Govor predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića u Potočarima, na komemoraciji povodom 29 godina od genocida u Srebrenici izazvao je oštre reakcije u domaćim medijima. Bećirović je kritikovao vlasti Srbije i Republike Srpske, tvrdeći da postoje određene sličnosti sa režimom iz 1992. godine i politikom koju vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj vode danas, te da se Bosna i Hercegovina mora zaštititi. Alo i Informer su ovaj Bećirovićev govor okarakterisali kao „huškanje na rat”, i „poziv u lov na Srbe”. Međutim, Bećirović nije čak ni spomenuo „Srbe” ili „srpski narod”. Šta više, napomenuo je uvažavaju Srbiju i njene građane, i da žele mir i ravnopravnost, ali tvrdi da to „ugrožava velikodržavna politika u Beogradu”.

Tabloid Informer je u današnjem štampanom izdanju objavio da je Olena Zelenska, supruga ukrajinskog predsednika, pazarila „besan” automobil marke Bugati u vrednosti od 4,5 miliona evra. Ovu tvrdnju Informer je preuzeo sa nedavno osnovanog francuskog sajta Verite Cache France koji je proruski orijentisan i nije poznato ko stoji iza njega. Kao „dokazi” ove kupovine iskorišćeni su video svedočenje navodno zaposlenog u Bugatiju i račun te kupovine. Međutim, pomenuti video po svemu sudeći kreirala je veštačka inteligencija, a osporena je i autentičnost računa.

Od momenta nestanke dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, 26. marta, u trku za klikovima, pregledima i pažnjom krenuli su i tabloidni mediji, samoproklamovani detektivi i eksperti na mrežama. Dok je porodica devojčice živela u agoniji, objavljivane su potencijalno osetljive informacije iz istrage, a kada njih nije bilo, pojedini mediji prazninu su popunjavali potpunim izmišljotinama. I bez obzira što je deset dana nakon nestanka zvanično saopšteno šta se dogodilo, spekulacije su nastavljene. Pažnja javnosti je, očekivano, i dalje usmerena ka ovom slučaju, a u nastavku teksta čitaćete o onima koji su u prethodnih deset dana tu pažnju višestruko zloupotrebili – i to tako što su od ove strašne tragedije napravili spektakl.

U skladu sa sve glasnijom podrškom koju državni funkcioneri daju projektu „Jadar”, sve je više i pozitivnih tekstova o tome i u srpskim medijima. Nedavno su tri novine istog dana objavile tekstove u kojima forsiraju rudarstvo i projekat „Jadar“ koji se odnosi na iskopavanje litijuma u Zapadnoj Srbiji. Tako su Večernje novosti objavile intervju sa zastupnicom Rio Tinta u Srbji, dok Alo i Informer uveravaju čitaoce da rudarstvo nije isto kao pre, da rudnik neće naškoditi životnoj sredini i da će biti ekonomski isplativ. Raskrikavanje je ova tri medija, ali i kompaniju Rio Tinto pitalo da li su ovi tekstovi dogovoreni, odnosno promotivni tekstovi, ali nam niko od njih nije odgovorio.

Tokom prošle godine, izdavači šest novina - Informera, Alo-a, Srpskog telegrafa, Kurira, Večernjih novosti i Politike - dobili su ugovore vredne više od 1,3 miliona evra na tenderima za oglašavanje i lokalnim medijskim konkursima. Istovremeno, reč je o medijima koji su samo na naslovnim stranama 2023. objavili najmanje 1.154 manipulativna naslova.

Pojedini prorežimski portali su u razmaku od samo nekoliko minuta, objavili identične tekstove u kojima je priložena fotografija navodno prazne sale pred početak Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na kojoj se pre dva dana govorilo o proteklim izborima u Srbiji. Ono što se ne vidi na ovom obmanjujućem skrinšotu jeste širok ugao sale na kome se vidi da su ljudi raspoređeni na svim krajevima sale, kao i da su učesnici ležerniji pošto sednica još uvek nije počela – ljudi uglavnom stoje i razgovaraju jedni sa drugima. Takođe, kada se pogleda nekoliko prenosa prošlogodišnjih zasedanja može se zaključiti da je sala maltene uvek jednako popunjena, slično kao pre dana. Iz Saveta Evrope za Raskrikavanje potvrđuju da je ova Parlamentarna skupština Saveta Evrope održana u uobičajenim okolnostima za jedno plenarno zasedanje.

Štrajk nezadovoljnih radnika Pošte bila je jedna od praćenijih tema u medijima proteklih nedelja. Prorežimski su na razne načine pokušavali da ovaj štrajk diskredituju, pa i optužbama da i opozicija stoji iza njega. Jedan od najglasnijih u borbi za svoja prava bio je poštar Stefan Mitrović, koji je u više navrata govorio za medije o ovom štrajku, zbog čega se našao na meti tabloida, koji su ga između ostalog optuživali da je vlasnik jedne kurirske službe ili da radi za opoziciju. Poslednji u nizu napada jeste onaj da Mitrović vozi „mašinu od 18 hiljada evra“, te da se isplati biti „politički štrajkač“. On za Raskrikavanje kaže da je cena automobila koji vozi bila upola manja i da ga i dalje otplaćuje na rate.

Srbiju ponovo očekuju vanredni parlamentarni izbori 17. decembra, a u trku se, osim političara, uključuju i mediji koje već preplavljuju tekstovi o političarima opozicije kao alkoholičarima, lopovima, licemerima i večitim studentima. Tako je i portal Srbija Danas objavio tekst „Dosije Đilas“ gde lidera Stranke slobode i pravde nazivaju nemoralnim i bahatim, Kurir piše da „Đilasu treba verovati samo kad uzima“, a Informer celu opozicionu koaliciju okupljenu oko Stranke slobode i pravde zove „alkos koalicijom“. Sa druge strane, o Vučiću, očekivano, samo najlepše.

Ni ovaj 11. jul, godišnjica genocida u Srebrenici, nije prošao bez upinjanja dela javnosti u Srbiji da ga negira i relativizuje. Prorežimski tabloidi su pokušavali da „dokažu“ da se tu ne radi o genocidu već eventualno o „zločinu“ pa čak i „mitu“. U relativizaciji su se istakli i RTS i Politika - javni servis je genocid u kome su srpske snage pobile više od 8.000 Bošnjaka nazvao „srebreničkim dešavanjima“, a Politika je vest o obeležavanju bošnjačkog „stradanja“ iskoristila da podseti kako je u Potočarima umalo stradao i Aleksandar Vučić. „Jedva je izvukao živu glavu“, piše Politika podsećajući na to kada su Vučića 2015. pogodili kamenom i polomili mu naočare. „Na njegovu spremnost da se pokloni srebreničkim žrtvama odgovoreno je pokušajem njegovog ubistva“.