raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Manipulisanje činjenicama
  Neutemeljeno
Izvorni članak je objavljen 01.12.2022. (Srpski telegraf)
Srpski telegraf opet „otkriva” dokumenta dostupna u dva klika na internetu
02.12.2022.    Milica Ljubičić    Foto: Raskrikavanje
„Evo zašto nema nafte i gasa“, piše Srpski telegraf, pozivajući se na „tajna dokumenta“, koja navodno otkrivaju da je energetsku krizu uzrokovao Zapad 2020. godine i da ona nema veze sa ratom u Ukrajini. „Tajna dokumenta“ o kojima tabloid piše su, u stvari, javno dostupna pisma Lerija Finka, direktora američke investitorske kompanije „Blekrok“, u kojima Fink najavljuje prekid ulaganja u proizvodnju „prljavih“ energenata poput uglja. Te najave je u kolumnama na svom sajtu tumačio i komentarisao američki analitičar i teoretičar zavera, Vilijam Engdal, a njegove spekulacije i zaključke - da energetska kriza nema veze s ratom već sa planovima „Blekroka“ - Srpski telegraf prenosi kao činjenicu i ubeđuje čitaoce da je „otkriven uzrok energetske krize“.
Srpski telegraf je u jučerašnjem štampanom izdanju objavio da je „otkriven uzrok energetske krize“ i to u „tajnom dokumentu“ koji je „bacio planetu na kolena“.

Tablod naziva „otkrićem“ spekulacije analitičara i teoretičara zavera Frederika Vilijama Engdala koji je u svom tekstu iz 15. novembra optužio direktora fonda „Blekrok“ (međunarodna korporacija za upravljanje imovinom) Lerija Finka za kreiranje „globalne energetske krize“.

„Uvreženu teoriju da je uzrok energetskih nedaća rat u Ukrajini uzdrmalo je saznanje o tajnom dokumentu koji dokazuje da se zapravo radi o pažljivo planiranoj strategiji Larija Finka, čelnika Blekroka, koji je kolegama s Volstrita i svetskim korporacijama u januaru 2020. poslao pismo naslovljeno sa „Temeljno preoblikovanje finansija“, u kom je najavio radikalni zaokret na polju finansija. Konkretno prekid investiranja u ugalj, gas, naftu u korist zelene agende, bez prostora za drugačije poslovanje“, navodi Srpski telegraf, citirajući Engdala.

Pomenuti tekstovi, na kojima Srpski telegraf bazira svoju „ekskluzivu“ tvrdeći da je reč o „tajnim dokumentima“, mogu se pronaći na internetu u par klikova.

Ovo, inače, nije prvi put da Srpski telegraf javno dostupne sadržaje objavljuje kao ekskluzivne. Pre nekoliko godina ovaj tabloid je objavio „ekskluzivna dokumenta o Kosovu“ zbog kojih je navodno ubijen Zoran Đinđić. Reč je, međutim, o Đinđićevim beleškama koje su kao deo njegove zaostavštine, odavno dostupne javnosti, o čemu je Raskrikavanje pisalo.

I portal Fejk njuz tragač je do sada zabeležio nekoliko sličnih slučajeva kada je Srpski telegraf javno dostupne informacije ili dokumenta proglasio „ekskluzivnim“, iako to nisu bile. Tokom 2018. godine, ovaj tabloid je objavio navodno „tajna dokumenta Vašingtona o raspadu Jugoslavije“, koja su javnosti dostupna od 1996. godine. Iste godine je objavio „ekskluzivu“ o grobu Draže Mihailovića koja je ustvari dostupna javnosti celu deceniju. Nedavno je „ekskluzivnim“ proglasio i pisma koja je Slobodan Milošević 1995. godine slao Ratku Mladiću i Aliji Izetbegoviću, iako je reč o pismima koja se punih 27 godina mogu naći na internetu, o čemu je takođe pisao Fejk njuz tragač.

