Vest
Šta su Haradinaj i Rama (do)govorili u Peći?
28.11.2018. Marija Vučić Foto: N1 printscreen
Pet od osam nacionalnih dnevnih listova juče je imalo gotovo identične naslovne strane - sliku Edija Rame i Ramuša Haradinaja kako drže ruke preko dvoglavog orla na albanskoj zastavi, uz konstataciju da je počelo stvaranje Velike Albanije. Sastanak čelnika albanske i kosovske vlade u Peći, na kome je potpisano nekoliko sporazuma o saradnji, podstakao je tabloide da, sve vreme nazivajući Albance „Šiptarima“ a ovu sliku „zlokobnom“, zapaljivo izveste o ionako osetljivoj temi.
Mediji bez mnogo detalja i pojašnjenja navode da su se Edi Rama i Ramuš Haradinaj na sastanku dogovorili da se od početka sledeće godine „ukine granica“ između Kosova i Metohije čime su „ozvaničili pakt Prištine i Tirane da formiraju Veliku Albaniju“. Alo tvrdi da je ova „fantomska tvorevina“ dobila time i „prve institucije“, dok Informer čitav događaj karakteriše kao „strašnu provokaciju“ i „zlo“.
Iako se u njihovom dogovoru nigde ne spominje „Velika Albanija“, niti je zvanično dogovoreno formiranje zajedničke države kako se može zaključiti iz tabloida, reči Edija Rame i Ramuša Haradinaja tokom i nakon sastanka zaista impliciraju da ideja o nekoj vrsti ujedinjenja Albanaca postoji i da ovi dogovori jesu prvi korak.
Naime, navedeno je da su potpisani sporazumi „prvi korak ka ujedinjenju tržišta, ali ne samo to“, a najavljena je i izrada dokumenta o ujedinjenju Albanaca, bez ikakvih daljih detalja o tome. Istovremeno ističu da Albanija priznaje suverenitet Kosova i da žele da budu integrisani u EU „kao dve države koje imaju zajedničke pretke“. Šta je tačno dogovoreno na sastanku?
Potpisano je devet protokola i sporazuma: o ukidanju rominga, o uspostavljanju zajedničkih carinskih procedura na graničnom prelazu Morina - Vermica, o saradnji u vezi sa javnim dugom, stranim investicijama i odnosima sa međunarodnim finansijskim institucijama, memorandum o industrijskoj svojini. Dogovoreno je i međusobno priznavanje i unifikacija određenih sertifikata iz oblasti veterine, potpisan je i sporazum o saradnji omladine, o uspostavljanju bilateralne trgovinske komore, o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola i o saradnji na polju zdravstva.
Mimo toga, predsednici vlada su u svojim govorima istakli i da će se od prvog januara krenuti sa „carinskim ujedinjenjem“, koje je najviše uzburkalo domaću javnost. Sporazum o carinskom ujedinjenju Kosova i Albanije je, inače, kako su tada preneli mediji, kosovska skupština usvojila u junu.
Rama je u svom govoru naveo da će od 1. januara Kosovo dobiti sopstveni tranzitni prelaz u luci Drač, „dok će drugi koraci ka carinskom ujedinjenju biti preduzeti tokom prve polovine godine“.
„Svako ko to vidi kao pretnju, bilo Beograd bilo Brisel, dobrodošao je da nas poseti i sedne s nama za sto kako bismo mu objasnili da to nije pretnja, već poziv svima da prate primer ovakve saradnje, a naročito Srbija“, rekao je Rama.
Ipak, na pitanje Raskrikavanja o tome koji su to konkretno drugi koraci i da li oni vode ukidanju granica kako o tome pišu domaći mediji, iz kabineta albanskog premijera nisu odgovorili.
Ni u svom govoru Rama nije detaljnije objasnio ove svoje reči, ali je na jednom mestu, govoreći o zajedničkom graničnom prelazu, rekao da će u narednom periodu biti objedinjeni podaci kosovskih i albanskih granica „kako bi se ubrzale granične i carinske kontrole na granici između Kosova i Albanije“.
