Vest
Infodemija: Laži opasne kao i novi koronavirus
26.05.2020. Raskrikavanje Foto: Pixabay/ mattthewafflecat
Tema broj jedan u svetu i kod nas već nekoliko meseci je koronavirus - o njemu se piše u medijima, govori se na konferencijama i TV emisijama, a to je i jedna od najčešćih tema svakodnevnih razgovora među „običnim“ ljudima. Pandemija je donela sa sobom i nikad veći broj dezinformacija, koje su mnoge ljude zbunjivale, zavodile na pogrešan trag, a nekima čak i ugrozile život. Zašto mediji i građani šire lažne vesti o koroni i zašto su one toliko opasne?
Čim je u svetu postalo jasno da se čovečanstvo suočava sa jednom od najvećih zdravstvenih kriza - koja je dosad odnela stotine hiljada života - počele su da se masovno šire objave o tome kako da se zaštitite od koronavirusa.
Sigurno ste i sami naišli na savete poput toga da jedete beli luk, ispirate usta i „grgoljite“ grlo toplom vodom na svakih 15 minuta. Bilo je i onih poruka u kojima se savetovalo da pijete i sodu bikarbonu, vitamin C, limun i cimet, ali i da držite dah deset sekundi kako biste utvrdili da li imate virus.
Svi ovi saveti su, kako je utvrdilo Raskrikavanje, bili pogrešni.
Mnoge informacije i saveti koji su kružili kod nas i u svetu bili su i kontraproduktivni, pa i opasni - tako je u Iranu u međuvremenu umrlo na stotine ljudi od trovanja metanolom jer su čuli da on leči virus.
Jedan čovek u Americi je preminuo, a njegova žena hospitalizovana, nakon što su popili sredstvo za čišćenje akvarijuma jer su od Trampa čuli da je hlorokin, inače aktivni sastojak ovog sredstva, lek za COVID-19.
To nije bio jedini put da Tramp neoprezno i ležerno izgovara potencijalno opasne stvari. Na primer, rekao je da bi bilo zanimljivo ispitati da li varikina može da izleči koronu, pa su i proizvođači varikine, i SZO, morali na ovo da reaguju.
Netačne tvrdnje su se širile masovno preko društvenih mreža, a od prenošenja dezinformacija, kao i inače, nisu zazirali ni neprofesionalni mediji.
Stefan Janjić, urednik portala Fejk Njuz tragač, navodi da ima više razloga iz kojih mediji i građani šire laži.
Često su razlozi komercijalni - kada neko pokušava da vam proda preparat ili aparat koji će vam navodno pomoći u lečenju, ali i kada medij pokušava da vas „navuče“ da kliknete na tekst.
„Mediji objavljuju nešto što zvuči pompezno i fantastično i vi svakim svojim lajkom, šerom ili klikom zapravo doprinosite zaradi tog manipulatora i podstičete ga da nastavlja dalje da objavljuje neproverene i lažne vesti“, navodi Janjić.
Neopreznost i brzopletost novinara koji ne proveravaju dobro informacije koje prenose su još jedan razlog širenja lažnih vesti, ali Janjić napominje da se one nekad šire i iz dobre namere.
Na primer, kada vam stigne poruka od nekog bliskog, prijatelja ili rođaka, u kome vam prenosi neke savete kako da se zaštitite, čime vas i ne znajući, dovede u zabludu. Upravo jer je i sam u zabludi.
Osim saveta kako da se navodno zaštitite, ovu pandemiju prate i teorije zavere o nastanku virusa. Od samog starta se spekuliše da je nastao u laboratoriji, za šta nema nikakvih dokaza premda SZO nije eksplicitno odbacila tu mogućnost. Ima onih koji su tvrdili da je virus napravljen da uništi kinesku ekonomiju, ali ih je ubrzo demantovala stvarnost s obzirom da se virus proširio i na druge delove sveta.
Široko je rasprostranjena i teorija o tome da je čitava pandemija „maslo“ Bil Gejtsa ali i da su za širenje virusa odgovorne 5G mreže, što je Raskrikavanje već osporilo.
Otkud ova verovanja u teorije zavere?
„Ljudi umesto da se pomire sa činjenicom da na neka pitanja nemamo odgovore, pokušavaju da ih pronađu na alternativni način (...) Oni koji nemaju dovoljno znanja o epidemiologiji, tehnologiji, drugim aspektima koji se javljaju u vezi sa ovim temama, lako poveruju u narative koji su na naučnom nivou potpuno besmisleni“, kaže Janjić.
Još zanimljivih informacija o takozvanoj infodemiji, kako je SZO nazvala masu lažnih vesti u vezi s koronom, možete pronaći u novom videu serijala „Let the Promaja In“ koji su u vreme zabrane kretanja učesnici snimali iz svojih domova.
Kliknite i saznajte kakve probleme lažne vesti pričinjavaju i lekarima, ali i kako da sami proverite da li je neka informacija tačna pre nego što kliknete na „share“ dugme.
Napomena: Novinari portala RasKRIKavanje su autori ovog teksta, dok je video prilog nastao u okviru projekta "Let The Promaja In". Sadržaj i stavovi izneti u video prilogu isključiva su odgovornost autora navedenog projekta.
