Bivši japanski premijer ubijen jer je dao građanima ivermektin? Netačno.
16.08.2022. Marija Vučić Foto: Raskrikavanje
„Ubijeni japanski premijer nije sledio naredbe, vratio je 1,6 miliona doza vakcina i dao građanima ivermektin. Ima li smisla sada?“, glasi post na Vajber grupama takozvanih „istraživača zavera“. Post se odnosi na Šinzoa Abea koji je upucan u julu tokom svog govora u izbornoj kampanji, ali je kao motiv ubica naveo lične razloge. Osim toga, ivermektin nije odobren kao deo protokola za lečenje kovida u Japanu tako da nema nikakvih dokaza da je atentat bilo kako povezan sa pandemijom koronavirusa.
Svega nekoliko dana nakon atentata na Abea 8. jula je bilo dovoljno antivakserima da se „dosete“ da ovo ubistvo povežu sa pandemijom koronavirusa, ali lažne tvrdnje cirkulišu i dalje.
Pre svega, Abe u vreme ubistva nije bio aktuelni premijer - svoj mandat je završio u septembru 2020. godine, kada vakcinacija još nije ni otpočela.
Ni tvrdnja o vraćanju vakcina od strane vlasti nije tačna. Naime, ona se najverovatnije odnosi na slučaj kada je kompanija Moderna u septembru 2021. godine povukla upravo 1.6 miliona doza sa japanskog tržišta.
Naime, neke doze su, kako je saopšteno, bile kontaminirane česticama nerđajućeg čelika. Istraga je pokazala da je do kontaminacije došlo u fabrici bočica tokom stavljanja metalnih zatvarača na njih.
Drugim rečima, sama kompanija je povukla svoje vakcine, a vakcinacija se, suprotno tvrdnjama, nastavila. U Japanu je do ovog momenta (avgust 2022) dato više od 300 miliona doza vakcina (četiri doze).
Što se tiče ivermektina, netačna je i tvrdnja da je on odobren u ovoj državi - na listi odobrenih medicinskih proizvoda na sajtu tamošnje Agencije za lekove ivermektina nema.
Dezinformacije o tome da je ivermektin odobren u Japanu za borbu protiv koronavirusa nisu nove. Raskrikavanje je u dva navrata nailazilo na takve spekulacije na Vajberu, Fejsbuku i drugim kanalima gde se okupljaju protivnici vakcinacije i ljudi koji promovišu antiparazitik ivermektin za lečenje i prevenciju kovida.
Nije novo ni povezivanje političkih atentata i smrti svetskih lidera u poslednje dve godine sa pandemijom od strane onih koji veruju u teorije zavere. Raskrikavanje je pisalo i o takvim neutemeljenim tvrdnjama - na primer da su predsednici Tanzanije, Burundija i Haitija odbili vakcinu, a onda i umrli.
Sam Šinzo Abe je žrtva atentatora Tecuje Jamagamija koji je, kako je istraga dosad pokazala, želeo da se osveti zbog finansijske propasti svoje porodice za koje je krivio japansku Crkvu ujedinjenja sa kojom je Abe bio povezan i koju je promovisao.
Kako piše Gardijan, atentator je naveo da je njegova majka tokom godina navodno donirala 100 miliona jena (oko 700.000 evra) ovoj crkvi, što je porodicu odvelo u bankrot.
U svom pismu javnosti koje su preneli japanski mediji, Jamagami je tvrdio da je majčina lojalnost ovoj crkvi upropastila čitav njegov život. Tada je optužio Abea da je jedan od najuticajnijih pristalica ove crkve, a tokom policijskog ispitivanja, piše Gardijan, navodno je okrivio i Abeovog dedu, posleradnog premijera, za promovisanje ove crkve u Japanu u borbi protiv komunizma i sindikata.
