„Beograd na vodi“ u medijskim lažima
18.07.2018. Vesna Radojević Foto: Belgrade Waterfront
Redom su režimski mediji ovih dana prenosili velike uspehe projekta od nacionalnog značaja kada su, kako su utvrdili, useljeni stanari u prvu kulu „Beograda na vodi“. Pink i drugi provladini mediji javili su da je izgradnjom prve kule u "Beogradu na vodi" završena prva faza ovog projekta „koji je pokrenuo domaću građevinsku industriju, privredu, a uvećao je i rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine i on iznosi 4,6 odsto“.
Ekonomisti međutim smatraju da je to nemoguće jer jedna stambena zgrada ne može da pokrene privredu.
„To je kao da ste me pitali da li je moguće hodati po vodi“ rekao je za Raskrikavanje ekonomista Goran Radosavljević.
„Istina je da je rastu u prvom kvartalu najviše doprinela građevina jer je taj sektor porastao preko 20 odsto. Videvši to (vlast prim.aut) rekli su sada ćemo mi da kažemo to je zbog toga što smo otvorili Beograd na vodi, jednu zgradu. To je besmisleno jer je vrednost te jedne zgrade u ukupnom BDP-u statistička greška čak i da je izgrađena u prvom kvartalu ove godine, a ne da se gradi tri godine“, kaže Radosavljević.
Kako je rekao, osnovna ekonomska logika nalaže da jedna ili još nekoliko zgrada u tom kompleksu ne može značajno uticati na porast BDP-a kao i da je ovogodišnji skok građevinskog sektora rezultat pada koji je imao u prvom kvartalu prošle godine.
„Mi smo jedina zemlja u Evropi koja izgradnju stanova proglašava za nacionalne projekte što je tipično za zemlje trećeg sveta. Ovde se stvar prodajom stanova završava, to ne može da bude razvojni projekt što je slučaj sa nekim infrastrukturnim projektima“, kaže Radosavljević.
Način na koji vlast opisuje projekat "Beograd na vodi" nije se menjao od samog početka, 2014. godine. Opisivali su ga kao sopstveni i san svih Beograđana, kao najveći građevinski poduhvat u poslednjim decenijama, kao projekat koji će uposliti više hiljada građevinskih radnika i domaćih firmi.
Donet je i poseban lex specialis kojim je regulisan postupak eksproprijacije i izdavanja građevinskih dozvola, a ugovor koji smo potpisali sa arapskim partnerima u jednom delu je ograničio i zakone Republike Srbije.
„Ukoliko je tada i postojala sumnja, danas je u potpunosti jasno da ne postoji epitet koji može da sakrije istinu. Najviša kula, najveći šoping mol, svaka cigla svake od zgrada ovog projekta, ostaće opipljivi simbol isključivo bahatosti, otimanja resursa i nasilnog zatvaranja prostora za glas građana i građanki Beograda“, kategorična je Ksenija Radovanović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd koja je više puta organizovala proteste prvo zbog nekonsultovanja građana Beograda o uzurpiranju javnog prostora pored reke, a potom i zbog nelegalnog rušenja objekata u Hercegovačkoj koji su se našli na putu investitorima.
„To što smo mi projekat u kome smo za nekoliko godina izgradili samo jednu zgradu i još nekoliko započeli proglasili projektom od nacionalnog značaja je samo pokazatelj da vlast nema na ništa drugo da stavi tu etiketu“, komentariše za Raskrikavanje ekonomista Radosavljević epitete kojima vlast časti „Beograd na vodi“.
Da su obećanja prvog čoveka države i sadašnjeg ministra finansija ispunjena na vreme do sada bi bila završena prva faza ovog projekta koji je podrazumevala, prema njihovim rečima, glavnu kulu, dva stambena i jedan poslovni kompleks, šoping mol i hotel.
Ovih dana se ta priča bitno izmenila, pa se uglavnom kaže da je „izgradnjom BW Residences završena prva faza projekta, "kula" je visoka 20 spratova i ima 296 stanova, koji su po strukturi od dvosobnih do petosobnih“.
Nisu se ostvarila ni obećanja nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog koji je još 2015. rekao da se prvi profit očekuje za 2 i po godine.
“Prvih 300 miliona je za 300.000 kvadrata, čija gradnja će krenuti za osam do deset meseci, a prvi profit će stići za dve i po godine od danas. Pokušavamo da privučemo investitore, da možemo da investiramo, da zaposlimo ljude“, rekao je Mali tada u emisiji „Kažiprst“.
Međutim, tri godine od ove izjave firma „Beograd na vodi“ i dve povezane firme koje su osnovane prošle godine posluju sa gubicima, a uskoro će biti useljena tek prva zgrada čitavog kompleksa.
Tako je „BW Galerija“ prošle godine imala 55 miliona dinara gubitka, a „BW Kula“ 125 miliona dinara. Prema podacima Agencije za poslovne registre firma „Beograd na vodi“ iskazala je minus od oko milijardu i 100 miliona dinara.
Neslavno prolazi i prvi objekat čitavog projekta - promotivni štand odnosno kafana „Sava Nova“. Iako prvobitno zamišljen kao promotivni štand sa dozvolom za objekat od nekoliko metara kvadratnih, već nekoliko godina u njemu posluju različite privatne ugostiteljske firme.
Danas je „Sava Nova“ u vlasništvu Gorana Ćulafića, pokazuju podaci poslovnog registra, a firma je u blokadi više od godinu i po dana. Brojnim dobavljačima i drugim poveriocima duguje više od 4 i po miliona dinara.
Insajder: Turski državljani dva meseca rade bez plata na projektu Beogradu na vodi
Provladini mediji uspešno izbegavaju da prenesu bilo kakvu kritiku na projekat koji je obeležio dosadašnju vladavinu Aleksandra Vučića. Tako su i institucije i drugi mediji ostali uglavnom nemi na pisanja Insajdera o štrajku 80 turskih državljana, koji su, kako tvrde, mahom ilegalno angažovani na izgradnji dela projekta Beograd na vodi zbog toga što im turska kompanija „Gidenler Yapi Insaat“ duguje zarade za dva meseca.
Kako prenosi Insajder prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, da bi stranci mogli da rade u Srbiji poslodavac, u ovom slučaju firma Gradina, mora da podnese zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje, i to pod uslovom da stranac već ima odobrenje za privremeni boravak u Srbiji.
Projekt menadžer Gradine koja gradi tržni centar BW Galerija Predrag Jeremić izjavio je samo da nije njihova odgovornost, već turska. Novinari Insajdera su Jeremića naknadno pitali da li su svi radnici prijavljeni i po kom osnovu, međutim, on je izjavio da je dobio instrukciju od investitora, srpsko-arapske firme „Beograd na vodi“ da ne može da daje intervjue bez njihove saglasnosti.
