raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
Okončano apelaciono suđenje za ubistvo Ćuruvije, sledi konačna presuda
29.03.2023.    Marija Vučić    Foto: N1, Slavko Ćuruvija Fondacija
Danas je u Apelacionom sudu u Beogradu iznošenjem završnih reči okončano i poslednje suđenje u ponovljenom procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. U narednom periodu će petočlano veće razmatrati sve žalbe i argumente i doneti konačnu presudu za ovu likvidaciju, osam godina od početka sudskog procesa i 24 godine od ubistva. U završnim rečima, inače, sve strane su ostale pri ranijim tvrdnjama i zahtevima - tužilac traži po 40 godina zatvora za nekadašnje pripadnike Državne bezbednosti, čiji advokati, sa druge strane, navode da krivica njihovih klijenata nije dokazana i traže oslobađajuću presudu.
Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić naveo je danas da su, prema njegovom mišljenju, svi navodi optužnice dokazani u ovom postupku i za četvoricu okrivljenih zatražio ukupno 160 godina zatvora.

On se u završnim rečima osvrnuo na Ćuruvijinu hrabrost da kritikuje režim Slobodana Miloševića i zagovara podizanje haške optužnice protiv nekadašnjeg predsednika SRJ. Takvo istupanje je, kako kaže Mandić, „privuklo pažnju državnih organa“ i na kraju ovog novinara „koštalo života“.

Procenjeno je, smatra on, da u vreme ratnog stanja (Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, prim. aut) javnost neće reagovati, pa je ubistvo „organizovano i izvedeno mučki“ tako što je Ćuruviji „napravljena klopka“.

U to vreme, podseća tužilac, Ćuruvija nije izdavao novine zbog brojnih sudskih presuda kojima su mu redakcije zatvarane, a on kažnjavan milionskim kaznama. Uprkos tome što nije bio aktivan, služba Državne bezbednosti ga je aktivno pratila sa jedinom namerom da ga, kako navodi, likvidira.

„Njegova medijska aktivnost je bila uništena u to vreme i to praćenje, suprotno tvrdnjama okrivljenih, nije bilo zbog njegovih kontakata sa bezbednosno interesantnim licima nego da se utvrde njegove navike i kretanja“, smatra Mandić.

Nema drugog razloga, smatra on, što bi bio „angažovan najjači i najopremljeniji centar Državne bezbednosti da prati novinara koji šeta po Kalemegdanu i ide nedeljom na ručak, i više se ne bavi nikakvom medijskom aktivnošću“.

Jevanđelje po Mateju i car Dušan

Vladimir Marinkov, advokat optuženog načelnika Resora državne bezbednosti Radomira Markovića, osvrnuo se na to što je tužilac Mandić spomenuo njegovog klijenta „tek u 35. minutu“ što, po njegovom mišljenju, dokazuje da Marković sa ovim ubistvom nema nikakve veze.

„To je status Radomira Markovića u ovom predmetu. Radomira Markovića u ovom predmetu nema“, rekao je advokat.

Marinkov je spomenuo Verana Matića, predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara, koji je sinoć na RTS-u govorio o ovom slučaju a potom, kaže on, „optuženima i sudio i presudio“.

„Jevanđelje po Mateju kaže: „Sedoše književnici i fariseji. Sve što vam kažu držite i tvorite, ali po delima njihovim ne postupajte jer govore a ne tvore, nego vezuju bremena teška i tovare na pleća ljudska a prstom svojim neće da ih pomaknu“. Tako i Matić, pred svaku presudu, izlazi pod medijske reflektore i diktira kako treba presuditi“, sumirao je advokat.

Potom je pozvao sud da ne sudi po zahtevima javnosti i u tom smislu citirao Dušanov zakonik.

„Ako piše pismo carstvo mi, a to pismo ruši zakonik, sudije tome pismu da ne veruju nego da sude i izvršuju kako je po pravdi“.

Dodao je i da je uveren da će sud „pokazati Evropi i svetu da se u ovoj zemlji sudi po dokazima a ne očekivanjima i porudžbinama“.

„Sve oči su uprte u vas“, poručio je Marinkov apelacionom sudskom veću i naveo da su okrivljeni bili patriote i da nisu zaslužili ovo što im se događa. „Ostaje kao istina da su ovi ljudi voleli svoju zemlju i svoj narod, a da im mi ovako vraćamo, odnoseći se prema njima kao istrošenim cipelama“.

Sličan stav ima i advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, koja brani nekadašnjeg načelnika beogradskog centra DB-a Milana Radonjića i inspektora službe Ratka Romića. Ona smatra da ovaj postupak od samog početka ima jedan cilj - da se ovi okrivljeni osude, a samim tim da se osudi Državna bezbednost.