Podaci o svima koj ulaze i izlaze iz ovih zemalja biće deo zajedničke baze u okviru koje „mi funkcionišemo kao dve države bez granice“. Sve to, prema Raminim rečima, između ostalog treba da dovede do olakšane trgovinske razmene. U sklopu carinskih olakšica, Rama je pojasnio i da će biti eliminisani neki od 42 sertifikata i dokumenata iz oblasti trgovinske razmene koji se odnose na zdravlje životinja i poljoprivredne proizvode, a policija i carinici obeju zemalja će zajednički sarađivati na granicama i carinskim punktovima, kaže Rama.
Pod obrazloženjem da je ovo primer saradnje i za sve ostale zemlje, Kosovo i Albanija priznaće jedni drugima i vozačke dozvole.
„Ko god putuje iz Kosova u Albaniju, biće dovoljno da ima kosovska dokumenta da bi ušao i normalno sprovodio ekonomske i trgovinske aktivnosti u Albaniji i obrnuto. Vozačke dozvole između Kosova i Albanije su vozačke dozvole između Albanaca sa obe strane granice“, rekao je Rama.
Isto važi i za ostala dokumenta, rekao je albanski premijer, koja će biti međusobno priznata u narednih šest meseci.
„Dokument izdat u Albaniji treba da se smatra dokumentom izdatim na Kosovu i obrnuto. I za kosovsko-albanske ili albanske preduzetnike biće dovoljno da idu na jedna vrata umesto na dvoja. Mi nismo Albanci i Srbi, mi smo Albanci i Albanci“, rekao je Rama, ali Raskrikavanju iz njegovog kabineta nisu odgovorili ni na pitanja o ovim olakšicama.Ujedinjenje nacije
Govori Ramuša Haradinaja, a naročito Edija Rame, tokom sastanka i na konferenciji za novinare, obiluju nedorečenostima i dvosmislenostima.
Dok sa jedne strane albanski premijer govori o tome kako priznaje suverenitet i integritet Kosova kao nezavisne države čije postojanje je ključ konačne i dugoročne stabilizacije i povezanosti regiona, kako su dve zemlje jedna drugoj partneri jer su prirodno naklonjenje jedna drugoj, istovremeno navodi i da „svaki pravi Albanac u svom srcu čezne za ujedinjenjem“, a najavljuje i izradu analitičkog i strateškog „Albanija, Kosovo i put ka ujedinjenju Albanaca do 2025“.
O kakvom se ujedinjenju radi, odnosno da li ono podrazumeva plan teritorijalnog ujedinjenja, iz kabineta premijera je i ovde izostao odgovor, a Rama ističe da je reč o dokumentu koji će se baviti demografijom, ekonomskim razvojem, socijalnim i političkim aspektima. Na koferenciji za novinare je rekao da je cilj napraviti stratešku viziju za Albaniju, Kosovo i Albance u 2025, 2030, 2035, 2050. godini.
„Naravno, znam što će odmah reći u Beogradu, ili bilo gde drugde, ali imam na umu ujedinjenje Albanaca kao nužnosti na putu ka EU. Europska unija mora da završi sa dvostrukim pristupom - jedno lice za Albaniju, drugo za Kosovo“, istakao je on bez daljeg preciziranja i konkretizovanja ove ideje.
Rama se kroz govor više puta prebacuje sa priče o ujedinjenju na priču o postojanju dve države koje sarađuju pa tako pred kraj govora navodi i da je „naše lice crveno i crno i spremni smo da se suočimo sa svim crvenim i crnim izazovima da bismo ojačali ekonomiju i osigurali budućnost naše nacije u dve države“.
„Dve države koje hoćemo da integrišemo u EU, dve države koje se vode principima međunarodnog prava i poštuju volju svojih predaka“, rekao je Rama.
Na konferenciji za novinare nakon sastanka, Ramuš Haradinaj je rekao da su Kosovo i Albanija na pravom putu ujedinjenja ekonomskog tržišta „ali ne samo to“. Nije objasnio šta znači „ne samo to“, a prema transkriptu sa konferencije, ni prisutni novinari nisu tražili dodatna pojašnjenja ni od premijera Kosova ni Albanije.
