavanja samostalnosti i nezavisnosti advokature u Srbiji. Iako štrajk utiče na hilljade i hiljade sudskih slučajeva, tabloidni portal Informer fokusirao se na samo jedan – suđenje roditeljima maloletnog dečaka koji je počinio višestruka ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar” u Beogradu.
Advokatska komora Srbije odlučila je juče na vanrednoj skupštini da obustavi rad na 30 dana, uz poštovanje minimuma rada neophodnog za zaštitu osnovnih prava i interesa klijenata. Ovaj potez usledio je nakon prethodne, ali kraće obustave rada.
Neposredno nakon objave prošle odluke o štrajku 18. januara, AKS je bila izložena napadima, diskreditaciji i vređanju od strane najviših predstavnika vlasti, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao ih je i „ruljom”.
Napadi na AKS nastavili su se i nakon najnovije odluke o obustavi rada.
Tabloidni portal Informer celu priču je sveo na jedan slučaj – suđenje roditeljima dečaka osumnjičenog za višestruko ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar” u Beogradu.
U tekstu pod naslovom „Borojevići štrajkom advokata „odbranili” roditelje Koste K?!”, Informer insinuira da advokati namerno koriste štrajk kako bi pomogli optuženima da izbegnu pravdu. Dalje tvrde da je „štrajkom uspešno odbranjena porodica monstruoznog dečaka ubice” i da će suđenje biti odloženo za četiri meseca, do 13. maja.
Informer je najpre u naslovu pogrešno naveo ime advokata koji zastupaju porodicu Kecmanović – umesto Borović, navedeno je prezime Borojević.
Takođe, na početku teksta izostavljena je činjenica da se radi o parničnom, a ne o krivičnom postupku. Parnični postupak, koji se pokreće privatnim tužbama, utvrđuje naknadu štete, a ne krivicu za krivično delo.
Odlaganje ročišta usled štrajka advokata odnosi se isključivo na pomenuti parnični postupak i nema nikakve veze sa krivičnim postupkom, u kojem su inače već izrečene prvostepene presude, uz zatvorske kazne.
Viši sud je krajem prošle godine doneo prvostepenu presudu u krivičnom postupku, kojom je Vladimir Kecmanović osuđen na kaznu zatvora od 14 i po godina, Miljana Kecmanović na kaznu zatvora od tri godine, dok je instruktor u streljani, u kojoj je maloletnik vežbao pucanje, Nemanja Marinković osuđen na kaznu zatvora od 15 meseci.
Međutim, slučaj Kecmanović nije jedini koji puni sudske spise u Srbiji, sudovi su zatrpani predmetima.
U zvaničnoj publikaciji „Godišnji izveštaj o radu sudova u Republici Srbiji za 2023. godinu” navedeno je da su svi sudovi u Srbiji samo tokom te godine primili 1.765.479 predmeta, dok je rešeno ukupno 1.844.337 predmeta.
Dakle, advokati koji zastupaju porodicu Kecmanović samo su jedni od mnogih koji svakodnevno učestvuju u suđenjima.
Predsednik AKS, Veljko Delibašić, izjavio je pre oko godinu dana za časopis „Pravnik u privredi i pravosuđu” da u Srbiji trenutno ima oko 12.500 advokata i približno 6.000 advokatskih pripravnika.
Obustava rada advokata predstavlja podršku zahtevima studenata, ali i reakciju na napade izvršne vlasti na advokaturu nakon prethodne obustave rada.
U odluci AKS navodi se da je „sud pod pritiskom izvršne vlasti radi donošenja odlika kojima se degradiraju odluke advokatske komore, jer izvršna vlast tako želi i tako naređuje sudećem sudu”.
Odlaganje suđenja potpuno „normalno” u srpskom pravosuđu
Ako postoji nešto po čemu se srpsko pravosuđe izdvaja, to je tempo vođenja postupaka – slučajevi ponekad dosežu i decenijski raspon.
U nastavku izdvajamo nekoliko suđenja koja traju godinama, a izazivaju veliku pažnju javnosti.
Na imanju „Jovanjica” zaplenjena je velika količina marihuane, a prilikom akcije uhapšen je Predrag Koluvija, optužen da je predvodio organizovanu kriminalnu grupu. Protiv njega su pokrenuta dva sudska postupka, poznata kao „Jovanjica” 1 i 2. Iako je optužnica podignuta još u novembru 2020. godine, objedinjeno suđenje u ovom slučaju počelo je tek u septembru 2024. godine.
Koluvija je proveo dve godine u zatvorskom pritvoru, nakon čega mu je najpre određen kućni pritvor, da bi mu kasnije bilo omogućeno da se brani sa slobode. Tokom godina, uživao je snažnu podršku režima – od pristrasnog izveštavanja provladinih medija do otvorene odbrane od strane najviših funkcionera Srpske napredne stranke.
Sudski postupak u slučaju „Asomakum”, nazvanom po firmi osnovanoj navodno uz falsifikovanu ličnu kartu Andreja Vučića, i dalje stoji u mestu. Ni poslednjeg dana januara 2025. nije nastavljen, jer je prvookrivljeni Dragoslav Joksimović bio odsutan.
Optužnica je podignuta još 2017, dve godine nakon hapšenja osumnjičenih za izvlačenje budžetskog novca i pranje para preko fantomskih firmi. Suđenje je trajalo gotovo šest godina, da bi sredinom 2023. bilo vraćeno na početak.
Zbog sporosti pravosuđa, postupak je u međuvremenu zastareo za četvoro optuženih, a jedan od njih je u međuvremenu preminuo.
Istraga je trajala dve godine, a prvo ročište, zakazano još 2017, odlagano je pet puta.
Studentski zahtevi koje podržavaju i advokati
Od početka blokade fakulteta, krajem prošle godine, studenti širom Srbije usaglasili su se oko ključnih zahteva koje su izneli nadležnima. Ove zahteve podržali su i mnogi građani, profesori, nastavnici, kao i advokati.
Među najvažnijima je objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu. Takođe, zahtevaju odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata i mladih koji su učestvovali u protestima povodom urušavanja nadstrešnice na stanici. Insistiraju i na podnošenju krivičnih prijava protiv napadača na studente i profesore, kao i na njihovom procesuiranju. Uz to, traže povećanje budžetskih izdvajanja za materijalne troškove državnih visokoškolskih ustanova za 20 odsto.
Iako su predstavnici vlasti u više navrata tvrdili da su svi zahtevi ispunjeni i da je sva dokumentacija o rekonstrukciji železničke stanice objavljena, stručnjaci su demantovali te navode, ističući da brojni dokumenti i dalje nedostaju.
Nakon objavljivanja dodatne dokumentacije prošle nedelje, inženjer geologije Zoran Đajić, koji je učestvovao u rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, izjavio je da građevinski dnevnici iz 2023. godine sadrže nelogičnosti. Prema njegovim navodima, u tim dokumentima kao izvođač radova ispred firme „Starting” potpisana je osoba koja u tom periodu nije bila angažovana u kompaniji.
