Fajnenšl Tajms nije rekao da „Srbija munjevito ide napred“
14.02.2020. Marija Vučić Siniša Mali; Foto: Wikipedia/ Vanja Vikilic
Glavna vest u Srbiji juče bila je da je britanski list Fajnenšl Tajms (FT) objavio kako „Srbija munjevito ide napred“. Dugi, pohvalni tekst srpskoj ekonomiji i ministru finansija Siniši Malom preneo je najpre Tanjug, a potom i drugi mediji. Međutim, tekst iz koga smo mogli da saznamo da je Srbija jedna od „evropskih ekonomskih zvezda“, nije objavio FT već magazin koji objavljuje ista firma (FT Group). I još važnije: pomenuti izveštaj o Srbiji je zapravo plaćeni sadržaj - platili su ga Ministarstvo finansija, Privredna komora i nekoliko lokalnih samouprava.
Tanjug piše daje u specijalnom dodatku FT kroz tri teksta i intervju sa Sinišom Malim predstavio uspeh ekonomskih i fiskalnih reformi naše zemlje.
„Srbija se preporodila od 2012. godine kada je bila na ivici ponora i postala je stabilna ekonomija, koja kontinuirano beleži rast stranih investicija i bruto domaćeg proizvoda, kao i pad javnog duga, ocenjuje britanski Fajnenšel Tajms (FT)“ , piše Tanjug.
Osim „ivice ponora“ koju je Tanjug „stavio u usta“ ovom listu, ostatak teksta - o rekordnom rastu BDP-a i stranih investicija, smanjenja nezaposlenosti, reformama, pogodnosti za investitore, procvatu automobilske i IT industrije - zaista predstavlja doslovan prevod delova izveštaja o Srbiji.
Međutim, ne samo da je taj izveštaj pogrešno pripisan Fajnenšl Tajmsu, već nigde nije naglašeno da je zapravo njegovu izradu platila država Srbija.O čemu se zapravo radi?
Pomenuti specijalni izveštaj o Srbiji objavio je FDI magazin (FDI je skraćeno od Foreign Direct Investment). Ovaj magazin i FT deo su iste grupacije, ali su dve različite novine, decidirana je urednica FDI-ja Kortni Fingar u izjavi za Raskrikavanje.
„FDI magazin je specijalizovana publikacija koju proizvodi FT Grupa, i iako je to „sestrinska publikacija“ lista Fajnenšl Tajms, to nisu iste stvari. Tražićemo da svi koji citiraju ovaj izveštaj ispravno navedu FDI magazin kao izvor“, kaže Fingar.FDI: Razmatramo pravne mere protiv srpskih medija
Urednica FDI Kortni Fingar kaže za Raskrikavanje da su mediji u Srbiji bez prava uzeli delove njihovog izveštaja, promenili određene reči i smisao kako bi „stvorili netačnu predstavu“ i pogrešno pripisali tekst Fajnenšl Tajmsu.
„Trenutno se savetujemo sa pravnicima kako dalje da postupamo sa odgovornima. Smatramo da će se dalje neprecizno prenošenje samo još više odraziti na kvalitet i kredibilitet srpskih medija“, navodi se u saopštenju urednice FDI i posavetovala medije da „prestanu sa tim“.
Izveštaj se sastoji od tri teksta - jedan je o rastu BDP-a, stranih ulaganja, broja zaposlenih, drugi je o procvatu automobilske industrije, a treći o procvatu IT industrije - i intervjua sa Sinišom Malim.
Novinar je Sinišu Malog pitao samo tri pitanja: kako to da je Srbija imala najviše grinfild investicija na svetu 2019. godine, da li je moguće biti prijatelj sa svima i održati veze sa Kinom i Rusijom ako se priključimo EU i u kom sektoru ili projektima bi voleo da vidi više stranih direktnih investicija.
Međutim, ono što je u njegovom tekstu praktično na početku naglašeno, ali ne i u srpskim medijima, jeste da je izrada izveštaja plaćena.
„Troškove izrade ovog izveštaja pokrili su Ministarstvo finansija Srbije, Privredna komora Srbije, Uprava za slobodne zone, Slobodna zona Subotica, Slobodna zona Svilajnac, Slobodna zona Užice, Slobodna zona Priboj i Slobodna zona Smederevo. Izveštavanje i uređivanje je nezavisno sproveo FDI magazin“, navodi se u izveštaju.
I urednica Kortni Fingar za Raskrikavanje tvrdi da je FDI potpuno nezavisno od bilo kakvog uticaja institucija koje su platile sproveo pomenuto istraživanje, kao i da je novinar bio u Srbiji dok je radio na tekstovima.Kako se čuva nezavisnost kada neko naruči tekst?
Novinar Sebastijan Šehadi, autor ovih tekstova, za Raskrikavanje tvrdi da veoma pozitivan ton izveštaja nema ništa sa tim što je izveštaj plaćen jer, kako kaže, srpska ekonomija na makronivou stoji mnogo bolje nego pre pet godina.
Na pitanje kako je moguće očuvati novinarsku nezavisnost u situaciji kada mu neka institucija plaća da napiše tekst, Šehadi kaže:
„Svoju novinarsku nezavisnost čuvam time što imam potpunu kontrolu nad onim što je napisano. To je zakonska obaveza. Sponzor potpisuje izjavu o odricanju od odgovornosti (disklejmer)“, navodi Šehadi.
Tvrdi da bi imao potpunu slobodu da u izveštaju konstatuje da je ekonomska situacija u nekoj zemlji katastrofalna, a na pitanje zašto u tekstu, osim zvaničnih statistika i izjava ljudi iz institucija, nema i drugu stranu, odnosno glasove kritike, on objašnjava:
„Da, definitivno bih mogao da razgovaram sa nekim ekonomistom o ovome, zbog čega sam uključio i ekonomistu iz Evropske banke za obnovu i razvoj u izveštaj. Međutim, što se tiče grinfild investicija, ne može se poreći da je Srbija to obavila izuzetno dobro“, kaže on.
Urednica FDI Kortni Fingar nije želela da otkrije koliko je plaćeno za izradu ova tri teksta i intervju koji ukupno zauzimaju šest strana u magazinu.
Kako se može videti na njihovom sajtu, cene oglašavanja kreću se od 4180 dolara za pola strane do 65.000 dolara za izveštaj od 16 strana sa naslovnom stranom.Šta je FDI?
Ovaj magazin (izlazi dvaput mesečno) bavi se stranim investicijama širom sveta, kao i poslovnom klimom za ulaganje u određena područja, o čemu objavljuju vesti, istraživanja i analize. Važan deo njihove publike su menadžeri i investitori koje informišu gde su kakve mogućnosti za ulaganje.
Da bi privukli investitore i promovisali svoje lokacije za ulaganje, magazin omogućuje klijentima da se u njemu reklamiraju.
„Pomažemo agencijama koje promovišu investiranje, organizacijama za ekonomski razvoj i drugim vladinim telima da privuku investicije“, navodi se na sajtu FDI magazina.
Tako se u delu izveštaja koji govori o rastućoj automobilskoj industriji u Srbiji kao naša prednost navodi to što smo tržište jeftine radne snage. Ovo, naravno, Tanjug nije preneo.
Kao našu prednost izveštaj ističe i subvencije. Magazin konstatuje da je naša vlada naročito „velikodušna“ prema velikim investitorima.
„Investitori mogu da dobiju između tri i sedam hiljada evra po zaposlenom, na primer“, stoji u izveštaju.
