Mediji prećutkuju umešanost Stefanovićevog oca u prodaju oružja Saudijcima
19.09.2019. Marija Vučić Ilustracija; Foto: pxhere, CC
Iako je BIRN pre više od godinu dana objavio istraživanje o tome da otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, prodaje oružje Saudijskoj Arabiji, priča je došla u žižu interesovanja srpske javnosti tek ovih dana nakon što je objavljena na bugarskom portalu Arms Watch. Ipak, ni sada, kao ni tad, domaći mediji nisu preneli ništa od „spornih“ informacija, osim izjave Nebojše Stefanovića da njegov otac nije vlasnik firme koja trguje oružjem iako to niko nije ni tvrdio. Tako čitaoci većine štampanih medija ili nisu mogli da saznaju baš ništa o ovome, ili su mogli da pročitaju samo Stefanovićeve reči istrgnute iz konteksta.
Priču BIRN-a o ocu ministra policije koji posreduje u prodaji oružja Saudijcima preko firme GIM, koja po povlašćenim cenama kupuje naoružanje od valjevskog Krušika (vojne fabrike u državnom vlasništvu), gotovo niko od domaćih medija tada nije preneo, a pod tepih su je gurnuli i državni zvaničnici.
Nakon što je portal Arms Watch nedavno objavio dodatna dokumenta i tvrdnje da deo oružja iz srpske fabrike Krušik završava u rukama terorista Islamske države u Jemenu, priča je dobila međunarodnu pažnju.
Oglasio se Krušik, netačno tvrdeći da GIM ne dobija oružje po povlašćenoj ceni, a reagovao je i ministar Nebojša Stefanović sa tvrdnjom da njegov otac nije vlasnik GIM-a, iako to niko nije ni tvrdio.
Mediji su čitavu stvar uglavnom potpuno prećutali, dok su neki, poput Alo-a, Kurira ili Politike, odlučili da prenesu samo Stefanovićevu izjavu, mimo bilo kakvog konteksta i pojašnjenja, ne informišući čitaoce šta su novinari prethodno otkrili.Šta je zapravo otkrio BIRN?
Novinari BIRN-a su krajem 2018. godine otkrili da je Branko Stefanović posredovao u sklapanju poslova prodaje oružja između vojne fabrike Krušik iz Valjeva i kupaca iz Saudijske Arabije.
Došli su do dokumenta koji pokazuje da je Stefanović bio na sastanku u Krušiku maja 2017. godine kao kao jedan od trojice predstavnika GIM-a, firme za koju BIRN navodi da je upravo od te godine postala „bitan igrač na tržištu naoružanja“ iako godinama unazad trguje vojnom opremom.
Pomenutom sastanku su, osim trojice predstavnika GIM-a prisustvovala i trojica predstavnika jedne saudijske kompanije, a u Krušik su došli da pogledaju oružje koje bi kupili.
Tokom 2018. godine GIM je od Krušika kupio vojnu miniciju vrednu 43 miliona dolara, pre svega razorne mine i ručne bombe, a svo oružje je plasirano u Saudijsku Arabiju. Ova bliskoistočna kraljevina, inače, od 2015. godine ratuje protiv Jemena - države koju su godine razaranja, prema dramatičnom upozorenju UN-a, dovele do najgore humanitarne katastrofe na svetu.
BIRN je ustanovio da GIM kupuje oružje po povoljnijim cenama od ostalih kupaca - tako cena jedne mine kalibra 60 milimetara za GIM iznosi 47 dolara, dok istu tu minu najveći državni trgovac oružjem Jugoimport mora da plati 52 dolara.
Koliko je unosna ova trgovina vidi se i kroz finansijske izveštaje GIM-a - naime, piše BIRN, prihodi su sa četrdesetak miliona dinara 2016. godine skočili na preko milijardu sledeće godine, što se poklapa sa angažovanjem Stefanovića u poslovima sa Krušikom.
Osim što posreduje kao predstavnik GIM-a u kupovini naoružanja, Stefanović je sa vlasnikom GIM-a Goranom Todorovićem povezan preko još dve firme - jednu su zajedno „držali“ do 2018. godine kada je Todorović napustio, a u drugoj su i dalje suvlasnici.
Priča se ovih dana reaktualizovala nakon što su otkrića objavljena na portalu Arms Watch koji se bavi međunarodnim tokovima oružja.
Kako se tvrdi na ovom portalu deo Krušikovog naoružanja koje je GIM izvezao saudijskom Ministarstvu odbrane, završio je i u rukama terorista.
„Minobacačke granate proizvedene u srpskoj fabrici oružja Krušik često se mogu videti u rukama terorista Islamske države u njihovim propagandnim videima iz Jemena“, piše Arms Watch.
Ubrzo po objavljivanju ove priče 15. septembra, ovaj sajt je oboren. Kako su saopštili, usledio je hakerski napad iz Srbije i sajtu, kao i tekstu, iz Srbije nije moguće pristupiti i dalje.
Ipak, tekst na engleskom je ostao zabeležen u keš-memoriji, a dostupan je i u PDF-u. Moguće mu je pristupiti i uz pomoću VPN-a, softvera koji vas izmešta na fiktivnu lokaciju van Srbije.
