raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Manipulisanje činjenicama
  Greška
Izvorni članak je objavljen 27.11.2023. (RTS)
U EU stotine hiljada ljudi umire od zagađenog vazduha, a u Srbiji?
27.11.2023.    Marija Vučić    Foto: Unsplash/ Alexei Scutari
Da li vam je, kao čitaocu vesti, važno što je za godinu dana od zagađenog vazduha u Srbiji umrlo najmanje oko 16.000 ljudi, prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine? Da li vam je važna informacija da je naša zemlja u samom evropskom vrhu po zagađenosti i stopi smrtnosti? Ove informacije su se našle i u najnovijem izveštaju ove agencije o štetnosti zagađenja po zdravlje, ali ne i u tekstu RTS-a koji nalaze agencije prenosi samo delimično - tekst je fokusiran na stanje vazduha u EU, a katastrofalna situacija u Srbiji se ne spominje.
U petak 24. novembra se na sajtu javnog servisa našao tekst „Od zagađenog vazduha u EU umrlo više od pola miliona ljudi u 2021“.

Tekst, gde su kao izvori navedeni „RTS i Gardijan“, bavi se isključivo situacijom sa zagađenjem u EU, bez spominjanja Srbije. Ovo je pojedinim čitaocima bilo problematično, budući da svi i ove sezone osećamo koliko nam je zagađen vazduh, posebno u urbanim sredinama.


Šta se navodi u izveštaju?

Izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine bavi se uticajem zagađenja na zdravlje u zemljama Evrope, ne isključivo zemljama EU. Pokazuje statistiku o broju smrti tokom 2021. godine koje se mogu dovesti u vezu sa izloženošću PM 2,5 česticama, azot-dioksidu i ozonu, ali i uticaj koji ovi ključni zagađivači imaju na hronične bolesnike (posebno one koji boluju od respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja).

Priča o situaciji u Evropskoj Uniji je sumorna - oko 300.000 ljudi je umrlo tokom 2021. zbog prekomerne izloženosti česticama PM 2.5 i azot-dioksidu u vazduhu.

Ipak, priča o regionu jugoistočne Evope je mnogo sumornija, uključujući i situaciju u našoj zemlji.
   eea.europa.eu

Kako se vidi na mapi o mortalitetu usled izloženosti PM 2,5 česticama, zemlje Balkana su najtamnije boje. Evropska agencija računa mortalitet između ostalog proračunavanjem tzv. izgubljenih godina života - parametar koji pokazuje koliko dodatnih godina bi ljudi u populaciji statistički živeli, da nisu umrli pre nego što su dostigli očekivani životni vek. Na 100.000 stanovnika, Srbija je treća u Evropi po izgubljenim godinama života usled izloženosti ovim česticama - iza Makedonije i Bosne i Hercegovine.

„Za PM 2,5, najveći apsolutni broj smrtnih slučajeva u 2021. godini dogodio se u Poljskoj, Italiji i Nemačkoj. Kada se posmatra broj izgubljenih godina života na 100.000 stanovnika, najveći relativni brojevi primećeni su u jugoistočnoj Evropi. Najveće koncentracije PM 2,5 takođe su primećeni u istom regionu - Severnoj Makedoniji, BiH, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu“, piše u izveštaju. Navodi se da su najmanji uticaji ovih čestica zabeleženi na severu i severozapadu Evrope - Islandu, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Estoniji.

Slično je i sa mortalitetom usled izloženosti drugom ključnom zagađivaču, azot-dioksidu, gde je Srbija takođe treća u Evropi, iza Bugarske i Rumunije.

Evropska agencija za okolinu navodi da se smrt čak 14.800 ljudi u Srbiji tokom 2021. može dovesti u vezu sa izloženošću PM 2,5 česticama.

Izlaganje azot-dioksidu, smatra agencija, odnela je 1.600 života u Srbiji.

PM čestice (PM 2.5 i PM 10) smatraju se, kako stoji na sajtu domaće Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), jednim od najčešćih zagađivača vazduha, naročito u gradovima, a Evropska agencija ih smatra najopasnijima od ostalih zagađivača. One potiču ponajviše od saobraćaja i ložišta (pojedinačnih domaćinstava, ali škola, bolnica i drugih objekata koji se greju na kotlarnice). Mogu poteći i sa deponija, gradilišt i industrijskih postrojenja (termoelektrane, cementare itd).

Kako je u nedavnom intervjuu za CINS objasnio profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević, PM čestica se može sastojati od više elemenata, poput sumpora, arsena, olova, a koncentracija teških metala u PM čestici je veća u blizini industrijskih postrojenja. To se, kako navodi, odnosi i na Beograd u čijoj se blizini nalaze termoelektrana Nikola Tesla i Kostolac.

Beograd je, inače, često u samom vrhu najzagađenijih gradova na svetu pojedinim danima tokom jeseni i zime, ispred multimilionskih gradova poput Bombaja u Indiji.

Inače, informacija o „više od pola miliona smrti“ koju prenosi i RTS u naslovu, potekla je od britanskog Gardijana, i preko Tanjuga došla i do drugih medija. Ipak, kako pokazuje i izveštaj, reč je pogrešnog interpretaciji podataka od strane Gardijana - broj umrlih je manji.

Tačan broj smrti usled zagađenja PM česticama (oko 250.000) prenela je u tekstu hrvatska agencija HINA, a odatle je tekst preuzeo domaći FoNet i mediji poput lista Danas. Ipak, ni oni se nisu udubljivali u sam izveštaj u kome bi videli i brojke o Srbiji.
  Manipulisanje činjenicama
Srbija Danas hvali vlast zbog EU integracija, a za deset godina zatvorena dva poglavlja
U nameri da da svoj doprinos izbornoj kampanji, prorežimski portal Srbija Danas odabrao je da nahva...
  Klikbejt
Nije istina da od sledeće godine nećemo moći slobodno u EU: Šta je ETIAS i zašto se uvodi
Ovih dana su pojedini portali objavili da „od sledeće godine Srbi neće moći više slobodno u Ev...
  Manipulisanje činjenicama
Voditeljka Jelena Obućina pretila Vučiću u uvodu Dnevnika? Laž.
„Vučiću ili priznaj Kosovo ili ćeš biti pokopan - tajkunski mediji ponovo prete predsedniku Sr...
Zagađenje
EU
Srbija
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011/420-43-04
Raskrikavanje na društvenim mrežama: