Od svih evropskih zemalja, danas je jedino u Belorusiji, Rusiji, Turskoj i na Kosovu gore biti novinar nego u Srbiji. Prema ocenama Reportera bez granica, medijske slobode u našoj zemlji su na istorijskom minimumu u poslednjih skoro četvrt veka, ali to je iz nekog razloga savetnik ministra informisanja Miloš Garić odlučio da ignoriše kada je ovih dana za medije izjavio da je Srbija „oaza medijskih sloboda” u Evropi. Uporedio nas je sa Nemačkom i Velikom Britanijom gde je, kako netačno sugeriše, zabranjeno kritikovati državnu politiku na društvenim mrežama. On je, inače, u poslednje dve godine više od 80 sati proveo po studijima prorežimskih televizija kao tzv. analitičar.

Konačni „odlazak“ države iz medija, pre svega kroz privatizaciju Politike i pronalaženje „novog modela poslovanja“ Tanjuga, nezavisnost REM-a od uticaja politike i veća „moć“ Saveta za štampu - samo su neke od stvari koje predviđa nova medijska strategija usvojena 30. januara i konačno objavljena pre dva dana. I dok je deo medijske zajednice koji je učestvovao u radnoj grupi uglavnom zadovoljan ovim dokumentom, ima i onih koji, poput novinara Vukašina Obradovića, smatraju da je medijska strategija samo spisak lepih želja koji ništa neće promeniti.

Tekst o medijskom praćenju slučaja Monike Karimanović, nedeljnik Vreme je ovog četvrtka ilustrovao fotografijama naslovnih stranica nekoliko tabloida koje prikazuju maloletnu devojčicu i jezive detalje iz navodne izjave njenog otmičara policiji. Ministarstvo informisanja smatra da je prenošenjem tih naslovnica Vreme prekršilo zakon zbog čega će podneti prekršajnu prijavu protiv ovog nedeljnika. Pomoćnica glavnog urednika Jovana Gligorijević kaže za Raskrikavanje da ne smatra da to podleže pravnoj odgovornosti.