„Antiglobaliste“ sa društvenih mreža zaprepastila statua dvopolne osobe
02.06.2022. Marija Vučić Foto: Viber/ Tviter
Statua ljudskog bića sa ženskim grudima i muškim polnim organom već pet godina stoji u centru holandskog grada Haga. Tek ovih dana su je, međutim, u Srbiji otkrili ljudi koji se izjašnjavaju kao antiglobalisti i borci protiv „bolesnih“ zapadnih vrednosti - fotografija ove statue kruži Vajber grupama i Tviterom uz tvrdnje da se zove „Spomenik evropskoj majci“ i da predstavlja simbol dekadencije odnosno raspada „normalnih“ vrednosti - postojanja muškog i ženskog pola, porodice i tradicije. Ipak, statua se ne zove „Spomenik majci“ već „A život je tamo negde“ i simbol je slobode misli i različitosti. Osim toga - skulpture dvopolnih bića (tzv. androgina) nisu nikakav izum 21. veka, već postoje od antike.
Jedna pešačka zona u centru Haga već godinama je neka vrsta otvorene umetničke galerije, sa desetinama skulptura koje su izrađivali razni umetnici.
U oktobru 2017. godine ovoj kolekciji je pridružena i skulptura „A život je tamo negde“, haške umetnice Femi Oten. Reč je o bronzanoj skulpturi ljudskog bića čiji gornji deo tela predstavlja ženu, a donji deo tela muškarca - ova statua ima ženske grudi i muški polni organ. Tu su i tri ruke (dve ženske i jedna muška), a na glavi se nalazi biće sa životinjskom glavom. Sam rad, prema opisu sa sajta ovog umetničkog projekta u Hagu, predstavlja spoj muškog i ženskog, božanskog i mitološkog. Napravljena je po ugledu na obnažene figure iz klasične antičke grčke umetnosti, naročito figure Hermafrodita - grčkog dvopolnog božanstva.
„Šta još nećemo videti“, „Degeni“, „Bože budale“, „Satanizam“, neki su od komentara ispod fotografije ovog umetničkog dela, objavljene na Tviteru, za koju se tvrdi da se zove „Spomenik evropskoj majci“.
Ista netačna tvrdnja o nazivu skulpture širi se ovih dana i na Vajber grupama kojima se Raskrikavanje u više navrata bavilo, a na svom profilu podelio ju je i poznati teoretičar zavere Saša Borojević, uporedivši je sa skulpturom trudne žene iz Rusije.
„Razlika je više nego očigledna i ne postoji opcija ni šansa da se složim sa zapadno propagiranim vrednostima, ni sada ni u vekove vekova. AMIN“, napisao je Borojević.
Statua u Hagu se ne zove „Spomenik majci“ niti „Spomenik evropskoj majci“ već „A život je tamo negde“. Delo ne preispituje majčinstvo i porodične vrednosti, kako sugerišu ljudi na društvenim mrežama, već - slobodu misli i različitosti.
„Obnaženost i polna dvosmislenost ukazuju na smelost da se bude drugačiji, kao i da se dozvoli drugima da budu drugačiji. Na ovaj način, umetnica želi da stvori slobodu misli. Ona ne govori doslovno o transrodnosti, već više o ideji da sve treba da bude dozvoljeno, pa i kada je drugačije od onoga što je norma“, navodi se u opisu ove skulpture na sajtu umetničkog projekta „Stroom den Haag” iz Haga.
Skulptura podseća na Hermafrodita - mitološko božanstvo, sina boginje Afrodite i boga Hermesa, koji je rođen kao dečak. Tokom života se spojio u jedno telo sa nimfom (žensko božanstvo) i postao dvopolan. Hermafrodit je i u grčkoj i u rimskoj umetnosti predstavljan kao ženska figura sa muškim genitalijama, a i do danas je ostao inspiracija umetnicima.
Statua Hermafrodita, 3. vek pre nove ere
Za Femi Oten, dvopolnost je idealno stanje bića.
„Od kada sam počela da crtam i izrađujem svoje radove, rodovi su se bez napora spajali jedan sa drugim. Za mene je ovo vrlo prirodno. Mogu da se identifikujem bilo sa jednim, bilo sa drugim. Meni je čudno da vidim muškarce i žene kao odvojena bića - mi smo toliko duboko povezani jedni sa drugima i naši životi su tako isprepletani“, rekla je Oten o svom radu za sajt projekta „Stroom den Haag“.