Uzroci energetske krize


Vilijam Engdal, američki geopolitički analitičar čije tvrdnje često prelaze u nepotkrepljene teorije zavere, u autorskom tekstu krivi američki investicioni fond „Blekrok“ za globalnu energetsku krizu, navodeći bez naročitih dokaza da je ona pažljivo osmišljena još 2020. godine.

Kompleksni splet drugih ekonomskih okolnosti u poslednjih par godina - potresi na tržištu usled pandemije koronavirusa, rata u Ukrajini, velike suše u čitavom svetu i slično - Engdal u potpunosti ignoriše i energetsku krizu svodi na jedan jedini uzrok - najavu Blekroka da će u budućnosti ulagati u održive, zelene energente. Isto radi i Srpski telegraf prenoseći njegove reči, i senzacionalistički navodeći da je „otkriven uzrok energetske krize“.

Svoje mišljenje Engdal bazira na pismima direktora fonda Lerija Finka iz 2020, u kojima je Fink, između ostalog, najavio da će „Blekrok“ prestati da ulaže u kompanije koje više od 25 odsto profita ostvaruju proizvodnjom uglja i gde najavljuje zaokret ka održivim izvorima energije koji su, kako navodi, isplativiji i bolji za životnu sredinu. Zelenu agendu (čiji je cilj da odgovori na izazove ekoloških promena) prema kojoj se „Blekrok“ usmerava, Engdal naziva „distopijskom“.

Engdal, čije stavove Srpski telegraf prenosi kao otkriće, inače negira klimatske promene, globalno zagrevanje i povišene emisije ugljen-dioksida. Smatra da je reč o propagandi američkih kompanija koje žele samo da ostvare profit, pre svega porodica Rokfeler.

Šta stoji u pismu na koje se Engdal i Srpski telegraf pozivaju?


U pismu pod nazivom „Temeljno preoblikovanje finansija“, direktor „Blekroka“ Leri Fink je ukazao na opasnost od klimatskih promena, koje će, kako on smatra, uticati na prosperitet kompanija i od njih zahtevati da menjaju način poslovanja - od prljavih ka čistim izvorima energije. Ipak, ta tranzicija, po njegovom mišljenju, neće se dogoditi preko noći.

„Energetska tranzicija će trajati decenijama. Uprkos nedavnom brzom napretku, još uvek ne postoji tehnologija koja bi isplativo zamenila upotrebu ugljovodonika. Moramo imati na umu ekonomske, naučne, društvene i političke realnosti energetske tranzicije. Vlade i privatni sektor moraju da rade zajedno kako bi ostvarili tranziciju koja je i poštena i pravedna. Ne možemo za sobom ostaviti delove društva ili zemlje u razvoju, dok sledimo put ka svetu sa niskim sadržajem ugljenika“.

O izazovima klimatskih promena i nužnosti energetske tranzcije, Fink piše u nizu drugih pisama koji su upućeni javnosti, zaposlenima i partnerima, i mogu se naći na sajtu „Blekroka“.

U drugom pismu upućenom klijentima, takođe iz 2020, Fink je naveo da „Blekrok“ prekida investiranje u kompanije koje više od 25 odsto prihoda ostvaruju proizvodnjom uglja jer šteti životnoj sredini i postaje ekonomski neisplativ.

Ova investiciona kompanija je, inače, zaista jedna od najbogatijih najmoćnijih svetskih korporacija koja upravlja imovinom klijenata vrednom više milijardi dolara, kako je u januaru pisao Fajnenšl Tajms. „Blekrok“ je među najvećim akcionarima nekih od najpoznatijih kompanija u svetu, poput Epla, Amazona, Tesle ili Majkrosofta. Kako je nedavno pisao američki Insajder, trojica bivših zaposlenih Blekroka su danas članovi kabineta Džozefa Bajdena.

Međutim, da li se može reći da je „Blekrok” (jedini) odgovoran za energetsku krizu?


