Analiza
Osam medijskih manipulacija o protestima za koje treba da znate
26.05.2023. Milica Ljubičić, Marija Vučić Foto: KRIK (Protest „Protiv nasilja“, 19.05.2023)
Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, gotovo da nije bilo godine bez protesta. Oni postaju sve masovniji od rušenja u Savamali 2016. godine, a nakon njih su se desili i „Protesti protiv diktature“, „1 od 5 miliona“, potom demonstracije protiv kovid mera 2020. kada je policija tukla građane, a onda i okupljanja ekoloških aktivista protiv Rio Tinta koji su blokirali i saobraćajnice. Ovih nedelja smo u novom, po nekim procenama i najmasovnijem talasu protesta dosad, „Protiv nasilja“. Raskrikavanje više od pet godina prati kako mediji izveštavaju o svim ovim događajima pa smo izdvojili osam najčešćih medijskih manipulacija koje treba imati na umu.
1. Manipulisanje brojem okupljenih
Ovo je verovatno najčešći oblik manipulacije u izveštavanju o protestima. U idealnom slučaju, objektivne procene broja okupljenih očekuju se od policije. U nedostatku takvih procena, mediji iznose paušalne brojeve u zavisnosti od toga na kojoj su strani.
Vlast i prorežimski mediji će nastojati da broj okupljenih umanje. Tako smo ovih nedelja slušali kako se u Beogradu okupilo „nekoliko hiljada“ ili „šačica“ ljudi (rečima reporterke Studija B Barbare Životić - „daleko manje nego očekivano“), iako se u stvari kolona prostirala od Ulice kneza Miloša preko Gazele do Novog Beograda. Da bi svoje tvrdnje dokazali, mediji će se služiti raznim podvalama - vesti o protestima ilustrovaće fotografijama sa samog početka okupljanja kada ima manje gužve, ili će koristiti krupnije kadrove i birati uglove iz kojih se vidi manji broj ljudi. Dronovi će snimati iz velike udaljenosti tako da se kolona i ne vidi dobro, ili će objektiv toliko „zumirati“ da će zaista hvatati samo šačicu ljudi, kao što je ovih dana radio dron Pinka.
Sa druge strane, opozicija i mediji bliski opoziciji će nastojati da daju veći broj od realnog, pa je najbolje sve informacije o tome uzimati sa rezervom.
2. Ignorisanje protesta ili izveštavanje na kašičicu
Dok će jedna grupa medija protestima posvetiti dosta publiciteta ali negativnog, drugi mediji će, sve dok to mogu, ignorisati događaje ili o njima izveštavati površno i kratko i uglavnom tako da predstavnici vlasti imaju glavnu i poslednju reč.
Takve slučajeve smo u nekoliko navrata zabeležili na RTS-u. Doživeli smo 2020. godine da se na javnom servisu emitovao akcioni film sa Džekijem Čenom u momentu dok je na ulicama policija tukla građane. RTS je dao maksimum da ignoriše proteste koji su se u jednom momentu odvijali čak ispred njihovih vrata.
Kada se o protestima i progovori, to često izgleda tako što im se ne daje centralno već marginalno mesto u programu, ili se predstavnicima vlasti daje veća minutaža, dok se važne informacije - poput recimo policijskog nasilja - prećutkuju i izvrću tako da izgleda da je nasilje došlo od građana. Ukoliko je moguće, treba pratiti više izvora informisanja istovremeno, kako bi se iz više različitih uglova sklopila što potpunija slika protesta.
3. Diskreditacija okupljenih: drogirana Srbija VS pristojna Srbija
Što je masa veća, veće su i šanse da među okupljenima bude pojedinaca pod dejstvom alkohola ili narkotika. Ipak, ne morate biti ni pijani - dovoljno je da vas novinari tabloida uoče sa limenkom u ruci pa da se kroz pola sata nađete u tekstu o „skupu alkoholičara“ i „pijanim opozicionarima“ koji „cepaju pivo“.
Ovaj metod diskreditacije čitavog protesta ponavlja se svake godine - recimo, 2018. smo zabeležili tekst Alo-a o „propalom protestu 1 od 5 miliona“ tokom koga je „iz kombija treštala muzika“ a ljudi su se iz obližnjih prodavnica čitave noći snabdevali pivom, vinjakom i votkom.
Vlast i tabloidi će za nezadovoljne građane koristiti i druge pogrdne epitete - „hijene“, „lešinari“, „ološ“, „bednici“, koji su, kako je nedavno pisao Informer, „prsli ko oblanda“. Poenta ovog narativa jeste da se učesnici prikažu kao nerazumni, nemoralni ili neozbiljni, čime i razlozi njihovog okupljanja automatski postaju nerelevantni i neutemeljeni.
Istovremeno, svako okupljanje simpatizera vlasti prikazuje se u potpuno drugačijem svetlu. Pristalice SNS-a će se okupiti u Beogradu u petak 26. maja na mitingu „Srbija nade“ koji tabloidi već danima najavljuju kao spektakularan, miran, dostojanstven i demokratski, pa čak i „ujediniteljski skup pristojne Srbije“.
4. Predstavljanje demonstranata kao nasilnih
Postoji velika mogućnost da se na bilo kom protestu dogode incidenti, kao što je i bio slučaj prošle nedelje na Gazeli. Ipak, tabloidi će svaki pojedinačni incident isticati u prvi plan i generalizovati ga, predstavljajući proteste kao nasilne iako oni to nisu. I ne samo tabloidi - i Politika je pisala da su prošlonedeljne proteste tuče i incidenti ni manje ni više nego „obeležili“.
