Od momenta nestanke dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, 26. marta, u trku za klikovima, pregledima i pažnjom krenuli su i tabloidni mediji, samoproklamovani detektivi i eksperti na mrežama. Dok je porodica devojčice živela u agoniji, objavljivane su potencijalno osetljive informacije iz istrage, a kada njih nije bilo, pojedini mediji prazninu su popunjavali potpunim izmišljotinama. I bez obzira što je deset dana nakon nestanka zvanično saopšteno šta se dogodilo, spekulacije su nastavljene. Pažnja javnosti je, očekivano, i dalje usmerena ka ovom slučaju, a u nastavku teksta čitaćete o onima koji su u prethodnih deset dana tu pažnju višestruko zloupotrebili – i to tako što su od ove strašne tragedije napravili spektakl.

U skladu sa sve glasnijom podrškom koju državni funkcioneri daju projektu „Jadar”, sve je više i pozitivnih tekstova o tome i u srpskim medijima. Nedavno su tri novine istog dana objavile tekstove u kojima forsiraju rudarstvo i projekat „Jadar“ koji se odnosi na iskopavanje litijuma u Zapadnoj Srbiji. Tako su Večernje novosti objavile intervju sa zastupnicom Rio Tinta u Srbji, dok Alo i Informer uveravaju čitaoce da rudarstvo nije isto kao pre, da rudnik neće naškoditi životnoj sredini i da će biti ekonomski isplativ. Raskrikavanje je ova tri medija, ali i kompaniju Rio Tinto pitalo da li su ovi tekstovi dogovoreni, odnosno promotivni tekstovi, ali nam niko od njih nije odgovorio.

Tokom prošle godine, izdavači šest novina - Informera, Alo-a, Srpskog telegrafa, Kurira, Večernjih novosti i Politike - dobili su ugovore vredne više od 1,3 miliona evra na tenderima za oglašavanje i lokalnim medijskim konkursima. Istovremeno, reč je o medijima koji su samo na naslovnim stranama 2023. objavili najmanje 1.154 manipulativna naslova.

Pojedini prorežimski portali su u razmaku od samo nekoliko minuta, objavili identične tekstove u kojima je priložena fotografija navodno prazne sale pred početak Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na kojoj se pre dva dana govorilo o proteklim izborima u Srbiji. Ono što se ne vidi na ovom obmanjujućem skrinšotu jeste širok ugao sale na kome se vidi da su ljudi raspoređeni na svim krajevima sale, kao i da su učesnici ležerniji pošto sednica još uvek nije počela – ljudi uglavnom stoje i razgovaraju jedni sa drugima. Takođe, kada se pogleda nekoliko prenosa prošlogodišnjih zasedanja može se zaključiti da je sala maltene uvek jednako popunjena, slično kao pre dana. Iz Saveta Evrope za Raskrikavanje potvrđuju da je ova Parlamentarna skupština Saveta Evrope održana u uobičajenim okolnostima za jedno plenarno zasedanje.

Štrajk nezadovoljnih radnika Pošte bila je jedna od praćenijih tema u medijima proteklih nedelja. Prorežimski su na razne načine pokušavali da ovaj štrajk diskredituju, pa i optužbama da i opozicija stoji iza njega. Jedan od najglasnijih u borbi za svoja prava bio je poštar Stefan Mitrović, koji je u više navrata govorio za medije o ovom štrajku, zbog čega se našao na meti tabloida, koji su ga između ostalog optuživali da je vlasnik jedne kurirske službe ili da radi za opoziciju. Poslednji u nizu napada jeste onaj da Mitrović vozi „mašinu od 18 hiljada evra“, te da se isplati biti „politički štrajkač“. On za Raskrikavanje kaže da je cena automobila koji vozi bila upola manja i da ga i dalje otplaćuje na rate.

Srbiju ponovo očekuju vanredni parlamentarni izbori 17. decembra, a u trku se, osim političara, uključuju i mediji koje već preplavljuju tekstovi o političarima opozicije kao alkoholičarima, lopovima, licemerima i večitim studentima. Tako je i portal Srbija Danas objavio tekst „Dosije Đilas“ gde lidera Stranke slobode i pravde nazivaju nemoralnim i bahatim, Kurir piše da „Đilasu treba verovati samo kad uzima“, a Informer celu opozicionu koaliciju okupljenu oko Stranke slobode i pravde zove „alkos koalicijom“. Sa druge strane, o Vučiću, očekivano, samo najlepše.

Ni ovaj 11. jul, godišnjica genocida u Srebrenici, nije prošao bez upinjanja dela javnosti u Srbiji da ga negira i relativizuje. Prorežimski tabloidi su pokušavali da „dokažu“ da se tu ne radi o genocidu već eventualno o „zločinu“ pa čak i „mitu“. U relativizaciji su se istakli i RTS i Politika - javni servis je genocid u kome su srpske snage pobile više od 8.000 Bošnjaka nazvao „srebreničkim dešavanjima“, a Politika je vest o obeležavanju bošnjačkog „stradanja“ iskoristila da podseti kako je u Potočarima umalo stradao i Aleksandar Vučić. „Jedva je izvukao živu glavu“, piše Politika podsećajući na to kada su Vučića 2015. pogodili kamenom i polomili mu naočare. „Na njegovu spremnost da se pokloni srebreničkim žrtvama odgovoreno je pokušajem njegovog ubistva“.

Posle više od mesec dana i šest održanih protesta „Protiv nasilja”, prorežimski mediji juče su kao ekskluzivno otkriće objavili da proteste organizuje opozicija, pokušavajući manipulativno da dokažu time da protesti nisu legitimni jer su „politički” a ne „građanski”. Ova informacija, međutim, nije nova niti je ikad bila tajna - deo opozicije je odmah nakon dva masovna ubistva početkom maja pozvao građane da izađu na proteste, saopštivši zahteve i rute kretanja, što se nastavilo i tokom narednih nedelja.

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, gotovo da nije bilo godine bez protesta. Oni postaju sve masovniji od rušenja u Savamali 2016. godine, a nakon njih su se desili i „Protesti protiv diktature“, „1 od 5 miliona“, potom demonstracije protiv kovid mera 2020. kada je policija tukla građane, a onda i okupljanja ekoloških aktivista protiv Rio Tinta koji su blokirali i saobraćajnice. Ovih nedelja smo u novom, po nekim procenama i najmasovnijem talasu protesta dosad, „Protiv nasilja“. Raskrikavanje više od pet godina prati kako mediji izveštavaju o svim ovim događajima pa smo izdvojili osam najčešćih medijskih manipulacija koje treba imati na umu.