Rast cena namirnica počeo je i pre početka rata u Ukrajini
23.03.2022. Milica Ljubičić Foto: Pixabay/Alexas_Fotos
Provladini tabloidi u Srbiji ovih dana pišu o borbi evropskih zemalja zbog krize „koja je uzrokovana ratom u Ukrajini”. „Skokovi” cena namirnica su međutim beleženi i prošle godine, kada rata u Ukrajini nije bilo. Prema recima ekonomista - rat u Ukrajini samo dodatno utiče na porast cena, a dalje posledice ćemo tek videti. Dok tabloidi rast cena i nestašice robe isključivo pripisuju ratu u Ukrajini, o istom problemu povećanja cena u Srbiji - ćute.
„Evropa u kolapsu, navala na hleb iz konzerve”, navodi Srpski telegraf, tvrdeći dalje da se „u Evropi usred ukrajinske krize, dešava pravi kolaps u brojnim oblastima, koji preti da eskalira u pravu katastrofu”.
O najvećim evropskim zemljama, koje se „bore protiv krize koja je nastala zbog rata u Ukrajini”, ovih dana je pisao i Informer. Sudeći prema tim tekstovima - Evropa se praktično raspada i sve je poskupelo.
Na primer, u štampanom izdanju iz 18. marta, Informer je pisao da najjeftiniji giros u Grčkoj košta četiri evra, dok je pre rata njegova cena bila jedan i po evro. Informer zatim piše o porastu cena hleba u Italiji, te da cena porcije pomfrita u Belgiji sada iznosi 6,5 evra.
Iako je istina da su opšte cene namirnica u porastu, ove tvrdnje su preterane jer je porast cena beležen i pre početka sukoba.
Prema podacima Eurostata, godišnja inflacija u Evropskoj uniji je u februaru 2022, porasla na 6,2 odsto, u odnosu na januar 2022, kada je njena stopa iznosila 5,6 odsto.
Najveći doprinos rastu inflacije u evrozoni (države u kojima je evro zvanična valuta) dao je porast cena energenata, usluga, hrane, alkohola i cigareta.
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) cene hrane su u februaru ove godine porasle za 20 odsto (što je novi rekord), u odnosu na isti period prošle godine. Najviše su poskupela biljna ulja i mlečni proizvodi.
O globalnom rastu cena pisala je na primer Nova ekonomija početkom septembra prošle godine. Tada je zabeležen skok cena šećera, pšenice i biljnog ulja.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za Raskrikavanje da aktuelni sukob u Ukrajini samo dodatno utiče na porast cena, a da je zapravo jedan od uzroka opšteg porasta cena i pandemija virusa korona.
„Korona je otežala transport, logistiku, snabdevanje određenih područja - zbog toga su i cene porasle. Zemlje su se branile od posledica korone emitujući previše novca, a onda kada je došlo vreme da se popravi logistika, da se olakša transport, da se smanje prepreke, pojavila se jedna dodatna prepreka - sankcije Zapada prema Rusiji, što dalje povećava cene”, objašnjava Kovaćević.
Istog mišljenja je i ekonomista, Goran Radosavljević, koji za Raskrikavanje navodi da neizvesnost sukoba u Ukrajini jeste doveo do dodatnog porasta cena, ali i da je u politici „praksa da se neuspesi prebace na jedan globalni uzrok”.
Radosavljević naglašava da je inflacija (porast opšteg nivoa cena) započela još pre početka pandemije virusa korone.
„U poslednjem kvartalu 2019. i prvom kvartalu 2020. godine, u zemljama poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Španije došlo je do početka krize, odnosno stagnacije ekonomije. Pandemija je proglašena u martu 2020, i svi su rekli da je sve loše zbog kovida, a niko se nije pitao šta je bilo u prethodna dva kvartala kada nije bilo kovida”, kaže sagovornik.
Porast cena nastavljen je u Evropi i u 2021, a prema rečima Gorana Radosavljevića - glavni uzrok je porast troškova energenata, čija je cena prošle godine porasla gotovo 26 odsto.
„Tada nije bilo rata u Ukrajini. Bilo je doduše problema na relaciji sa Rusijom, bilo je problema u vezi sa lošim planiranjem količine energenata koji su potrebni u 2021. godini, usled bržeg izlaska iz kovid krize”, objašnjava Radosavljević.
On takođe ističe da će posledice sukoba tek da se osete jer su Rusija i Ukrajina među snabdevačima Evrope, kada je reč o energentima i hrani.
I u Srbiji porast cena u proteklom periodu
Provladini tabloidi pišu o „vrtoglavom” rastu cena u drugim evropskim zemljama, ali tu temu zaobilaze kada je reč o Srbiji.
Tako je na primer u kontekstu aktuelnih dešavanja Informer poslao poruku Evropi - „DA STE SLEDILI SRBIJU, NE BISTE BILI U PROBLEMU! EVROPOM HARAJU NESTAŠICE. NEMA ULJA, BRAŠNA... Vlasti ograničavaju prodaju”.
A slično kao i u svetu porast cena i usluga nije zaobišao ni nas. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku - cene su u februaru ove godine skočile za 1,1 odsto, u odnosu na januar, dok su u odnosu na februar 2021, potrošačke cene povećane za 8,8 odsto, navodi RZS.
Kako bi sprečila rast cena, krajem januara 2022, Vlada Srbije je usvojila uredbu o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica (šećer, brašno, jestivo suncokretovo ulje, mlečni proizvodi), koja će biti na snazi 90 dana. Slična uredba je doneta i krajem novembra 2021.
Cilj je, kako se navodi u saopštenju „dalja zaštita tržišta, odnosno sprečavanje deformacija u formiranju cena navedenih roba, koje su izuzetno važne za snabdevanje potrošača, a naročito siromašnijih socijalnih kategorija”.
Vlada je 10. marta donela uredbu kojom je ograničila cene naftnih derivata Eurodizel i Evro premijum BMB, koja će važiti do 11. aprila.
Kako je pisala Nova ekonomija, potrošaćke cene u Srbiji su i prošle godine u proseku povećane za 4 odsto, u poređenju sa prethodnom, 2020. godinom.
„U oktobru 2020, prosečna cena ulja bila je 139,50 dinara (oko 1,2 euro), a u istom mesecu 2021. godine 193,79 dinara (oko 1,6 eura)”, pisao je Radio Slobodna Evropa, dodajući da je prema statistici Ministarstva trgovine za prosečnu platu u septembru 2021, moglo da se kupi 77 litara ulja manje u odnosu na isti mesec 2020. godine.