Jedan od svežijih primera generalizacije je i slučaj urednika lista Tabloid, Milovana Brkića, koji je na prvom protestu rekao da Vučiću treba „otkinuti glavu“. Tabloidi su njegove reči, međutim, predstavili kao cilj svih koji protestuju. Nazvali su ga „novim ideologom i portparolom opozicije“, a njegovu izjavu manipulativno okarakterisali kao, ni manje ni više, nego „najvažniji zahtev opozicije“.
Dešava se i da se nasilje unapred najavljuje, verovatno i sa namerom da se ljudi odvrate od odlaska na najavljene proteste. Pisali su nebrojeno puta tokom godina kako vođe protesta „sami sebi nameštaju batine“ da bi ispali žrtve, da hoće rat i krvave glave, iako se ništa od toga na kraju nije dogodilo. Štaviše, čak i kada nema incidenata, nije neočekivano i da ih tabloidi izmisle.
5. Manipulacija empatijom: „Maltretiranje starih i bolesnih“
Još jedno opšte mesto koje koriste prorežimski mediji jeste da ljudi koji protestuju maltretiraju sugrađane, naročito stare i bolesne. U više navrata su pisali o bolesnim ljudima koji su navodno bili primorani da čekaju satima u kolonama, a ostaće upamćena i priča o „očajnoj baki koja moli da je puste da popije lek“.
Svake godine se u tabloidima obavezno mora pročitati i pokoja vest o tome kako građani ne žele da propuste kola Hitne pomoći. Njih, međutim, uglavnom demantuju snimci sa lica mesta koji pokazuju upravo suprotno.
6. Delegitimizacija protesta etiketom „opozicioni“
Često svedočimo tome da se protesti nezadovoljnih građana proglašavaju „politički motivisanim“, kao da bi tako nešto samo po sebi bilo problematično. Bilo da se radi o protestu studenata, radnika ili ekoloških aktivista, ukoliko su dovoljno bitni vlastima da dospeju u tabloide, oni će ih pogrdno nazivati „opozicionim“.
I takve slučajeve je Raskrikavanje evidentiralo, na primer kada su učesnike protesta protiv Rio Tinta zvali „lažnim ekolozima“ i „besnim opozicionarima“ koji bi da sruše vlast. Ono što prorežimski mediji i vlast time sugerišu, nekada manje nekada više otvoreno, jeste da su njihovi ciljevi drugačiji od proklamovanih odnosno da im je stvarni cilj nasilno otimanje vlasti pa i „otkidanje glave“ Aleksandru Vučiću.
Time ne samo da guraju pod tepih probleme u društvu zbog kojih neki ljudi protestuju, već i opozicionim i svim drugim nezadovoljnim snagama osporavaju pravo na političko delovanje predstavljajući ga kao delovanje koje ima skrivenu „agendu“.
7. Dobra stara metoda: strani plaćenici, domaći izdajnici
Mantra o stranim plaćenicima decenijama dobro prolazi u domaćoj javnosti. „Strani plaćenik“ je ujedno i „domaći izdajnik“, pa je ova etiketa zgodna jer, kada vam je jednom dodeljena, zauvek ćete ostati sumnjivi. Mnoge više nikad neće interesovati ko ste zaista i za šta se zapravo zalažete.
Sve proteste dosad su pratila i „otkrića“ tabloida o tome da iza njih zapravo stoje Amerikanci, CIA, Soroš, Rokfeler i drugi dežurni negativci. Ovo bi dokazivali time što bi, recimo, pokazali da vođe protesta ili njihove nevladine organizacije dobijaju novac za svoje projekte iz zapadnih fondova.
Tako je, recimo, organizacija Kreni-promeni, jedna od onih koje su stajale iza protesta protiv eksploatacije litijuma, bila prozvana Soroševom. Pisali su i da iza protesta „1 od 5 miliona“ stoje Amerikanci nakon što su vođe protesta bile tajno snimljene kako na javnom mestu razgovaraju sa službenicima ambasade SAD. Ispostavilo se da za takve tvrdnje nema dokaza.
8. Manipulisanje izjavama i izvlačenje reči iz konteksta
Kada u naslovu prorežimskog tabloida vidite senzacionalističku, bombastičnu izjavu nekog ko učestvuje na protestima ili ih podržava, posmatrajte je sa dozom sumnje - gotovo sigurno je istrgnuta iz konteksta. Recimo, tokom ekoloških protesta prošle godine jedna učesnica je kritikovala Beograđane koji se nisu priključili skupu rečima: „Molim vas tiho ljudi, nemojmo pištaljke, neka umre Beograd tiho, neka ne zna da je skuvan kao žaba u loncu, nemojte im pričati“. Tabloidi su ovaj, pomalo poetski govor, prekrojili u „Lažni ekolozi poručili: Beograđani umrite“.
Na sličan način će koristiti i objave običnih građana na društvenim mrežama. Novinari tabloida sakupljaju pretnje, psovke i uvrede koje anonimni pojedinci upućuju predstavnicima vlasti i od toga prave tekstove - njihove reči se pripisuju građanima koji protestuju ili vođama protesta, iako oni sa njima nemaju nikakve veze.
