Sasvim sigurno ste bar jednom u životu upozoreni da zatvorite prozor jer „bije promaja“. Možda ste i vi sami od onih koje „štreca“ vrat čim prostruji vazduh. Jeste li se pitali koliko je opravdan strah od promaje i kako je uopšte nastalo verovanje u to da ona ubija?
Specifično strujanje vazduha koje nastaje kada su istovremeno otvorena dva prozora ili vrata u istoj prostoriji, neki ljudi smatraju veoma opasnim po zdravlje. Dešava se da ih „ukoči“ u vratu ili leđima, tvrde da im „prorade sinusi“ ili da ih boli glava. Rasprave o ovome se često mogu čuti i u gradskom prevozu tokom leta, kada jedni traže da se otvori prozor da se ne uguše, a drugi ga uporno zatvaraju da se ne prehlade.
Da li je strah od promaje opravdan?
Odgovor je - zavisi.
Mnogi lekari ne odbacuju mogućnost da promaja zaista izaziva ukočenost, posebno ako je čovek zagrejan.
Naime, kada usmerena struja vazduha „bije“ u jedan deo tela, smanjuje se cirkulacija u tom delu. Upravo zbog smanjenja cirkulacije i prokrvljenosti, kako objašnjava doktorka Nevena Dimitrijević za BBC, mišići se manje snabdevaju kiseonikom zbog čega se javlja otok. Mišić povećava masu i pritiska nerve, pa se javlja bol koji ljudi osećaju kada kažu da ih je promaja „ubila“.
Isti takav efekat ima, na primer, i strujanje vazduha iz klima uređaja.
Ipak, promaja ne može da izazove i respiratorne infekcije odnosno prehladu. Da biste se razboleli, objašnjava doktorka Milica Ljubisavljević iz čukaričkog Doma zdravlja „Dr Simo Milošević“, morate da „zakačite“ virus ili bakteriju .
„Prehlade i sve druge bolesti nastaju zbog virusa i bakterija, a ne zbog promaje“, kaže ona za Jutjub serijal „Let the Promaja In“.
Uverenje da promaja „ubija“ je toliko rašireno da se teško može iskoreniti, jer se strah od cirkulacije vazduha prenosi sa generacije na generaciju.
Ne može se sa sigurnošu tvrditi kako je tačno nastao strah od promaje, ali prema rečima pojedinih etnologa, on je star više vekova.
U staroj, tradicionalnoj arhitekturi su, kako za RTS objašnjava etnolog Vesna Marjanović, kuće obično imale dvoja naspramna vrata. Na jedna se ulazilo, na druga izlazilo, a na ta druga su se iznosili i pokojnici iz kuće.
Verovalo se da se istovremenim otvaranjem vrata i prozora (kada vazduh prostruji od spolja kroz sobu), zlo, odnosno smrt, prizivaju u kuću.
U srpskom jeziku je ovaj pojam prvi put zvanično zabeležen 1852. godine, u drugom izdanju Srpskog rječnika Vuka Karadžića - kao promaja odnosno „promaha“.
Iako se često može čuti da samo ljudi na Balkanu „pate“ od promaje, to nije istina. Pojam za promaju postoji i u drugim jezicima - u ruskom se, na primer, za promaju kaže „skvoznjak“ (cквозняк), dok Nemci kažu „durchzug“.
Čak je nemački Crveni krst prošle godine za vreme julskih vrućina, savetujući ljude kako da se rashlade, saopštio između ostalog i da - prave promaju.
„U stanu je nepodnošljivo vruće? Sve prozore otvorite i uključite ventilatore! (Promaja nije štetna, samo Nemci veruju u to)“, naveo je Crveni krst.
Ne samo da vas može rashladiti, otvaranje prozora i luftiranje može i da vas zaštiti od bolesti. Lekari se slažu da je to strujanje vazduha i dobro jer njime možete da iščiste prostor od opasnih mikroorganizama koji, za razliku od promaje, sasvim sigurno mogu da izazovu bolest.
„To je korisno za ljudski organizam pre svega kada smo u zatvorenom prostoru. Ako nas je puno, treba da se luftira, da se tu ne bi dodatno razmnožavale bakterije i virusi“, napominje doktorka Milica Ljubisavljević.
Upravo je promaja tema prve epizode serijala „Let the Promaja In“ koji možete pogledati u videu ispod i saznati još zanimljivih detalja o ovoj temi.
U ovom serijalu balkanskih jutjubera, koji je simbolično nazvan po jednom od najčešćih mitova u našem društvu, imaćete prilike da čujete i o drugim čestim zabludama na ovim prostorima, a Raskrikavanje se pobrinulo da informacije iznete u videima budu tačne.
Napomena: Novinari portala RasKRIKavanje su autori ovog teksta, dok je video prilog nastao u okviru projekta "Let The Promaja In". Sadržaj i stavovi izneti u video prilogu isključiva su odgovornost autora navedenog projekta.