„Bila sam u pravu još kada sam na početku rekla da DB-u treba da se postavi branilac“, istakla je.

S obzirom na taj cilj, kako je rekla, „ignorisani su svi ostali pravci istrage koji nisu vodili do Državne bezbednosti“.

„Zato se, između ostalog, i Branka Prpa godinama uteruje u laž i neuračunljivost jer, valjda, ne treba da veruje svojim očima“, istakla je ona.

Prpa je, inače, jedini očevidac ubistva, ali je od samog početka u više navrata tvrdila da Kurak, optužen kao ubica, nije bio taj koji je pucao, odnosno da je videla lice likvidatora i to nije lice ni Kuraka ni Romića. Tužilaštvo tvrdi da Prpa nije dobro videla, što zbog šoka, što zbog dioptrije.

Zora Dobričanin Nikodinović je dovela u pitanje i motiv, navodeći da istupanje protiv vlasti nije razlog da se ubije novinar.

„Ko da je bio jedini i ko da je pisanje protiv vlasti razlog da neko bude ubijen“, smatra ona.

Jedan od njenih glavnih argumenata je da je u ovom postupku jedino nesporno samo da je Ćuruvija ubijen, „kao i da to nisu učinili ovi ovde okrivljeni“. Kako kaže, njihova krivica nije dokazana „van razumne sumnje“.

„Van razumne sumnje je pravni standard koji kaže da sud može zasnovati presudu samo na činjenicama u koje je uveren. U svakom drugom slučaju mora da donese oslobađajuću presudu. Ovde je, van razumne sumnje, moguće utvrditi samo da je Ćuruvija ubijen“, kaže ona.

Tome u prilog, prema njenom mišljenju, ide i činjenica da je u ovom postupku Viši sud doneo dve nepravosnažne presude „na osnovu nečega što ne stoji i okrivljenima pripisao nove uloge“, zbog čega su obe presude i oborene. Podsetimo, prema presudama, neposredni izvršilac je NN osoba, a ne Miroslav Kurak, kako stoji u optužnici. Osim toga, sud nije razjasnio ni precizirao novu ulogu Kuraka i Romića koji su osuđeni kao pomagači NN lica. Zbog ovog prekoračivanja optužnice, Apelacioni sud je oborio obe presude.

„Ne može biti van razumne sumnje ako dva državna organa - tužilaštvo i sud - imaju različite stavove o ovom događaju. Zato se ovde može doneti samo oslobađajuća presuda“, kaže ona.

I Dobričanin Nikodinović je, kao i Marinkov, pozvala sud da ignoriše očekivanja javnosti i one koji su „ovaj postupak osmislili i nije ih briga za pretpostavku nevinosti i razumnu sumnju“.

„Oni znaju samo za pritiske. Njihovo merilo je novac jer neki lepo žive od smrti Slavka Ćuruvije. Poledajte ko koga finansira i ko od koga dobija pare“, ispričala je ona ali nije precizirala na koga misli.

Pri navodima iz žalbe ostali su i zastupnik Miroslava Kuraka, advokat Mladen Džolić, kao i okrivljeni Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić.

Okrivljeni su dva sata iznosili svoje završne reči, a sva trojica su stava da je, kako je to opisao Milan Radonjić, „optužnica otelotvorenje medijskih navoda“.

Marković i Radonjić su više puta istakli da je Ćuruvija dobijao novac iz inostranstva i da ga je služba zbog toga pratila, ali ne i da bi ga ubila. Kako su naveli, njihova krivica nije dokazana te su zatražili od Apelacionog suda da ih oslobodi.

Sudsko veće se nakon ovoga povlači na razmatranje žalbi, nakon čega će, u narednom periodu - ali nije poznato kada - doneti i konačnu presudu u ovom postupku.
  Vest
Slavko Ćuruvija fondacija: Radonjićeva tužba pokušaj da zamre sećanje na državni zločin
Reporteri i posmatrači iz Slavko Ćuruvija fondacije su bezmalo deset godina bili redovni u sudnica...
  Vest
Okrivljeni za ubistvo Ćuruvije pravosnažno oslobođeni, ubistvo novinara ostaće nekažnjeno
Nakon 25 godina od ubistva i dve runde suđenja u proteklih devet godina, Apelacioni sud u Beogradu ...
  Vest
Radonjiću i Romiću ukinut kućni pritvor, konačnu presudu za ubistvo Ćuruvije čekaju na slobodi
Apelacioni sud u Beogradu je 19. aprila ukinuo kućni pritvor Milanu Radonjiću i Ratku Romiću koji...
Slavko Ćuruvija
Suđenje
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011/420-43-04
Raskrikavanje na društvenim mrežama: