U Višem sudu u Beogradu danas je nastavljen proces koji je protiv BIRN-a pokrenuo gradonačelnik Aleksandar Šapić za povredu časti i ugleda. Povod je novinarsko otkriće da je kupio vilu od skoro 400 kvadrata u Trstu, a koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. Šapić je na sudu rekao da je Agenciji dostavio kupoprodajni ugovor, ali da se nije „bavio popunjavanjem obrazaca i detaljima" već da je to radila njegova sekretarica. U sudnici je u nekoliko navrata dobacivao novinarima BIRN-a, tražio od njih da otkriju izvor i rekao da je ova tužba pokušaj da se osujete „buduće laži" o njemu.

Izdavač provladinog tabloida Kurir tužio je KRIK i izdavače još šest medija zbog nelojalne konkurencije i narušavanja ugleda. Tužbu su podneli zbog analize Raskrikavanja kojom smo utvrdili da je na naslovnim stranama Kurira 2022. godine bilo najmanje 122 neutemeljene, pristrasne ili manipulativne vesti. Kurir tvrdi da smo tom analizom narušili njihov poslovni ugled, zbog čega traže isplatu od 11 miliona dinara. Urednica Raskrikavanja Vesna Radojević smatra da analize o lažnim vestima nisu narušavanje konkurencije, već ozbiljan novinarski posao koji ukazuje na goruće probleme u srpskim medijima - česte manipulacije i obračune sa političkim neistomišljenicima.

Kablovski operatori ipak neće biti u obavezi da emituju kanale sa nacionalnom frekvencijom uz naknadu koju odredi REM, niti će imati obavezu da ih na rasporedu kanala stave na prvih pet mesta, potvrdio je za Raskrikavanje Rade Veljanovski, član radne grupe koja je radila na nacrtima medijskih zakona. Ovu, ali i nekoliko drugih spornih odredbi vlast je u proteklih nekoliko nedelja unosila u nacrte maltene kao faktor iznenađenja, pa su brojni medijski stručnjaci vodili pravu borbu da ih izbace. Ipak, jedna borba nije dobijena - državni Telekom moći će da osniva i bude vlasnik medija.

Bezmalo je prošla decenija otkako se država zakonom obavezala da će izaći iz vlasništva nad medijima u Srbiji. To se formalno i dogodilo, pa su brojni lokalni i beogradski mediji privatizovani. Ipak, vlast je našla načina da „kontroliše“ deo medija i to preko državnog Telekoma koji je prethodnih godina pokretao svoje i podržavao druge medije. Međutim, uskoro će biti usvojen novi Zakon o javnom informisanju u kome država pokušava da „progura“ član koji ovu situaciju praktično legalizuje, državnim firmama poput Telekoma biće omogućeno da osnivaju medije.

Novi izveštaj Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za prošlu godinu posebno se osvrnuo i na stanje u medijima. Najveće probleme vide u pretnjama i napadima na novinare kao i „ogromnoj ulozi države u prezasićenom medijskom sektoru” što kako pišu, dodatno podriva medijske slobode. U dokumentu je ocenjeno da tabloidi i dalje šire dezinformacije, podsećajuči i na analizu naslovnih strana koju je Raskrikavanje objavilo prošle godine. U delu izveštaja o napadima, spominje se kampanja koju su provladini tabloidi danima vodili protiv KRIK-a, optužujući novinare da su sarađivali sa grupom Veljka Belivuka, kojoj se sudi za brutalna ubistva, otmice, prodaju droge, nezakonito držanje oružja.

Na poslednjoj održanoj sednici Komisije za žalbe, Saveta za štampu, njenih deset članova diskutovalo je o čak 26 podnetih žalbi. Dok su za deset minuta jednoglasno odlučili da su Kurir, Alo, Večernje novosti i Glas Zapadne Srbije prekršili pojedine odredbe Kodeksa novinara Srbije, članovi Komisije su skoro sat i po raspravljali o žalbama koje je podneo šef UNESCO katedre za bioetiku - ogranka u Srbiji, Vojin Rakić, zbog navodnih neistina koje su u njemu proteklih meseci objavljivali mediji bliski vlasti.

Na poslednjoj sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu jedanaest članova ovog tela odlučivalo je o pet žalbi - doneli su dve jednoglasne odluke o kršenjima Kodeksa novinara i to za Informer i portal infocentrala. U dva slučaja - žalbi Kurira na portal N1 i Zaštitnika građana na portal nova.rs mišljenja članova Komisije su i nakon diskusije ostala podeljena.

„Opšti juriš na predsednika Srbije - KRIVAC SVIMA ZA SVE!” - poruka je koja se u četvrtak pojavila na naslovnoj strani Srpskog telegrafa, dok na prvim stranama, ovaj prorežimski tabloid navodi 12 oblasti u kojima „šta god Vučić uradio ili ne uradio, rekao ili prećutao, nemoguće je da ne dobije packe od dežurnih kritičara”. Međutim, pored preuveličanog predstavljanja Vučića kao „mete” svih kritičara - od vakcine za Covid-19, preko sportskih rezultata, do džempera koji nosi, Srpski telegraf je u tekstu izneo i nekoliko netačnih tvrdnji koje je Raskrikavanje analiziralo.

Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu nisu mogli da se usaglase na sinoćnoj sednici da li je čačanski portal Ozon press prekršio Kodeks time što je na svom sajtu odobravao uvredljive komentare čitalaca ispod teksta o predsedniku Pokreta 3 plus, Vladici Gavriloviću. Takođe su odlučili da isti portal nije prekršio Kodeks novinara zbog komentara čitalaca na račun potpredsednice tog pokreta, Daliborke Nestorović.