Kako piše Dejvid Fikling, analitičar Blumberga specijalizovan za energetiku - globalnu energetsku krizu su izazvali potresi na planu ekonomije, a ne klimatski aktivizam. On podseća da je globalna ekonomija, zahvaljujući pandemiji, od 2020. godine pretrpela najdublju recesiju od Drugog svetskog rata, da je veliki broj ljudi u energetskom sektoru ostao bez posla, da je došlo do krize u proizvodnji poluprovodnika i krizi automobilske industrije, poskupljenja brodskog transporta od Šangaja do Roterdama, dramatičan pad je doživeo i avionski saobraćaj, i slično.

Sličnog stava - da klimatske politike nisu krivci za energetsku krizu već ekonomija - je i Međunarodna agencija za energetiku. U oktobru prošle godine, Blumberg je preneo reči ekonomiste za energetiku ove agencije, Tima Golda, o tome da se „vladine klimatske politike i prelazak sa fosilnih goriva ne mogu kriviti za krizu koja pustoši Evropu i Aziju“.

„Porast cena prirodnog gasa i nafte je više rezultat ekonomskog oporavka od pandemije koji je naišao na niz poremećaja u snabdevanju, produžene zime u Evropi i uporne suše u Brazilu“, prenosi njegove reči Blumberg.

Na sve to, došao je i rat u Ukrajini. Kako saopštava ova međunarodna agencija, rat ima dalekosežne uticaje na globalni energetski sistem i narušava obrasce ponude i potražnje, dižući cenu energenata na štetu domaćinstava, industrija i privreda generalno.

Tvrdnju da klimatski aktivizam utiče na globalnu energetsku krizu u ogromnoj meri, iz Međunarodne agencije za energetiku nazivaju „mitom“.

„Kriviti čistu energiju i klimatske politike za današnju globalnu energetsku krizu, znači pomeriti fokus sa stvarnih krivaca - krize u snabdevanju gasom i Rusije“, navode iz ove agencije.

Potresi na tržištu gasa, kako navode u izveštaju iz oktobra, doveli su cene do novih maksimuma, poremetili trgovinske tokove i doveli do akutne nestašice goriva. Pre svega, uzrok je ruski prekid isporuke gasa Evropi kao odgovor na sankcije zbog invazije na Ukrajinu.

„Ovo je produbilo tržišne tenzije i neizvesnost uoči predstojeće zime, ne samo za Evropu već i za sva tržišta koja se snabdevaju iz tog izvora“, piše ova agencija.

Rusija je, inače, kako navode iz ove agencije, jedan od tri najveća svetska proizvođaća sirove nafte, drugi najveći proizvođač prirodnog gasa i najveći izvoznik gasa. Kako se evropsko tržište u ogromnoj meri oslanja na ruski gas, države članice Evropska unija od početka ukrajinskog rata pravi strategiju kako da smanji energetsku zavisnost od Rusije.

Navode koje prenosi Srpski telegraf, prethodnih nedelja preneli su razni sajtovi u svetu poznati po teorijama zavere, među kojima su kanadski Global Research, Before Its News ili TruthUnmuted. Ovo su neki od popularnih sajtova koji pišu o zaverama „duboke države“, vladavini Jevreja, planovima svetskih vladara iz senke da desetkuju čovečanstvo i slično.
  Manipulisanje činjenicama
Vučićević i voditeljka Pinka ubeđuju građane da je u Srbiji bolje nego u EU
Domaći propagandisti već mesecima koriste energetsku krizu u Evropi da ubede građane da praktičn...
  Pristrasnost
Rast cena namirnica počeo je i pre početka rata u Ukrajini
Provladini tabloidi u Srbiji ovih dana pišu o borbi evropskih zemalja zbog krize „koja je uzrokov...
  Vest
Suđenje za paljenje kuće novinara: U februaru iznošenje završnih reči
Suđenje bivšem predsedniku opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću i još trojici okrivljenih za pa...
Energenti
gas
kriza
Blekrok
tajna dokumenta
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011 244 19 66
Raskrikavanje na društvenim mrežama: