Manipulisanje činjenicama
Ne, reč „deda“ se ne izbacuje iz upotrebe
26.01.2022. Marija Vučić Foto: pxhere.com
Portal Republika objavio je da se u Americi „reč deda izbacuje iz upotrebe”. Pišu da je nova „šokantna lista nepovoljnih izraza ZAPREPASTILA SVET“. Ipak, ništa se tako dramatično i šokantno nije dogodilo. Naime, stručnjaci su predložili zamenu određenih termina koji se upotrebljavaju u IT sektoru i koji nose određenu diskriminatornu konotaciju. Među spornim pojmovima jeste i „grandfather“ (deda), ali ne u značenju u kome ga interpretira Republika. Ovaj termin, koji se koristi u pravu, ali i IT sektoru (u značenju „grandfather policy“ - „dedina politika“), vodi poreklo iz američkog zakonodavstva skraja 19. veka kada se „dedina politika“ koristila da bi onemogućila Afroamerikancima da glasaju.
Republika piše da je jezik „očigledno postao glavno polje sukoba različitih struja, posebno onih koji se do najsitnijih detalja zalažu za ravnopravnost polova i borbu protiv diskriminacije“.
„U najnovijem rečniku, koji je objavio američki Univerzitet Vašington, etiketu nepoželjnih reči dobile su i „deda“, „domaćinstvo“, „šerpa“, „mantra“, „totem“, „duhovna životinja“, „braon vrećice“ (za opis kolutova oko očiju prim. aut), kao i izraz koji se s engleskog na srpski prevodi kao „prost kao pasulj““, piše ovaj tabloid.
U tekstu nema nikakvog konteksta ni pojašnjavanja zašto je objavljen ovaj rečnik i zašto su ove reči problematične.
Reč je o jezičkom vodiču koji je objavio departman za IT tehnologije Univerziteta u Vašingtonu. On sadrži dugi spisak termina iz IT sektora koji se smatraju spornim u kontekstu rasne, rodne i druge diskriminacije, pa stručnjaci za sve njih predlažu alternative.
Tako, na primer, predlažu da se više ne upotrebljava pojam „grandfather“ - ali ne u značenju „deda“, kao otac jednog od roditelja, muški predak - već u jednom vrlo specifičnom značenju. Naime, pojmovi „grandfather“, „grandfather policy“, „grandfather clause“ (što bi se moglo prevesti kao „dedina politika“, ili „dedina klauzula“) označava staro, ukinuto pravilo koje se više ne primenjuje na nove i buduće slučajeve, ali i dalje važi za stare slučajeve.
Zašto je ovaj termin sporan?
Zato što vodi poreklo iz opresivnog zakonodavstva prema Afroamerikancima - krajem 19. veka su neke države SAD uvele novo pravilo da je za pravo glasa neophodno ispunjavati određene obrazovne ili poreske uslove, čime bi onemogućili Afroamerikancima da glasaju. Ipak, primenjivanje ovog pravila bi pogodilo i siromašne i nepismene belce, pa se uveo izuzetak odnosno „grandfather clause“ - ko je imao pravo glasa pre toga (belci) moći će da glasa bez ograničenja i nakon toga, i to ne samo on već i njegovi potomci. Afroamerikanci su time ostali isključeni, a ova odredba je proglašena neustavnom tek 1915. godine, kako piše Britanika.
Portal Republika se čudi i zašto se „zabranjuje“ pojam koji bi se na srpskom mogao prevesti kao „prosto kao pasulj“, a koji se na engleskom kaže „cakewalk“ („cake“ - torta, „walk“ - hod) za jednostavne i lake operacije i zadatke.
„Pojam „cakewalk“ je pre građanskog rata označavao ples robova, a pobednik tog plesa mogao je da dobije tortu. Zbog takve istorije ova reč treba da se izbegava“, navode sa ovog univerziteta.
Za izraz „brown bags“, Republika piše da označava kolutove oko očiju, ali ovaj izraz nema veze s tim. Kako ističu sa univerziteta, pojam označava braon papirnu kesu za ručak, odnosno situacije u kojoj neko donese svoj ručak na sastanak ili trening. Kada se kaže „brown bag meeting“, znači da se od učesnika očekuje da na sastanak ponesu svoj ručak.
Ovaj pojam, međutim, vodi poreklo od diskriminatorne prakse, tzv. „test braon papirne kese“, kada se boja kože upoređivala sa bojom kese. Oni čiji je koža bila svetlija od boje kese, mogli su da imaju određene privilegije - na primer, da uđu u određeni objekat, za razliku od onih čija je koža bila tamnija.
„Pozivanje na „braon kesu“ kada zapravo govorimo o druženju za ručkom, priziva ružan period američke istorije koji može da otuđi i uvredi ljude“.
Pomenuti departman predlaže i da se iz upotrebe izbace i pojmovi poput „whitelisted“ i „blacklisted“. Njima se označavaju kontrolni mehanizmi u informacionim tehnologijama - ono što je „whitelist“ odnosno na beloj listi, svakom omogućava pristup. Ono što je „blacklist“, odnosno na crnoj listi, korisnicima ne dozvoljava pristup.
„Korišćenje reči „crno“ za nešto nepoželjno, pogrešno i loše, i „belo“ za nešto što je poželjno, ispravno ili dobro, ponavlja koncepte koji su služili za ugnjetavanje ljudi druge boje kože. Korišćenje jednostavnog jezika (na primer „zabranjeno“ ili „dozvoljeno“) čini značenje mnogo jasnijim“, piše ovaj univerzitet.
Osim termina koji imaju rasno ili etnički diskriminatornu konotaciju, napravljen je i popis onih termina koji diskriminišu osobe sa invaliditetom, starije osobe, žene i seksualne manjine.
Na primer, pojam „mom test“ ili „girlfriend test“ (moglo bi se prevesti „mamin test“ ili „devojčin test“) koristi se, kako objašnjavaju, za prezentovanje proizvoda ljudima koji još uvek ne znaju njime da rukuju.
„Zašto je ovo problematično? Pretpostavka da - ako majka i devojka mogu da koriste program, svako može - seksistička je i ejdžistička“, piše univerzitet.
Reči sa sporne liste se ne odnose isključivo na uskostručne pojmove koji se upotrebljavaju u IT sektoru. Na primer, univerzitet problematizuje i kolokvijalne izraze poput „guys“. Naime, u engleskom jeziku se termin „guys“ („momci“) koristi kada se govornik obraća grupi, nezavisno od toga da li su u toj grupi i žene. Sa Univerziteta u Vašingtonu predlažu da se takva praksa ukine i da se pri obraćanju na ljude u okruženju referiše sa, na primer, „people“ („ljudi“).
Smatraju i da su zamenice za treće lice „she“ („ona“) i „he“ („on“) takođe diskriminatorne, i da treba uvesti „they“ („oni“) kako bi tu bile uključene i nebinarne osobe, odnosno osobe koje se ne identifikuju ni kao muškarci ni kao žene.
Kako navode sa ovog univerziteta, „reči su važne“ i one koje odražavaju rasnu ili drugu diskriminatornu pristrasnost su u suprotnosti sa vrednostima različitosti, jednakosti i inkluzivnosti za koje se oni zalažu. Zato su se, kažu, pridružili IT organizacijama na univerzitetima širom SAD koje nastoje da promene rasistički, seksistički, ejdžistički, homofobični i sličan jezik.
„Većina reči navedenih u ovom dokumentu se obično nalaze u IT sektoru. Vodič je kreiran kao referenca za reviziju jezika koji se koristi na veb lokacijama, veb stranicama, onlajn dokumentaciji, softverskim i sistemskim aplikacijama i dokumentaciji o ovim aplikacijama“, stoji na sajtu.
Celu listu reči i izraza sa objašnjenjima možete naći ovde.
Ažurirano 27. januara:
Dan nakon teksta Raskrikavanja, portal Republika je izmenio prvobitni tekst (arhiviran ovde) koji sada nosi naslov „Nije istina da se reč deda izbacuje iz upotrebe“.
